“NADAM SE DA GOSPODIN NEGDE GORI SEDI, UŽIVA I GLEDA NAS” Marija Šerifović emotivno o Šabanu Šauliću, pevačeva udovica je grli

Pevačica Marija Šerifović bila je glavni inicijator za organizaciju koncerta u čast kralja narodne muzike Šabana Šaulića pod nazivom “Verujem u ljubav”, koji će se ove godine prvi put održati na dan njegove smrti.

Marija je istakla koliko je ponosna na svoju inicijativu i koliko bi uradila sve samo da sačuva velika imena od zaborava.

“Puno sam stvari u životu postigla za ovih 22 godine i ne znam na koju da budem više ponosna, ali bih rekla da sam na ovu vrlo i posebno ponosna. Razlozi zašto je ovo bila inicijalno moja ideja znaju ljudi koji me prate na mrežama, šta ja mislim koliko mi brzo zaboravljamo i koliko naše velikane neverovatno velikom brzinom zaboravimo”, počela je ona i nastavila:

“Ja bih i ovom prilikom, kao neko ko nešto zna o muzici da podsetim ljude da se još uvek niko nije rodio ko peva kao Šaban Šaulić i vrlo su verovatno velike šanse da se roditi ni neće. I tako sam došla na tu ideju nekog leta ove godine, razgovarala sa porodicom, imali su razumevanja za tu moju ideju i hvala što su meni dozvolili da budem inicijator, tako da ću se ja potruditi da dokle god dišem, hodam i postojim budem neki način tog organizator tog 17. februara svake godine. Kolege su se punog srca odazvali i hvala im”, pričala je Marija, a u jednom trenutku ju je Šabanova udovica, Goca Šaulić zagrlila.

“Nadam se da nas gospodin Šaban gleda”

Šerifovićka je emotivnom rečenicom skoro rasplakala sve prisutne.

“Užasno mi je sve ovo emotivno, nadam se da je gospodin Šaban ponosan na sve nas i da negde od gore, sedi, uživa i posmatra”, priča ona.

“Tad sam imala najveću tremu u životu”

Pevačica je otkrila i po čemu najviše pamti Šabana i prisetila se njegovog koncerta od pre 13 godina.

“Nije prošao nijedan jedini put, ni jedna jedina svirka da Vericu nije vodio na pumpu, obavezno čokolade bombonjere sve su završavale kod mene… Srela sam ga na aerodromu jednom, kaže: “Eto, imam taj koncert, nešto sam razmišljao, ajde ti meni da budeš gost”. Ja sam za 30 sekundi mogla da budem u toaletu da dođem k sebi da se polijem vodom jer je to najveća trema i najveća odgovornost koju sam u svom životu doživela”, rekla je ona.