Специјална емисија “1999. – мајка будућих ратова”, посвећена је филму “Тачка прелома: Рат који је променио правила”. Филм, који је емитован у оквиру емисије на РТС-у, говори о томе ко је све и како утицао да се одлука о бомбардовању Савезне Републике Југославије донесе, како су бирани циљеви, да ли је рат био неизбежан, да ли је тврдња да се тиме зауставља хуманитарна катастрофа оправдана и да ли је тада успостављен принцип по коме су покренути сви ратови у 21. веку.
Новинарка Љиљана Смајловић рекла је да треба обратити пажњу на набрајање лажних изговора за рат и бомбардовање СРЈ.
“Чарлс Капчан каже било је милион избеглица, па смо зато морали да бомбардујемо. Сви знамо да су избеглице дошле као последица рата, али треба слушати те изговоре. Геноцид, узели смо аутономију Албанцима, па су морали да врате права Албанцима. То све треба слушати у светлу ратова који су били после – лажљивих изговора за ирачки рат, за Сирију, Либију и сада Иран“, навела је Љиљана Смајловић.
Никола Шаиновић, за време бомбардовања 1999. био је потпредседник Савезне владе Савезне Републике Југославије, такође учесник преговора у Рамбујеу, председник Комисије Владе Србије за сарадњу са Верификационом мисијом ОЕБС-а и један од чланова руководства Југославије и Србије који је осуђен у Хашком трибуналу за ратне злочине у бившој Југославији.
Шаиновић каже да увек треба правити разлику шта су чињенице, шта је нечије мишљење, а шта закључак.
“Чињенице су реалне, а закључци су увек субјективни“, навео је Шаиновић.
Ауторка филма “Тачка прелома: Рат који је променио правила” Слађана Зарић истакла је да после рата на Косову и Метохији ништа више није било исто.
“Међународно право није било више толико значајно. Чак постоје и тенденције да се угасе Уједињене нације. Имамо први пут спомињање хуманитарне интервенције, имамо први пут спомињање тог права да се бомбардује односно да се делује“, рекла је Зарићева и истакла да многи саговорници у филму кажу да је све почело 1999. и да је то „мајка будућих ратова“ и да је цео хаос започео тада.
Ауторка филма је објаснила процес рада на филму и истакла да су молбе да учествују у филму послате на бројне адресе.
“Мени је било најлогичније да ту видимо можда Била Клинтона, Тонија Блера, немачког председника, француског председника, Мадлен Олбрајт је нажалост преминула, да хијерархијски људи, који су доносили одлуке, да нам дају један сасвим, по мени, легитиман и нормалан осврт на то како данас гледају после 27 година на све то“, каже Зарићева.
Међутим, како истиче, велики број позваних је одбио да говори о бомбардовању 1999. Навела је да јој је криво што нису говорили Бил Клинтон или Тони Блер.
Нови угао гледања на бомбардовање СРЈ
Ауторка је објаснила је и зашто су у филму говорили само странци. Зарићева каже да се претходних година доста могло чути о бомбардовању.
“Мислим да су странци дали један сасвим нови угао гледања на све то. Ми смо живели тај период и можда смо некако и сувише гледали целу ту причу локално. А мислим да они дају један сасвим занимљив поглед на све то. С друге стране, било ми је занимљиво шта странци данас кажу о свему“, истиче Зарићева.
Према њеним речима, и човек који је био саветник Била Клинтона и Барака Обаме касније је и сам признао да хуманитарна катастрофа није разлог зашто је бомбардована Југославија те 1999. године.
“Значи, кад имате човека који је из администрације и који износи такву једну чињеницу, то је разлог зашто сам се одлучила да о целој тој причи говоре странци. Да просто имамо поглед из другог угла. И ово није српска верзија приче, ово је управо верзија људи који су на неки начин били актери и сведоци онога што се дешавало ’99. године“, каже ауторка филма.
Браћа Хил као сведоци времена
Никола Шаиновић се надовезао да би волео да чује шта о 1999. има да каже Кристофер Хил, јер како каже зна шта он зна.
“Сарађивао сам са њим, преговарао, био и на истој и на супротној страни како се ситуација развијала. Он зна цео ток целе југословенске кризе. Он је овде научио српски још као дете, тако да би он био добар саговорник“, рекао је Шаиновић.
Љиљана Смајловић сматра да би о догађајима 1999. било занимљиво чути и брата Кристофера Хила, Ника Хила, који је био све време против политике свог брата и који је те године кад смо ми бомбардовани поделио са још једним човеком из Америчке амбасаде у Београду награду за различито мишљење у Стејт Департменту.
