POLITIČKA APOKALIPSA U NEMAČKOJ Ovo je najveći šok sa kojim se Evropa sada suočava: “Nema ničeg HITNIJEG od ovog pitanja”

Alternativa za Nemačku (AfD), koja prednjači u anketama i trenutno je najveća opoziciona grupa u nacionalnom parlamentu, našla se nadomak toga da po prvi put od svog osnivanja pre više od decenije preuzme značajnu izvršnu vlast, uoči regionalnih izbora širom zemlje naredne godine.

Najveći šok sa kojim se Evropa trenutno suočava jeste nagli i ogroman uspon AfD‑a nakon izbora u februaru, piše u autorskom članku za “Substak” Robin Bruks, istraživač Instituta Brukings.

Za svega devet meseci, AfD je postala najpopularnija partija Nemačke. Činjenica da njena popularnost raste toliko brzo je politički zemljotres za Evropu. Da li će Nemačka sa AfD na vlasti braniti Baltik ili Poljsku ako bi Rusija napala? S obzirom na proruske stavove stranke, to ostaje otvoreno pitanje. Da li bi AfD, jednom kada preuzme vlast, izvući Nemačku iz evrozone? Stranka je, uostalom, i nastala 2013. kao pokret protiv evra, pa je i to na meniju. Ukratko, trenutno u Evropi nema ničeg hitnijeg od ovog pitanja, naveo je Bruks.

Mnogo toga danas podstiče nezadovoljstvo birača – visoki troškovi života i teškoće s kojima se suočava nemačka industrija samo su neki od razloga. Ipak, glavna tema na kojoj AfD gradi svoju kampanju je migracija, jer upravo tu nezadovoljstvo birača dostiže vrhunac. Na tom pitanju politički centar mora da deluje odlučno i preuzme inicijativu. To možda neće biti prijatno, ali je svakako bolje od alternative – dolaska AfD‑a na vlast, dodao je Bruks.

Istorijski uspeh na izborima

Na izborima održanim 23. februara, kad je izašao rekordan broj birača od 82,5%, pobedile su Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) sa 28,6% glasova. AfD se našla na drugom mestu sa 20,8%, a od tada joj je podrška samo porasla i sada je najpopularnija partija u zemlji.

Anketa nemačkog Politbarometra u septembru pokazala je da su AfD i CDU – stranka kancelara Fridriha Merca – izjednačenog rejtinga sa po 26% podrške birača.

Osnažena i samouverena, desničarska stranka je nedavno formirala svoju novu omladinsku organizaciju u Gisenu, Generacija Nemačka, dok su se hiljade demonstranata okupile u ovom zapadnom nemačkom gradu radi protesta. Blokirali su autoput, a deo demonstranata se sukobio sa policijom, koja je upotrebila vodene topove.

Na skupu u Gisenu bili su i lideri AfD Alis Vajdel i Tino Krupala, koji će sada imati direktnu kontrolu nad novim omladinskim krilom, nakon što je prethodna organizacija, Mlada Alternativa, koja je klasifikovana kao desničarska ekstremistička grupa, raspuštena krajem marta kad je stranka odlučila da formalno prekine veze sa njom. Nemačka obaveštajna agencija je kasnije klasifikovala i AFD kao takvu grupu, ali je ta oznaka privremeno suspendovana nakon što je stranka pokrenula pravni spor, piše AP.

Novi izgled, stare politike

Od svog osnivanja 2013. kao evroskeptična stranka, AfD je postao znatno radikalniji, mobilišući svoju bazu uglavnom oko pitanja migracija, a liderka Vajdel sada pokušava da obuzda otvoreni ekstremizam unutar stranke.

Napori su, kako piše “Politiko”, usmereni na to da AfD postane prihvatljiviji za glasače iz redova umerenih konzervativaca, kao i da otežaju Mercovoj centralno-desnoj alijansi da odbije da upravlja u koaliciji sa njima održavanjem tzv. “vatrenog zida” (dogovor svih vodećih partija da AfD bude isključen iz vlasti, bez obzira na volju birača) oko ekstremne desnice.

Pokušaj Vajdel da predstavi uglađeniju i umereniju stranku ne nailazi nužno na široku podršku među članstvom AfD‑a – gde mnogi ističu da se njen politički uspon poklopio upravo sa njenom radikalizacijom. Ipak, ona istrajava u naporima da ublaži imidž stranke, uključujući pokušaje da se donekle distancira od ranije bliskosti sa Kremljom i uspostavljanje tešnjih veza sa američkim republikancima.

To su ispratile i druge desničarske partije širom Evrope, uključujući Marin Le Pen u Francuskoj koja je odbacila otvoreni antisemitizam osnivača Nacionalnog skupa i distancirala stranku od AfD-a u Evropskom parlamentu, kao i italijansku premijerku Đorđu Meloni koja je ublažila svoje ranije antievropske i proruske stavove.

Za AfD, međutim, pokušaj transformacije manje je stvar suštine, a više pitanje spoljašnjeg utiska, piše “Politiko”, dodajući da iza Vajdelinih napora da popravi ugled stranke, mnogi od njenih najekstremnijih glasova i dalje imaju snažan uticaj.

Internacionalni nacionalisti

Vajdel i ljudi iz njenog najužeg kruga nastojali su da izgrade bliže veze s administracijom američkog predsednika Donalda Trampa i drugim desničarskim vladama, videći kontakte sa republikancima iz pokreta MAGA i populističko‑desnim partijama širom Evrope kao način da AfD dobije veću političku legitimnost u nemačkoj javnosti.

Vašington je oštro kritikovao odluku da se AfD klasifikuje kao ekstremno desničarska stranka. U maju je potpredsednik SAD Džej Di Vens optužio nemačke birokrate da ponovo prave “Berlinski zid”, dok je američki državni sekretar Marko Rubio označio tu odluku kao “tiransku”.

Prethodno se američki milijarder Ilon Mask, bivši bliski saradnik Trampa, krajem januara obratio pristalicama AfD-a na predizbornom skupu u Haleu na istoku Nemačke, navodeći da je njihova partija “najbolja nada za budućnost” zemlje.

U septembru su visoki zvaničnici AfD-a u tajnosti posetili Belu kuću, gde su se, prema izvorima “Politika” sreli sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, Stejt departmenta i Vensovog kabineta. Tema razgovora navodno je bila učešće u demokratskim procesima i izborne procedure.

U Evropi, Vajdel je više puta posetila mađarskog premijera Viktora Orbana, a prema navodima jednog visokog funkcionera AfD‑a, stranka takođe nastoji da ponovo uspostavi veze sa članovima Le Penine partije u EP-u.

Što se tiče Moskve, drugi nacionalni AfD-a Tino Krupala nedavno je rekao da Rusija ne predstavlja pretnju po Nemačku. Kako piše “Politiko”, njegova retorika je daleko naklonjenija Kremlju, a omiljen je među najradikalnijim pristalicama AfD‑a u istočnoj Nemačkoj, gde su proruska osećanja izraženija. Mnogi sledbenici AfD‑a u oblastima bivše Istočne Nemačke, gde stranka beleži najjaču podršku, smatraju da je Vajdel previše blaga u svom pristupu.

Pravac u kojem će se AfD kretati – na predstojećim izborima 2026. i kasnije – verovatno će da zavisi od toga čija će vizija unutar rukovodstva na kraju prevladati.