На овогодишњој насловној страни магазина Тајм у избору личности године нема појединца, већ осморо људи који седе на челичној греди високо изнад земље, у реинтерпретацији чувене фотографије “Ручак на врху небодера” из 1932. године.
Осморо “величанствених” су Сем Алтман (Open AI/ChatGPT), Џенсен Хуанг (Nvidia), Илон Маск (XAI), Марк Закерберг (Meta), Лиса Су (AMD), Дарио Амодеи (Anthropic/Claude), Демис Хасабис (Google DeepMind) и Феj-Феj Ли са Института за вештачку интелигенцију Универзитета Станфорд.
Уметник Џејсон Сајлер осмислио је композицију која, како тврди, симболизује моћ, ризик и трансформативни потенцијал технологије коју су ови људи створили.
Неки од њих су ривали у пословању, али заједно представљају лица револуције вештачке интелигенције која је 2025. учинила преломном – годином у којој више нема повратка.
Образложење очекиваног
Како Тајм пише на почетку образложења своје одлуке, још од 1801. године, амерички лидери се окупљају у Вашингтону да присуствују инаугурацији новог председника – дан велике традиције која често окупља најмоћније људе у земљи.
“На повратку Доналда Трампа у Белу кућу уочљива су била лица руководилаца америчких технолошких компанија које предњаче у свету. Истог дана, мало позната кинеска компанија под именом ‘Deep Seek’ објавила је нови модел вештачке интелигенције који је узнемирио тржишта и довео до узбуне у Силицијумској долини. Следећег дана, технолошки титани – Алтман, Лари Елисон и Масајоши Сон појавили су се у Белој кући и обећали да ће уложити 500 милијарди долара у изградњу дата центара вештачке интелигенције широм Сједињених Америчких Држава, називајући пројекат Stargate“, подсећа култни амерички магазин.
Тајм закључује да су та два дана најавила све што ће уследити – глобално надметање, запањујуће иновације, огроман новац и преплитање јавних и приватних интереса.
“Ово је година у којој је пуни потенцијал вештачке интелигенције дословно проговорио – и постало је јасно да повратка нема. На свако питање, вештачка интелигенција је била одговор. Убрзала је медицинска истраживања, раст продуктивности и остваривање онога што је до јуче изгледало као научна фантастика. Тешко да је нешто могло да се прочита или одгледа, а да није у вези са вестима о даљем напретку технологије и људима који је развијају”, објашњавају своју одлуку у Тајму.
Конструкт и деструкција
Приче о вештачкој интелигенцији створиле су и бескрајне расправе о томе колико ће она бити деструктивна и променљива за животе људи. Нема пословног лидера који није говорио о будућности без помињања технолошког заокрета, нити родитеља или наставника који може да игнорише како њихово дете или ученик користе алате ВИ.
Само током претходних недеља је објављено да вештачка интелигенција може да омогући комуникацију са китовима, реши нерешен 30-годишњи математички проблем или надмаши традиционалне моделе за прогнозу урагана.
Системи напредују страховитом брзином, радећи за неколико секунди оно што је људима одузимало сате. Према једној студији, способности ВИ модела се удвостручују скоро два пута годишње. Такође, брзина усвајања је без преседана.
“Свакој индустрији је потребна, свака компанија је користи и свакој држави је неопходно да је гради. У питању је најважнија технологија нашег времена”, напомиње Џенсен Хуанг, један од најутицајнијих лидера ВИ ере и директор највредније компаније на свету “Nvidia”.
“Освета” генија
Сваки од осморо изабраних за личност 2025. године предводи сопствену визију будућности вештачке интелигенције. Алтман је лице ChatGPT револуције, која је ВИ учинила свакодневним алатом за милионе људи широм света. Хуанга је Тајм описао као “Атласа који држи берзу на раменима” док његова “Nvidiа” производи чипове без којих револуција вештачке интелигенције не би била могућа.
Маск је оснивач “Groka” и један од најгласнијих заговорника отворене ВИ архитектуре, док је Закерберг инвестирао десетине милијарди долара у истраживање и инфраструктуру модела вештачке интелигенције.
Лиса Су предводи “AMD” највећег конкурента компаније “Nvidia” за доминацију на тржишту чипова. Амодеи је креатор Claude и заговорник концепта “уставне вештачке интелигенције” која има уграђене етичке принципе, док је Хасабис добитник Нобелове награде из хемије за 2024, односно за примену вештачке интелигенције у предвиђању структуре протеина.
Феј-Феј Ли је посветила каријеру питању како ВИ учинити етичком и усредсређеном на човека.
Од мушкарца до личности, од случајног до традиције
Избор Тајма за личност године једна је од најдуготрајнијих традиција медија, још од када су тадашњи уредници избором америчког пилота Чарлса Линдберга 1927. године покушали да надоместе грешку коју су направили када су пропустили шансу да његов прекоокеански лет ставе на насловницу.
Од самог почетка, критеријум је био јасан – није реч о награди, већ признању утицаја особи која највише обликује вести и животе у позитивном или негативном смислу. Од тада, избор је еволуирао.