“Они су одрасли заједно у Београду и мени је зато то фасцинантно. Имали су врло различиту анализу. Ник Хил је био жестоко против бомбардовања и зато је добио награду коју Стејт Департмент редовно даје за различито мишљење. Занимљиво због заједничког београдског одрастања и различитих мишљења“, каже Смајловићева.
Немачка поборник бомбардовања
Новинарка је подсетила да је занимљиво да је Немачка у оно време некако успела да „протури“ Аушвиц на КиМ.
“Немачка је најгрлатија била око тога да мора да уђе у рат, то је било први пут да Немци улазе у неки рат после Другог светског рата и они су то правдали тиме “зар нисмо рекли никад више Аушвиц”“, каже Смајловићева.
Према њеним речима, после толико година, Немачка се сада милитаризује и спрема за рат.
На питање да ли је проток времена променио поглед на бомбардовање СРЈ, Шаиновић каже да су нека мишљења која се могу чути у филму вредна зато што се тада нису чула, иако би њихова вредност те 1999. била већа.
“Оно што је ново као резултат, па и наша борба за истину, је да баш није хуманитарна катастрофа била разлог. Да су били други, како се каже, геополитички циљеви који су преовлађивали. Е сад то буди један горак укус, признали су па шта“, каже Шаиновић.
Напоменуо је да желе да се наметну наративи поистовећивања Србије са Немачком, Хага са Нирнбергом и тако даље.
“Ради се о кардинално другој ствари. Холокауст се не може мерити ни са каквом Сребреницом, Рачком или тако даље, појединачним догађајима какви год били“, каже Шаиновић.
Поглед из Хага
Љиљана Смајловић се надовезала рекавши да је Шаиновић одлежао 12 година у затвору за дело учешћа у удруженом злочиначком подухвату етничког чишћења Албанаца, а када би сада изводили људе који су командовали и организовали ратове у Гази, Либији, Сирији, по том основу би морали да покупе све кабинете западних сила.
Слађана Зарић је цитирала Чарлса Капчана који је рекао да је међународно право утопија и да велике силе раде оно што желе, да је то право које се уопште не доводи у питање.
“То је тај империјализам о коме причамо, то су ти двоструки аршини. Али за разлику од 99. кад су то радили, рекла бих у рукавицама, данас то врло отворено и говоре и раде“, каже Зарићева.
Да ли је било могуће избећи бомбардовање
Говорећи о томе да ли је било могуће избећи бомбардовање, Шаиновић који је учествовао у преговорима, каже да је био учесник те ужасне ситуације где не можете ништа да померите.
“Нема разговора, откуцава вам сат кад ће вам бомбардовати државу, јер су то отворено рекли. И кад вам траже једини излаз у Рамбујеу да једним потписом потпишемо буквалну окупацију земље и референдум као метод решавања косовског проблема. А цео проблем није косовски и уопште није политички. Он је империјални, ради се о доласку америчких снага са стране Проклетија на КиМ у такозвано пријатељско окружење. Зато што је то војни циљ“, каже Шаиновић.
Шаиновић је изнео сведочење да се о Косову и Метохији разговарало још у Дејтону.
“Дејтон се припремао годину дана. У припремама нема Косова. Милошевић одлази, нема у Дејтону Косова. Док му не дође Ворен Кристофер, државни секретар, и каже, дајте да решимо и Косово о истом трошку. Милошевић каже како? Па, каже, по овом споразуму, последње наше снаге треба да се повуку из Источне Славоније до краја ’96, а са Косова, каже, до краја ’97. Милошевић је на то рекао: како с Косова? О чему ти причаш? Ја о повлачењу с Косова не желим да разговарам, Косово је Србија“, испричао је Шаиновић додајући да је у последњем тренутку Кристофер рекао да ће оставити Косово за после.
Други доказ да није било могуће спречити бомбардовање је када је Милан Милутиновић изнео предлог Слободана Милошевића да цела Савезна Република Југославија уђе у НАТО, што је Хил одбио речима да то уопште није тема.
На питање да ли је ипак нешто могло другачије да се догоди и да се избегне бомбардовање, Шаиновић је рекао да претња постоји још од 1991. године.
“Цимерман је рекао Влатку Јовановићу 1991. Пазите 1991. Ако интервенишете на Косову, бомбардоваћемо Београд. Ми знамо ту претњу док сви ратови од Словеније на овамо теку“, каже Шаиновић.
