Kako pročitati nalaz ultrazvuka srca pre operacije: Vodič prof. dr Lazara Velickog kroz ključne skraćenice i simptome

Dobar nalaz pumpne funkcije srca (EF) je sjajna vest, ali on ne znači uvek da je operacija daleko – kod bolesti zalistaka pad funkcije može biti kasni znak.

Ultrazvuk srca, odnosno ehokardiografija, jedan je od najvažnijih pregleda u proceni bolesti srca. Kako iz svog višegodišnjeg iskustva ističe kardiohirurg profesor dr Lazar Velicki, upravo ovaj nalaz za mnoge pacijente prvi put jasno pokaže da postoji problem sa srčanim zaliskom, funkcijom srca, pritiskom u plućima ili veličinom srčanih šupljina.

Međutim, nalaz ultrazvuka često je napisan stručnim jezikom prepunim skraćenica kao što su EF, AVA, SPAP, TR, ili pojmova poput aortne stenoze, mitralne regurgitacije, gradijenta, dilatacije leve komore i plućne hipertenzije. Pacijent tada uglavnom razume da “nešto nije u redu”, ali retko zna koliko je stanje zapravo ozbiljno i da li je vreme za pregled kardiohirurga.

– Važno je razumeti: ultrazvuk srca sam po sebi ne znači automatski da je potrebna operacija. Ali kada pokaže tešku bolest zaliska, slabljenje srčane funkcije, širenje srčanih šupljina ili povišen pritisak u plućima, tada postaje ključni dokument za donošenje odluke o daljem lečenju – objašnjava prof. dr Lazar Velicki.

Zašto je ultrazvuk srca važan pre kardiohirurške odluke

Ultrazvuk srca, ističe prof. dr Velicki, omogućava lekaru da vidi kako srce radi u realnom vremenu. Njime se procenjuje snaga srčanog mišića, rad srčanih zalistaka, veličina srčanih šupljina, smer i brzina protoka krvi, kao i indirektni znaci povećanog pritiska u plućnoj cirkulaciji.

Kod bolesti srčanih zalistaka, ultrazvuk je često osnovni pregled na osnovu kojeg se procenjuje da li je bolest blaga, umerena ili teška. To je posebno važno kod bolesti kao što su:

• aortna stenoza,
• aortna regurgitacija,
• mitralna regurgitacija,
• mitralna stenoza,
• trikuspidna regurgitacija,
• bolesti više zalistaka istovremeno.

– Kod pacijenata koji se razmatraju za operaciju srca, ultrazvuk pomaže da se odgovori na nekoliko ključnih pitanja: koliko je bolest zaliska ozbiljna, da li srce još uvek dobro pumpa, da li se srčane šupljine šire, da li postoji plućna hipertenzija i da li je bolje čekati, pratiti stanje ili planirati intervenciju.

– Drugim rečima, ultrazvuk nije samo “kontrolni pregled”. Kod bolesti zalistaka on često predstavlja osnovu za odluku da li je pacijent kandidat za operaciju, minimalno invazivnu operaciju, TAVI proceduru ili dalje praćenje – objašnjava prof. dr Velicki u tekstu na svom sajtu operacijasrca.rs, koji je pokrenuo s namerom da pacijentima najjasnije predoči sve probleme na koje srce može da naiđe, kako da se preveniraju i spreče, a i kako da se leče.

Šta znači EF na ultrazvuku srca

EF je skraćenica za ejekcionu frakciju. Ona pokazuje koliki procenat krvi leva komora izbaci pri svakom otkucaju srca. Leva komora je glavna pumpna komora srca i njena funkcija je jedan od najvažnijih parametara u ultrazvučnom nalazu.

– Kod većine pacijenata normalna EF znači da srce ima očuvanu pumpnu funkciju. Međutim, normalna EF ne znači uvek da je srce potpuno zdravo. Kod nekih bolesti zalistaka, naročito kod mitralne regurgitacije ili aortne stenoze, srce može dugo održavati prividno dobru funkciju, dok se bolest zaliska postepeno pogoršava – napominje prof. dr Velicki.

Zato je, kako ističe, važno da se EF ne posmatra izolovano. Lekar mora da je tumači zajedno sa ostalim parametrima: težinom bolesti zaliska, veličinom leve komore, simptomima pacijenta, pritiskom u plućima i nalazom drugih pregleda.

– Posebno je važno znati da kod bolesti zalistaka pad EF može biti kasni znak. To znači da kod nekih pacijenata ne treba čekati da EF značajno oslabi da bi se razgovaralo o operaciji. Cilj savremenog lečenja je da se srce zaštiti pre nego što dođe do nepovratnog oštećenja – kaže profesor.

Da li normalna EF znači da operacija nije potrebna

Ne uvek. Ovo je, prema rečima profesora, jedna od najčešćih zabluda.

