Teško podnošenje vrućine – nekoliko je razloga za to: Iscrpljenost od toplote može brzo prerasti u toplotni udar

Ekstremno vrući dani, kada temperatura prelazi 34 stepena, postaju sve češći, a toplotni talasi su sve duži i oštriji. Uporedo sa tim, i podnošenje vrućine sa godinama postaje sve teže, i to nije slučajno jer proces starenja i ekstremne vrućine ne idu zajedno.

One povećavaju rizik od opasnih toplotnih bolesti, a posebno su ugroženi stariji od 60 godina zbog bioloških promene koje se dešavaju tokom vremena.

Rano hlađenje je ključno, jer nelečena toplotna iscrpljenost može brzo postati opasna po život. Iscrpljenost od toplote, naime, može brzo prerasti u toplotni udar opasan po život.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je smrtnost povezana sa vrućinom kod ljudi starijih od 65 godina porasla za 85 odsto između 2000. i 2021. godine, a na to utiče nekoliko mehanizama.

Kako starenje tela čini toplotu opasnijom

Čak i ako je neko izuzetno zdrav, starenje ga može učiniti ranjivijim na bolesti povezane sa toplotom, poput toplotne iscrpljenosti, kada telo teži da reguliše svoju temperaturu, ili toplotnog udara, koji može biti opasan po život.

– Tela prirodno gube sposobnost hlađenja tokom vremena. Starije osobe imaju tendenciju da zadrže više toplote od mlađih pojedinaca i više se trude da održe konstantnu temperaturu – rekla je za Health dr Vinelena Kanio, lekarka gerijatrijske medicine u Kajzer Permanente Severna Kalifornija.

Tri ključna faktora pokreću promenu:

• Manje efikasna cirkulacija krvi – kada je napolju toplo, tela naporno rade da se ohlade. Krv se kreće ka koži, a krvni sudovi se šire kako bi povećali znojenje, što pomaže u regulisanju telesne temperature, rekao je dr Ričard Marotoli, magistar javnog zdravlja, gerijatar sa Jejl Medicinskog fakulteta. Sa starenjem promene u srcu i krvnim sudovima povezane sa starenjem čine telo manje efikasnim u cirkulaciji krvi. Zauzvrat, kontrola temperature postaje sve teža
• Smanjena sposobnost znojenja – istovremeno, starenje smanjuje sposobnost znojenja, oštećujući prirodni mehanizam hlađenja tela. To se dešava zato što se sa starenjem koža tanji, što uzrokuje da se kanali znojnih žlezda približe površini kože. Istovremeno, gubi se i kolagen, protein sličan vlaknima koji se koristi za stvaranje vezivnog tkiva. Ova kombinacija dovodi do kompresije kanala, što im otežava oslobađanje znoja.
• Veća podložnost dehidraciji – osećaj suvoće i potreba za pićem koja dolazi sa tim slabi s vremenom, kao i sposobnost bubrega da regulišu ravnotežu tečnosti i elektrolita. Jedna studija je otkrila da brzina glomerularne filtracije, mera funkcije bubrega, može početi da opada već sa 40 godina, što signalizira veću podložnost dehidraciji. Pored toga, starije osobe su takođe sklonije da uzimaju lekove, poput diuretika ili sedativa, koji izazivaju dehidraciju ili dodatno utiču na sposobnost tela da se znoji.

Starije odrasle osobe su takođe sklonije hroničnim bolestima, koje se mogu pogoršati na ekstremnim vrućinama.

– Svako ko ima problema sa srcem, plućima, bubrezima, elektrolitima ili kognitivnim problemima može biti posebno osetljiv na ovaj dodatni stresor – rekao je dr Ričard Marotoli.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Toplotna bolest često počinje glavoboljom, međutim, neki ljudi mogu razviti i:

• suva usta,
• vrtoglavica,
• umor,
• zbunjenost,
• lupanje srca.

– Ekstremna vrućina može izazvati bol u grudima, što može biti znak srčanog udara – napomenula je dr Vinelena Kanio.

Šta uraditi kada se pojave simptomi toplotne bolesti

Prema njenim rečima, za brzo rashlađivanje treba naneti hladnu vodu na lice i vrat, zatim na ruke i stopala.

Ko ima hladnu oblogu i hladni kompres, treba da ih drži uz zglobove, gornji deo grudi, gornji deo leđa i donji deo vrata.

Starije osobe treba da borave u klimatizovanim zgradama što je više moguće. Spuštanje roletni tokom dana može sprečiti zagrevanje kuće

Pijenje više vode nego obično takođe može pomoći da telo bude hladno i hidrirano, a napici puni elektrolita, kao što su sportska pića i sokovi od povrća ili voća, mogu nadoknaditi minerale izgubljene znojem.

– Ako osećate žeđ, već ste dehidrirani – kaže dr Kanio.

Treba nositi široku, laganu i svetlu odeću i tuširati se ili se kupajte hladnom vodom.

Treba izbegavati naporne aktivnosti i odmarati se dok toplota ne prođe.

Simptomi sunčanice, toplotnog udara i iscrpljenosti