Све до 1998. године, признање се додељивало под називом “Мушкарац године”, иако су за 72 године четири жене биле најутицајније. Тек 1999, са избором Џефа Безоса, Тајм је прешао на родно неутрални назив “Личност године”. Од тада, признање су добиле бројне жене, међу којима и Ангела Меркел, Тејлор Свифт, Камала Харис (заједно са Џозефом Бајденом).
Неки избори изазвали су огромне контроверзе. Ал Капоне био је најутицајнија личност 1928, а Адолф Хитлер деценију касније, што је и даље најспорнији избор у историји магазина, иако су уредници у образложењу критички написали да је у питању “највећа претња по демократски слободољубиви свет”.
Јосиф Стаљин биран је двапут – 1939. за потписивање пакта са нацистичком Немачком, када је, уз Хитлера, назван “најомраженијим човеком на свету” и 1942. за отпор Берлину у “години крви и снаге”.
Ајатолах Хомеини изабран је за личност године 1979, током иранске талачке кризе док је још 52 Американца било у заточеништву. Реакција јавности у Сједињеним Америчким Државама била је толико негативна да су уредници од тада избегавали сличне контроверзне изборе, плашећи се пада продаје и губитка оглашивача.
У протеклим годинама Тајм је за личност године бирао фигуре које су, свако на свој начин, обликовале глобалне догађаје, попут Бајдена и Камале Харис (2020. године) – у време пандемије и расних немира – Илона Маска (2021) као најбогатијег човека на свету који има “пресудан утицај на технолошки напредак” или Володомира Зеленског и “Дух Украјине” (2022) због “симбола отпора и судбоносне одлуке да остане у Кијеву услед руске инвазије”.
Тејлор Свифт је признање добила 2023, захваљујући “глобалној популарности, економском утицају и револуционарном успеху турнеје”, док је Трамп 2024. изабран “за организовање повратка историјских размера”, пошто је постао тек други председник у историји САД који је после изборног пораза поново освојио мандат и преживео два атентата током кампање.
“Свет дефинисан вештачком интелигенцијом”
Признања су додељивана махом појединцима или групама појединаца, али понекад и концептима или објектима – попут “угрожене планете (Земља)” 1988. или “личног рачунара” шест година раније, на опште разочарање Стива Џобса, који је очекивао да ће он бити најутицајнија особа на свету.
Личност 2025. године трећи је избор који је овековечио кључне тренутке технолошке револуције из друге половине 20. и прве половине 21. века. Успон персоналних рачунара осамдесетих година трансформисао је економију. Појава друштвених мрежа је обележена чувеним именовањем човека “Ти.” за личност 2006. године.
Ретроспектива показује колико су избори били пророчки. Сада наступа нова ера и век вештачке интелигенције. Како Тајм подвлачи, “личност године је моћан начин да се усмери пажња света на људе који обликују наше животе”.
“Ове године, нико није имао већи утицај (на свет) од појединаца који су замислили, дизајнирали и изградили вештачку интелигенцију. Човечанство ће одредити пут ВИ напред, а свако од нас може играти улогу у одређивању структуре и будућности саме вештачке интелигенције. Наш рад га је обучио и одржава га, а сада се крећемо кроз свет који је све више дефинисан њиме. Модели почивају на неуронским путевима који као да копирају наше сопствене – уче, говоре, расправљају, наговарају и, да, њихова способност да то раде може бити подједнако застрашујућа колико и запањујућа”, сматрају у Тајму.
Са ВИ на “ти”
Сав овај напредак, међутим, има и цену – количина енергије која је потребна за рад система огромна је и троши ресурсе, док послови нестају, а дезинформације цветају јер ВИ генерише садржај који отежава да се јасно препозна шта је стварно, а шта није. Могући су сајбер напади без икаквог људског учешћа. Уз све то, огромна моћ концентрисала се у рукама неколицине пословних лидера.
Ако је прошлост лекција, ово ће донети изузетне помаке и још већу неједнакост. Компаније које развијају моделе вештачке интелигенције сада су чвршће него икада пре повезане са глобалном економијом. У питању је опклада епских размера, а страх од великог економског балона све је већи. Како је Трамп у септембру резимирао: “Ако се догоди нешто стварно лоше, само окривите вештачку интелигенцију.”
Пре 75 година, компјутер “Mark III” појавио се на редовној насловници Тајма под насловом “Машина која мисли”, са фотографијом дивовске справе вредне 500.000 долара, као помоћ научницима да замисле “нову будућност” и с питањем: “Може ли човек створити натчовека?” Планета Земља сада живи у свету који је створила “мислећа машина” и њени творци.
Као што је Тајм указао приликом Хитлеровог избора 1938. године – ово није награда за врлину, већ признање утицаја. Значај вештачке интелигенције у 2025. био је неупоредиво највећи.
Од клинча са моделом “Deep Seek” и демонстрације брзог кинеског напретка, преко пројекта Stargate и сигнализације масивне америчке инвестиције, до свакодневне употребе ВИ алата који сада пишу до 90 одсто сопственог кода – 2025. је била година када је вештачка интелигенција прешла из концепта будућности у свакодневну реалност.
Свет стварају творци мислећих машина. Питање више није да ли ће револуција вештачке интелигенције бити прихваћена, већ на који начин ће бити обликована.