– Pacijent može imati normalnu EF, a istovremeno tešku aortnu stenozu ili tešku mitralnu regurgitaciju. U takvoj situaciji odluka ne zavisi samo od EF-a, već od ukupne slike: simptoma, težine suženja ili propuštanja zaliska, veličine srčanih šupljina, plućnog pritiska, godina pacijenta, pridruženih bolesti i očekivanog rizika intervencije – objašnjava prof. dr Velicki i navodi sledeće primere:

• Kod teške aortne stenoze: Važno je da li pacijent ima gušenje pri naporu, bol u grudima, gubitak svesti, smanjenu toleranciju napora ili znake opterećenja leve komore.
• Kod mitralne regurgitacije: Važno je da li se leva komora širi, da li se javlja atrijalna fibrilacija, da li raste pritisak u plućima i da li je zalistak moguće popraviti.

– Zato nalaz “EF očuvana” jeste dobar znak, ali ne sme biti jedini razlog za odlaganje konsultacije ako ultrazvuk pokazuje ozbiljnu bolest zaliska – skreće pažnju prof. dr Lazar Velicki.

Aortna stenoza na ultrazvuku srca: šta znače AVA, gradijent i brzina protoka

Aortna stenoza je suženje aortnog zaliska. Aortni zalistak se nalazi između leve komore i aorte, glavnog krvnog suda koji odvodi krv iz srca u telo. Kada se ovaj zalistak suzi, srce mora da radi pod većim pritiskom kako bi izbacilo krv.

Na ultrazvuku srca kod aortne stenoze često se pominju sledeći pojmovi:

• AVA označava površinu aortnog zaliska. Što je površina manja, suženje je izraženije.
• Srednji gradijent pokazuje razliku pritiska preko aortnog zaliska. Veći gradijent obično znači teže suženje.
• Maksimalna brzina protoka pokazuje koliko brzo krv prolazi kroz sužen zalistak. Kod značajne stenoze protok je ubrzan.
• Kalcifikacija zaliska znači da je zalistak zadebljan, tvrd i često slabije pokretan zbog naslaga kalcijuma.

– Kod teške aortne stenoze pacijent može dugo biti bez simptoma, jer se srce postepeno prilagođava. Problem je što se simptomi ponekad jave tek kada je bolest već uznapredovala. Zato nalaz teške aortne stenoze zahteva ozbiljnu procenu, čak i kada pacijent kaže da “nema velike tegobe” – kaže kardiohirurg i dodaje:

– Najvažniji simptomi kod aortne stenoze su gušenje pri naporu, bol ili pritisak u grudima, zamaranje, vrtoglavica, nesvestica i naglo smanjenje fizičke sposobnosti. Kada se ovi simptomi pojave kod pacijenta sa teškom aortnom stenozom, potrebno je brzo kardiološko i kardiohirurško razmatranje.

Da li aortna stenoza može da se leči lekovima

Lekovi mogu pomoći u kontroli pritiska, ritma srca ili drugih pridruženih bolesti, ali ne mogu da uklone mehaničko suženje aortnog zaliska.

– Kod teške aortne stenoze, kada postoje simptomi ili drugi pokazatelji rizika, razmatra se zamena zaliska hirurški ili TAVI procedurom, zavisno od procene tima – kaže prof. dr Velicki.

Mitralna regurgitacija: šta znači kada piše MR 1+, 2+, 3+ ili 4+

Mitralna regurgitacija znači da mitralni zalistak propušta krv unazad – iz leve komore prema levoj pretkomori. Umesto da sva krv ide napred ka telu, deo se vraća unazad. Zbog toga srce vremenom može postati opterećeno.

U nalazu ultrazvuka često piše MR 1+, MR 2+, MR 3+ ili MR 4+. To je pojednostavljen način opisivanja stepena propuštanja:

• MR 1+ obično označava blagu mitralnu regurgitaciju. Ona često ne zahteva operaciju, već praćenje.
• MR 2+ najčešće označava umerenu regurgitaciju. U zavisnosti od simptoma i izgleda zaliska, potrebno je redovno praćenje.
• MR 3+ označava značajnu, odnosno umereno tešku do tešku regurgitaciju. Takav nalaz treba ozbiljno proceniti.
• MR 4+ najčešće označava tešku mitralnu regurgitaciju i zahteva detaljnu kardiološku i kardiohiruršku procenu.

– Kod mitralne regurgitacije posebno je važno da se ne čeka predugo. Razlog je što se srce može postepeno širiti i prilagođavati velikom volumenu krvi koji se vraća unazad. Pacijent se ponekad navikne na slabiju kondiciju i ne primeti da se simptomi pogoršavaju. Zbog toga ultrazvuk ima veliki značaj u praćenju veličine leve komore, leve pretkomore, funkcije srca i pritiska u plućima.

