Počinje kao prehlada, a od nje ČOVEK MOŽE DA ZAVRŠI KAO BILJKA! Čuveni pedijatar i epidemiolog izneli dramatične reči: Povratak u školu povećava rizik od širenja najzaraznijeg virusa

U Srbiji je u toku prošle nedelje potvrđen jedan slučaj malih boginja, epidemiološka situacija je za sada stabilna, ali ulazak u novu školsku godinu nosi rizik od bujanja ove najzaraznije bolesti, koja i ako ne dovede do smrtnosti, izaziva ozbiljne komplikacije, upozoravaju stručnjaci.

Bugarska se već bori sa velikim brojem obolelih. Od proleća imaju 500 potvrđenih slučajeva, i to nakon to su dobili status zemlje koja ih je eliminisala, a raste i broj obolelih u drugim zemljama u Evropi.

Kako bi se epidemija sprečila, potrebno je da stopa obuhvata MMR vakcinom bude 95 odsto, a kod nas je u prethodnoj godini obuhvat prvom dozom bio svega 73 odsto ciljne populacije.

“Tužno je što smo došli u ovu situaciju”

Prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, ovi podaci ukazuju da treba biti na oprezu, i ističe da je tužno što smo došli u ovakvu situaciju.

– Tužno je što smo došli u ovakvu situaciju, ne samo mi, nego čak ceo svet, zato što se očekivalo da male boginje budu iskorenjene u celom svetu, globalno, još do 2010. godine. Taj rok je pomeran. I, da je tako bilo onda ne bi bilo više potrebe ni za vakcinom. Male boginje bi pripadale istoriji medicine, kao što je slučaj sa velikim boginjama.

– Ljudi moje generacije imaju ožiljke od vakcinacije protiv velikih boginja. Međutim, te bolesti više nema a velike boginje su zaraza od koje je stradalo više ljudi u istoriji civilizacije nego od bilo koje druge zaraze. Male boginje imaju manju smrtnost. Međutim, u nerazvijenim delovima sveta, na Madagaskaru, negde u centralnoj Africi, prethodnih godina dešavalo se da umre svako 50. dete – kaže epidemiolog Zoran Radovanović.

Morbile izazivaju veoma nepovoljne komplikacije

Podsetio je da smo u Srbiji imali veliku epidemiju malih boginja krajem 2017. i u prvoj polovini 2018., kada je obolelo 6.000 osoba a 15 umrlo.

– Znači, svaka 400. osoba. Uzima se da u razvijenim društvima umire svaka 1. 000. Međutim, nije to samo rizik od smrti od malih boginja, nego od nepovoljnih pratećih komplikacija. Svako 1. 000. dete dobije upalu moždanih ovojnica i mozga, to često ide sa trajnim fizičkim ili psihičkim posledicama. Postoji i verovatnoća, doduše manja, od oboljenja od kojeg čovek na kraju postane kao biljka, to je subakutni sklerozirajući panencefalitis – upozorava Radovanović za “Blic TV”.

Dodaje da je dodatni problem sa malim boginjama što uništi imunsku snagu i otpornost organizma, pa je organizmu potrebno mnogo meseci da se vrati na stari nivo.

– Desi se da dete preživi male boginje i počne da se oporavlja, ali svaki stres, svaki virus, bakterija, ako mu dospe u gušu ili u creva, ima mnogo lošiji tok. To ozbiljna bolest a problem je što zbog antivakcinaša koji izmišljaju, mnogi roditelji čekaju da dete progovori da bi ga vakcinisali. U međuvremenu se dete zarazi – primećuje on.

Početku govora i vakcinaciji zajedničko samo vreme

Napominje da te dve pojave, početak govora i vakcinacija, nemaju nikakve veze, što je mnogo puta dokazano.

– Ali, evo, i kod nas u Srbiji ima ljudi, čak uticajnih, koji jašu na toj neistini, i onda imamo taj problem. Nama je sada obuhvat prvom vakcinom, pravovremeno, do 15. meseca života, kad treba da se to uradi, svega 50 odsto – kaže Radovanović i kaže da imamo razloga za brigu čak i zbog jedne zaražene osobe:

– Sa ovakvim obuhvatom, naravno da ima razloga za brigu. To vam je kao granje koje ste prikupili, imate šibicu, i sad čekate samo da bukne požar.

Period kada su deca najzaraznija

Pedijatar i alergolog dr Saša Milićević kaže da početak školske godine ne predstavlja samo rizik za male boginje, već i za druge bolesti.

– Deca kada krenu u školu, sa njima kreću i sve klice koje nose u svojoj porodici. Mnoga su deca kliconoše a ne moraju biti bolesna. Kada je reč o malim boginjama, tu je problem što su deca u periodu inkubacije, pre nego što se pojavi ospa i pri kraju inkubacije, kad se pojavi ospa, najzaraznija. Drugo, ti simptomi u početku podsećaju dosta čak i na alergiju. Dete ima plačnu masku, okice budu crvene, bude rumeno, pa to dosta liči na neki vid alergije. Još kada se pojavi ospa, obično, iza ušiju, roditelji pomisle da je, zaista, alergija – kaže dr Milićević.

Ističe da je najvažnije da takva deca budu izolovana iz kolektiva, ne samo zbog malih boginja, već i zbog drugih bolesti.

Doktor Milićević pojašnjava da male boginje počinju kao bilo koja respiratorna infekcija disajnih puteva:

– Dete bude malaksalo, ima crvene okice prvih nekoliko dana, bude neraspoloženo, može da ima temperaturu. Roditelj kaže: “Vidim da nije svoje. ” Onda se pojavljuje ospa, koja se obično javlja iza ušiju i kreće da se širi na dole. Ospa je crvena, kao kad bi neko uzeo, recimo, četkicu za slikanje, pa umočio u crvenu boju i poprskao to dete. Obično je u nivou kože, a može da bude i blago malo uzdignuta.

Kako razlikovati ovčije i male boginje

– Za razliku od ovčijih boginja, čije su ospe pojedinačne, imaju papulicu i kasnije onu vezikulu, i šarlaha, čija je ospa gruba, ova ospa počinje iza ušiju. Dete ima temperaturu i plačnu masku – pojašnjava dr Saša Milićević, i dodaje da zbog morbila, respiratorni sistem najbrže strada kod dece, kod kojih se razvija upala pluća.

Jedna osoba zarazi 15 drugih

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da su male boginje najzaraznija bolest u osetljivoj populaciji i da od jednog bolesnika može da se zarazi 15 drugih osoba.

– Kod nas to nije slučaj, jer je naša populacija u visokom procentu prokužena. Ali, problem je što je 73 odsto bio ukupan obuhvat, a prethodne godine bio 84 odsto, znači pada – kaže Radovanović.

Autizam nema veze sa MMR vakcinom

Naglašava i da je dokazano više puta da autizam nema veze sa MMR vakcinom, već da jedini postoji vremenska podudarnost, zato što se na početku druge godine, između 12. i 15. meseca daje vakcina, a istovremeno je to period kada dete počinje da govori:

– Pravi stručnjaci, dečiji psihijatri, mogu tačno kada im date snimak prvog rođendana deteta, video snimak, da kažu da li će neko dete imati autizam ili ne, prema fiksaciji pogledom, prema suptilnim znacima za koje obučeni da uočavaju – kaže epidemiolog Zoran Radovanović.

Subakutni sklerozirajući panencefalitis – najteža komplikacija malih boginja

Srbiji preti epidemija malih boginja, dr Milićević detaljno o simptomima i zabludama