Сезона екипе Торонто репторса окончана је поразом у седмој утакмици против Кливленд кавалирса, али је укупни утисак да је направљен видљив напредак.
Након неколико година без плеј-офа, тим из Канаде се вратио у доигравање ослањајући се на младу окосницу предвођену Скотијем Барнсом и Ар-Џејом Беретом, показујући енергију и борбеност током целе серије.
Један од највећих позитивних аспеката сезоне јесте развој младих играча.
Барнс је наставио да израста у правог лидера на обе стране терена, преузимајући креаторску улогу и чувајући најбоље противничке играче. Берет је доносио константне поене и сигурност у кључним тренуцима, док су млађи играчи попут Џеј’Кобија Волтера и Џамала Шида искористили прилику и важним доприносима најавили да могу бити значајни фактори у будућности.
Упркос елиминацији, Репторси су изградили препознатљив дефанзивни идентитет и показали да могу да парирају искуснијим екипама.
Повреде, укључујући и одсуство Брендона Инграма у завршници серије, утицале су на коначан домет тима, али напредак младог језгра улива разлог за оптимизам.
Иако пораз боли, Торонто завршава сезону са чврстим темељем, широм ротацијом и уверењем да ова екипа може направити нови корак ка озбиљнијој борби у плеј-офу.
Рајаковић показао квалитет
Када се цела сезона и све што се током ње догађало стави на папир, јасно је да је Дарко Рајаковић заслужио поверење челних људи Торонта.
Српски тренер није имао прилику да води већ формиран тим спреман за освајање. Ова генерација Репторса је млада, неуједначена и још увек тражи јасно дефинисане улоге, па би оцењивање искључиво на основу резултата у плеј-офу било погрешно.
Оно што је важно јесте правац развоја, а ту постоји неколико охрабрујућих показатеља.
Пре свега, развој играча. Поменули смо већ напредак који су остварили Барнс и Берет, а и млађи играчи су направили искорак током сезоне — што није случајност.
Затим, идентитет. Торонто је играо чврсто, одговорно у одбрани и такмичарски у сваком мечу, посебно у серији против Кливленда. Такав приступ је често одраз тренерског рада.
На крају, атмосфера у тиму. Рајаковић има поверење играча, који добро реагују на његов начин рада, што је за екипу у развоју важније од краткорочне тактичке перфекције.
Ипак, постоје и питања за будућност, која се тичу игре у позиционом нападу, корекција у неизвесним завршницама и даљег напретка који би се значајније одразио на резултат.
Уколико Репторси стагнирају, расправа ће добити другачији ток. Међутим, у овом тренутку, евентуална смена тренера била би преурањена и вероватно контрапродуктивна.
Потребно појачање
Последњи пут када су изгубили од Кливленда у плеј-офу, а било је то 2018. године, Репторси су били у сличној ситуацији као сада.
Имали су добар и избалансиран тим са препознатљивим идентитетом, али нешто је недостајало. Екипа је била спремна да се бори за висок пласман, с тим што су сви били свесни да је потребно направити неколико одважних промена.
Због тога су прво довели новог тренера, што се ове године извесно неће десити. Друга промена била је нешто значајнија. Направљен је трејд за Каваја Ленарда, који је наредне сезоне водио Репторсе до једине титуле у историји.
Стога медији “преко баре” и сада све гласније говоре о томе да би 35-годишњи Кавај могао поново да се врати у Канаду и покуша да у позним играчким годинама понови велики успех. Није наравно то исти играч из 2019. године, пре свега због честих повреда, али јесте показатељ у ком правцу размишљају Репторси.
Јасно је сада да им је и поред све бољег Барнса потребна звезда у тиму. Неко са великим плеј-оф искуством, могућношћу да “измисли” кош у тешким тренуцима и неко чија рука неће задрхтати када је најважније.
Јанис Адетокумбо је на пример већ најавио свој одлазак из Милвокија. Нејасна је и будућност Џамала Марија у Денверу. Помиње се и Домантас Сабонис.
Било како било, треба очекивати храбар потез управе Торонта, који би наредним годинама могао да поремети стање снага у Источној конференцији.