– Kada je mitralni zalistak pogodan za rekonstrukciju, popravka zaliska često ima prednost u odnosu na zamenu. Međutim, odluka zavisi od anatomije zaliska, iskustva centra, opšteg stanja pacijenta i procene kardiohirurškog tima – navodi profesor.

Dimenzije leve komore: zašto su LVEDD i LVESD važni

U nalazu ultrazvuka često se navode dimenzije leve komore. Najčešći izrazi su:

• LVEDD je dimenzija leve komore na kraju punjenja, odnosno kada je komora najviše ispunjena krvlju.
• LVESD je dimenzija leve komore nakon izbacivanja krvi, odnosno kada se komora kontrahovala.

Ovi parametri su važni, ističe profesor Velicki, jer pokazuju da li se leva komora širi. Kod bolesti zalistaka, naročito kod mitralne i aortne regurgitacije, srce može dugo raditi pod povećanim opterećenjem. Vremenom se leva komora širi, a kasnije može doći i do slabljenja njene funkcije.

– To je razlog zašto lekar ne gleda samo EF. Nekada je EF još uvek relativno očuvana, ali dimenzije leve komore pokazuju da srce trpi opterećenje. U takvim situacijama pravovremena odluka može biti važna za očuvanje dugoročne funkcije srca – napominje on.

Uvećana leva pretkomora: šta znači taj nalaz

Leva pretkomora je srčana šupljina koja prima krv iz pluća i prosleđuje je u levu komoru. Kod bolesti mitralnog zaliska, povišenog krvnog pritiska, atrijalne fibrilacije i dugotrajnog opterećenja srca, leva pretkomora može biti uvećana.

– Uvećana leva pretkomora nije dijagnoza sama za sebe, ali je važan znak. Ona može ukazivati da problem traje duže vreme – kaže prof. dr Velicki, te razjašnjava:

• Kod mitralne regurgitacije, uvećana leva pretkomora može biti posledica vraćanja krvi unazad kroz mitralni zalistak.
• Kod mitralne stenoze, može biti posledica otežanog prolaska krvi kroz sužen mitralni zalistak.

– Ovaj nalaz je važan i zato što je uvećana leva pretkomora povezana sa većom verovatnoćom pojave atrijalne fibrilacije. Atrijalna fibrilacija može dodatno pogoršati simptome, povećati rizik od stvaranja tromba i zahtevati dodatnu terapiju – dodaje kardiohirurg.

Pritisak u plućima, TR i SPAP: kada nalaz postaje ozbiljan

U nalazu ultrazvuka srca često se pominju TR, SPAP ili procena pritiska u plućnoj arteriji.

• TR znači trikuspidna regurgitacija, odnosno propuštanje trikuspidnog zaliska. Blaga TR se često nalazi i ne mora biti opasna sama po sebi. Međutim, preko trikuspidne regurgitacije lekar može proceniti pritisak u plućnoj cirkulaciji.
• SPAP je procenjeni sistolni pritisak u plućnoj arteriji. Kada je povišen, to može ukazivati na plućnu hipertenziju.

Kod bolesti levog srca, naročito bolesti mitralnog zaliska, povišen pritisak u plućima može značiti da bolest više nije samo lokalni problem zaliska, već da utiče i na plućnu cirkulaciju i desnu stranu srca.

– Zato nalaz povišenog plućnog pritiska ne treba ignorisati. On ne znači automatski da je potrebna hitna operacija, ali znači da je potrebna ozbiljna procena uzroka, težine bolesti i najboljeg trenutka za intervenciju – umiruje prof. dr Lazar Velicki.

Aortna regurgitacija: šta znači kada aortni zalistak propušta

Aortna regurgitacija znači da aortni zalistak ne zatvara dobro i da se deo krvi vraća iz aorte nazad u levu komoru. Zbog toga leva komora prima veći volumen krvi i vremenom se može širiti.

Pacijenti sa aortnom regurgitacijom mogu dugo biti bez simptoma. Kada se simptomi pojave, najčešće uključuju:

• zamaranje,
• gušenje pri naporu,
• lupanje srca,
• nelagodnost u grudima,
• smanjenu sposobnost za fizičku aktivnost.

– Kod aortne regurgitacije posebno je važno pratiti dimenzije leve komore i EF. Cilj je da se intervencija planira pre nego što srčani mišić bude trajno oštećen. Zato pacijent sa značajnom aortnom regurgitacijom treba redovno da se prati, čak i kada nema izražene tegobe – kaže kardiohirurg.

Mitralna stenoza: šta znači sužen mitralni zalistak

Mitralna stenoza je suženje mitralnog zaliska. Kada je mitralni zalistak sužen, krv otežano prelazi iz leve pretkomore u levu komoru. To dovodi do povećanja pritiska u levoj pretkomori, a zatim i u plućnoj cirkulaciji.

