SVA MOĆ EVROPE KRIJE SE U OVOJ KNJIZI! Evropska komisija objavila plan za odbranu vredan više STOTINA MILIJARDI EVRA: “Dosta smo bili posmatrači”

Evropska komisija je u sredu predstavila odbrambeni paket vredan stotine milijardi evra koji treba da odgovori na hitne potrebe Ukrajine i dugoročnu potrebu za jačanjem bezbednosti i odbrane Evrope.

Komisija je predstavila Belu knjigu za evropsku odbranu “Spremnost 2030”, koja predlaže rešenja za popunjavanje kritičnih praznina u vojnim sposobnostima i za izgradnju jake vojne industrijske baze.

Komisija je takođe predstavila, kao deo Plana ReArm Europe/Readiness 2030, paket odbrane koji bi trebalo da oslobodi 800 milijardi evra za investicije u odbranu u naredne četiri godine.

– Ovaj odbrambeni paket, koji se sastoji od Bele knjige o evropskoj odbrani i ReArm Europe/Plana spremnosti 2030, označava odlučujući trenutak za našu Uniju. Evropa više ne može sebi da priušti da bude posmatrač sopstvene bezbednosti i moramo da uzmemo našu odbranu u svoje ruke, da ojačamo našu posvećenost kolektivnoj bezbednosti i da se čvrsto suprotstavimo onima koji žele da potkopaju naš suverenitet – rekao je komesar za odbranu Andrijus Kubilijus.

Šta je predviđeno planom

Planom je predviđeno povećanje izdataka za odbranu za 1,5 odsto BDP-a zemalja članica godišnje. U tom cilju, Komisija poziva države članice da aktiviraju nacionalnu klauzulu za izlazak iz Pakta za stabilnost i rast, koja će im omogućiti dodatni budžetski prostor za povećanje potrošnje na odbranu, u okviru fiskalnih pravila EU.

Ova odstupanja će biti ograničena samo na povećanje izdataka za odbranu.

Deo plana je i novi namenski instrument bezbednosne akcije za Evropu – SAFE.

Instrument SAFE predviđa iznos od 150 milijardi evra za koji bi se Komisija zadužila na finansijskim tržištima, a zatim dala povoljne kredite državama članicama za zajedničke odbrambene projekte.

SAFE bi trebalo da omogući državama članicama da odmah i masovno povećaju svoja ulaganja u odbranu kroz zajedničke nabavke iz evropske odbrambene industrije.

Ove investicije treba prvenstveno da budu usmerene na jačanje vojnih kapaciteta, a zajedničke nabavke bi doprinele povećanju interoperabilnosti, predvidljivosti i smanjenju troškova, te jačanju evropske odbrambene industrijske baze. Ukrajina, EFTA i države članice Evropskog ekonomskog prostora mogle bi da učestvuju u zajedničkim nabavkama.

Privatni kapital

Ulaganja bi bila moguća u projekte dvostruke namene, kako civilne tako i vojne, ali samo ako je primarna namena vojna.

Pošto javne investicije same po sebi neće biti dovoljne za ispunjavanje investicionih potreba, Komisija nastoji da osigura da je uključen i privatni kapital. U tom cilju, Komisija predlaže osnivanje Unije za štednju i investicije, koja bi pomogla mobilizaciji privatne štednje za ulaganja u odbranu.

Evropska investiciona banka bi trebalo da igra glavnu ulogu u naoružanju, a takođe bi trebalo da počne da ulaže u čisto vojne projekte.

Prema sadašnjim pravilima, EIB može da investira samo u projekte dvostruke namene, a to bi trebalo da se promeni u budućnosti.

(Jutarnji)