Посведочио је да је са Ибрахимом Руговом готово био постигнут договор о образовању, чак и о детаљима који ће где факултет бити те 1998. године, међутим, тада је “Ругова на клик избачен из игре“.
УЧК, отмице и интервенција на КиМ
Смајловићева је рекла да је било јасно те 1998, године да УЧК неће бити стављена на листу терористичких организација. Иако, у пролеће 1998. године расте тероризам на КиМ.
“Знате шта је преломни моменат. Пошто тероризам расте тако страшно, са оним отмицама. То је ужасна ствар. Ми немамо ниједан контразахтев у отмици. Отму двоје па кажу пустите мојих 10 из затвора, или дајте милион динара. Ништа. Циљ отмица је живи терор. Они отму људе, убију и убијене баце на јавно место да сви виде. Или их мртве масакрирају. Значи имам 50 таквих примера“, каже Шаиновић.
Подсећа да није било интервенције до Ораховца и отмице 110 људи у једном дану, када је држава морала да крене.
Смајловићева је рекла да је Србија признала све злочине.
Шаиновић се осврнуо на његово суђење у Хагу, рекавши да му се судило за ту 1998. годину, а за исту годину се суди тек сада Хашиму Тачију – за логоре, за отмице које су биле повод за интервенцију Београда.
Ауторка филма је подсетила да је врло кључно да се зна да постоје у Хагу пресуде за злочине који су починили УЧК током 1998. године.
“Нас боли што није оптужен и осуђен Харадинај или Фатмир Љимај, али њихови сарадници су добили пресуде од 8 и од 13 година. И сад ви имате апсурдну ситуацију. Ми за почетак бомбардовања имамо пресуде да су чињени злочини пре бомбардовања над Србима. А нас су бомбардовали“, каже Слађана Зарић.
Суд одбацио два повода за бомбародовање
Никола Шаиновић је рекао да је Хаг одбацио два повода за бомбардовање.
“Једно је да су злочини и избеглице биле пре почетка бомбардовања, што је много важно. И друго, што је важно за мене лично, да је југословенска делегација била спремна да договори споразум у Рамбујеу, и пише опет цитирам, „разговоре је демонтирала Мадлен Олбрајт једностраним договором са албанском страном““, каже Шаиновић.
Истакао је да је 1998. изведена антитерористичка акција према једној групи ОВК на КиМ.
“После борбе, јавља се колона избеглица, ОВК се распада, погинули, рањени, ови други облаче цивилно и повлаче се с цивилима, ми хуманитарно санирамо, враћамо цивиле у село, војска и полиција се повлаче, територија се консолидује. Па за 7-8 дана следећа група на другом крају Косова. У рату је, они позивају на општи устанак, ми кренемо општом офанзивом против свих ОВК група, да би спречили оно што је задатак ОВК за време рата, а то је да нападне наше снаге изнутра, из Метохије на границу, и да се сретне са онима који из Албаније нападају на границу“, објаснио је.
Према његовим речима, појединци су гађали колоне.
“Нападе су извршили појединци у разним неформалним формацијама. Наши хероји су хероји сви и они су наши. Али ја мислим да ми морамо да одговарамо и за ове друге. Јер и они су наши. Какви год били, и ја зато сматрам да ако је то морало да се плати, ево Шаиновић је платио“, каже Шаиновић говорећи о ономе што се дешавало над албанским становништвом.
Слађана Зарић је рекла да је на питање да ли су Американци знали за злочине које је УЧК починио ’98. године, Капчан је одговорио да је администрација САД знала за те злочине.
Према њеним речима, и новинарка Тицијана Боари, која говори у филму из Косовске верификационе мисије је причала о томе да они нису желели да истражују убиства међу Албанцима, која су исто била у тој ’98. години и то не мали број, већ да су све приписивали Србима.
Зашто је Југославија изабрана за тај први рат
“Ја стално размишљам о ратовима и стално поредим. Иран је другачији рат. У нашем рату, ми нисмо могли да утичемо ни на цену лизалица у Сједињеним Државама. Они су могли нас да бомбардују колико су хтели, а да ми не пореметимо глобалне токове ни у чему“, рекла је Смајловићева и додала да сада Иран може да утиче на цену нафте.
Ауторка филма “Тачка прелома: Рат који је променио правила” каже да би била задовољна када би филм у ствари покренуо пуно, пуно прича.