Pacijenti sa mitralnom stenozom često osećaju gušenje, zamaranje, lupanje srca ili pogoršanje tegoba pri naporu. Može da se javi i atrijalna fibrilacija.

– Na ultrazvuku se procenjuje površina mitralnog zaliska, gradijent preko mitralnog zaliska, veličina leve pretkomore, pritisak u plućima i eventualno prisustvo tromba ili kalcifikacija. Odluka o daljem lečenju zavisi od težine stenoze, simptoma, anatomije zaliska i opšteg stanja pacijenta – objašnjava prof. dr Velicki.

Kada sa nalazom ultrazvuka treba otići kardiohirurgu

Kako kaže profesor Velicki, pregled kod kardiohirurga ne znači da će operacija odmah biti zakazana. Naprotiv, cilj pregleda je da se proceni trenutak, rizik, mogućnosti lečenja i najbolja strategija za pacijenta.

Kardiohirurška konsultacija je naročito važna ako u nalazu piše:

• teška aortna stenoza,
• teška mitralna regurgitacija,
• teška aortna regurgitacija,
• značajna bolest više zalistaka,
• pad EF,
• širenje leve komore,
• uvećana leva pretkomora uz značajnu bolest mitralnog zaliska,
• povišen pritisak u plućima,
• nova atrijalna fibrilacija,
• pogoršanje simptoma,
• gušenje pri naporu,
• bol u grudima,
• nesvestica ili vrtoglavice,
• brzo zamaranje u odnosu na ranije.

– Posebno je važno ne čekati da simptomi postanu dramatični. Kod bolesti zalistaka najbolji rezultati se često postižu kada se intervencija uradi u pravom trenutku – ne prerano, ali ni prekasno – ističe prof. dr Lazar Velicki.

Da li nalaz ultrazvuka određuje da li je moguća operacija kroz mali rez

Ultrazvuk srca je važan deo procene, ali nije jedini. Da bi se procenilo da li je pacijent kandidat za minimalno invazivnu operaciju srca, potrebno je sagledati više faktora.

– Važna je vrsta bolesti: da li je u pitanju mitralni zalistak, aortni zalistak, trikuspidni zalistak, kombinovana bolest ili bolest koronarnih arterija. Važna je i anatomija pacijenta, prethodne operacije, stanje krvnih sudova, funkcija pluća, funkcija bubrega, opšte zdravstveno stanje i rezultati dodatnih pregleda.

– Kod nekih pacijenata minimalno invazivni pristup može biti odlična opcija. Kod drugih je bezbedniji klasičan pristup. Najvažnije je da se ne bira “najmanji rez” po svaku cenu, već najbezbedniji i najefikasniji način lečenja za konkretnog pacijenta – razjašnjava profesor.

Šta poneti na pregled kod kardiohirurga

Na pregled kod kardiohirurga treba poneti svu dostupnu medicinsku dokumentaciju. To omogućava da se odluka donese brže i preciznije.

Najvažnije je poneti:

• nalaz ultrazvuka srca,
• snimak ultrazvuka ako postoji na CD-u ili USB-u,
• nalaz kardiologa,
• EKG,
• laboratorijske analize,
• listu lekova koje pacijent uzima,
• otpusne liste iz bolnice,
• nalaz koronarografije ako je urađena,
• CT nalaz ako je urađen,
• ranije nalaze ultrazvuka radi poređenja,
• opis simptoma i kada se javljaju.

– Korisno je zapisati i konkretna pitanja: da li je bolest blaga, umerena ili teška; da li je potrebna operacija; da li se može čekati; koliko često treba kontrola; da li je moguća operacija kroz mali rez; da li je bolja popravka ili zamena zaliska; koji su rizici ako se intervencija odlaže – savetuje prof. dr Velicki.

Zašto ne treba odlagati pregled kod kardiohirurga

Ultrazvuk srca je mnogo više od jednog pregleda. Kod bolesti zalistaka on pokazuje koliko je bolest ozbiljna, kako srce reaguje na opterećenje i da li je vreme za dalje lečenje.

– Pacijent ne mora sam da tumači sve brojeve iz nalaza. Ali treba da zna da pojmovi kao što su teška aortna stenoza, teška mitralna regurgitacija, pad EF, širenje leve komore ili povišen pritisak u plućima zahtevaju ozbiljnu procenu – napominje profesor.

Najbolja odluka, dodaje on, ne donosi se samo na osnovu jednog broja. Donosi se na osnovu celokupne slike: ultrazvuka, simptoma, godina, opšteg stanja, dodatnih pregleda i razgovora sa lekarima koji se bave bolestima srca i kardiohirurgijom.

– Pravovremena procena može sprečiti da se operacija odlaže do trenutka kada je srce već značajno oštećeno – zaključuje prof. dr Velicki.