Tomić i Lakić o izjavi Marte Kos: “Mislim da su maske konačno pale. Za Srbiju je najvažnije da nastavi ekonomski razvoj”

 Izjava evropske komesarke Marte Kos o zaštitnim klauzama ponovo je otvorila pitanje budućnosti evropskih integracija Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić, koji boravi u Gruziji, poručio je da građanima želi da predstavi “realnu sliku” procesa pristupanja Evropskoj uniji i ocenio da je Kos “mnogima otvorila oči”. O tome šta zapravo znači nova poruka iz Brisela, za našu emisiju “Redakcija” razgovarali su profesorka  Aleksandra Tomić i urednik digitalnog izdanja Politike Marko Lakić.

Da li je izjava Marte Kos promenila način na koji gledamo evropske integracije?

Nakon istupa Marte Kos, u javnosti su se otvorila pitanja o tome kako Evropska unija danas vidi zemlje kandidate. Profesorka Aleksandra Tomić ocenjuje da je tom izjavom poslata vrlo jasna poruka regionu.

– Mislim da su maske konačno pale. Više nema diplomatskih formulacija i uvijanja. Postalo je jasno da Evropska unija govori o postepenim integracijama i različitim nivoima članstva – kaže Tomićeva.

Prema njenim rečima, Srbija je tokom pregovaračkog procesa prolazila kroz različite faze – od otvaranja poglavlja do promene metodologije pregovora, a danas se sve više govori o modelu u kojem će zemlje regiona biti uključivane korak po korak.

– Za Srbiju je najvažnije da nastavi ekonomski razvoj i da koristi prednosti evropskog tržišta. Evropska unija ostaje naš najvažniji trgovinski partner, ali istovremeno razvijamo saradnju i sa drugim državama – ističe Tomićeva.

Govoreći o položaju Srbije u složenim geopolitičkim okolnostima, Marko Lakić ističe da zemlja ipak ima značajan manevarski prostor i priliku da svoje interese zaštiti kroz jasnu državnu strategiju.

– Mislim da Srbija ima najbolju šansu da iskoristi ono što Evropa nudi, ali pre svega za svoje potrebe. Da bismo to postigli, moramo jasno da znamo šta hoćemo i koji su naši nacionalni interesi- kaže Lakić.

On dodaje da se pitanje suvereniteta i državnih granica ne može posmatrati na isti način kao u pojedinim državama Evropske unije, budući da Srbija i dalje ima otvorena pitanja od nacionalnog značaja.

– Lako je nekim evropskim zemljama da govore o odricanju od dela suvereniteta kada su njihova državna pitanja odavno rešena. Srbija se i dalje suočava sa izazovima koji zahtevaju ozbiljnu i odgovornu politiku, a ne populizam – ocenjuje Lakić.

Prema njegovim rečima, ključ uspeha Srbije u narednom periodu biće upravo sposobnost da jasno definiše svoje ciljeve i da ih dosledno zastupa, bez obzira na složene međunarodne okolnosti.

Da li je Srbija mogla ranije da postane članica EU?

Marko Lakić smatra da je vreme za otvoreniji razgovor o toj temi i dodaje:

– Godinama slušamo iste poruke da je članstvo blizu. Predsednik Vučić je rekao da su nas mogli primiti i pre pet, sedam ili deset godina, i mislim da je to suština cele priče. Danas više nema prostora za floskule, već za iskren odgovor – da li Evropa zaista želi Srbiju ili ne – navodi Lakić.

On dodaje da je Srbiji mesto u Evropi, pre svega zbog ekonomije.

– Nama je važno veliko evropsko tržište. Kada bi nestale administrativne prepreke i čekanja na granicama, srpska roba bi mnogo brže stizala do evropskih kupaca, što bi donelo dodatni privredni rast – objašnjava.

Srbija između Evrope i novih partnerstava

Sagovornici ističu da evropski put ostaje strateško opredeljenje Srbije, ali da se država paralelno okreće i drugim tržištima.Posebna pažnja tokom posete Gruziji posvećena je ekonomskim odnosima dve zemlje i najavi sporazuma o slobodnoj trgovini. Istovremeno, Srbija nastavlja da razvija saradnju sa Kinom, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim partnerima.

– Naš zadatak je da vodimo računa o sopstvenim interesima. Evropske integracije jesu važne, ali Srbija mora da koristi svaku priliku za privredni razvoj i jačanje međunarodne saradnje – zaključuju sagovornici.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs