“ACO, SINE, NEMA MAJKA HLEBA DA TI DA” Naš pevač odrastao u teškom siromaštvu, a danas ima imperiju: “Nisam imao šta da jedem”

Andrija Era Ojdanić decenijama je na domaćoj muzičkoj sceni, a pored velikog imanja nadomak Beograda, danas je vlasnik i restorana. Međutim, njegov život nije oduvek bio tako raskalašan, a o teškom odrastanja je i sam govorio.

Era je govorio da tokom detinjstva često nije imao šta da jede sem krompira.

– U mestu Visoka gde sam rođen ima svega osim hleba. Gladna godina u brdsko-planinskom mestu gde je kamen i pesak. Pšenica je slabo rodila, kao i kukuruz. Tražio sam majci hleba, i vukao je za suknju. Moja majka Radina, rekla je: “Aco, sine, nema majka hleba da ti da, čekaj da idem u trap, da izvadim krompira”. Moja majka je tada izvadila pet, šest krompira, obarila i dala mi da ručam. Nisam imao šta da jedem sa krompirom, baba Božana je imala sok od sira. Majka mi je sipala sok u zemljanu času i pomešala sa krompirom. I danas mi je to slatko. Taj ukus uvek mi stoji u duši i u sećanju. Nikada ga neću zaboraviti – rekao je on svojevremeno za “Kurir i dodao”.

– Moj pokojni otac da bi kupio 50 kilograma žita, morao je da ide da radi u kesonu. Taj keson u Ovčaru i Kablaru, kada se pravila brana je 40 metara ispod vode. On je morao da se spušta dole pod pritiskom vazduha. Krv bije i na uši i na nos od pritiska. To je bio uslov da bi prehranio porodicu. Dobije se nalog i potvrda i sa time se kupovalo žito. Nakon toga se žito nosilo u potočaru da se samelje.

Meštani: “Potiče iz siromašne porodice”

Podsetimo, ekipa emisije “Metar moga sela” nedavno je posetila Erino rodno mesto koje i danas folker rado posećuje.

– Kad krenem u Visoku, sa ovog imanja, meni ovako srce udara. Ne znam koliko ima otkucaja, nije ni bitno, ali želim da odem tamo i tako se lepo osećam. Opustim se par sati, da li prenoćim ili ne prenoćim, nije bitno, ali puno mi je srce. Volim da odem, svaki dan koji imam slobodan, ja iskoristim da posetim visoku, Visočku banju dole kod Jara odem, mog prijatelja, odem malo na pićence, pa onda odem malo u tu čuvenu Visočku banju koja je strašno lekovita banja – kaže Era.

– Iz siromašne kuće potiče. Bog ga je opredelio i dao mu taj dar. Pričali su mi stari, ja sam mlađi dosta, ne sećam se, da sam mu kupili, to je bila mala neka harmonika, pa su ga na tim svetkovinama, vašari, seoske slave, pošto je mali pa ga stave na sto tamo i onda je on to rastezao. Narodu je to bilo interesantno. I onda su se, tačnu godinu ne znam, kada su se njegovi odselili. Znam prvu ploču kad je snimio, dobili smo tu ploču. To su bile male one, singlica, sa posveto – rekao nam je tada jedan meštanin.

Inače, Princ od Vranje je iznenadio onim što je rekao o Eri Ojdaniću.