Pevačica Gordana Goca Lazarević govorila je za Pink.rs o proslavi najradosnijeg hrišćanskog praznika u svom domu, te istakla da, iako ima dosta muzičara u porodici, oni ne pevaju za Božić, već ga provode na drugačiji način.
– Nekada je bilo drugačije, a ovo su sada modifikovane stvari, ali za mene je to u redu. U ovim ubrzanim uslovima življenja, bitno je da ne zaboravimo i da obeležavamo, danas se ne unosi slama u stan. Kod mene lično, ja nisam dala sinu da mi baca slamu po stanu, ali smo je unosili do predsoblja, međutim on je uvek bacao svuda po stanu – započela je Goca, pa je dodala:
– Drugačiji su bili običaji, sve je imalo smisla tada. Napredak se gledao preko porodica, roda, stoke, a danas je modernizovano, iako je bitno da znamo osnovu, tradiciju, a svaka generacija donosi nešto novu, ali ja ne volim kada se ode u dijasporu trbuhom za kruhom pa zaboravimo jezik. Danas greh ne ulazi, već izlazi iz čoveka.
Da li vam nedostaju vremena kada su deca sedela oko stola, a stariji za stolom?
– Jeste, a sada je to drugačije. Mi Badnji dana slavimo kod sina, a Božić kod mene. Ja za Božić ne kupujem pokolne, nego uvijem parice kao da su bombone, u svakoj je isto, a jedna ima duplo više, i onda svi pijuču, i meni bude lepo. Česnicu nakon toga svi zajedno vrtimo, u česnicu stavimo paricu, kao simboliku napredka, a ko god da dobije da meni paricu, i kažu da sam ja uvek glava porodice.
Goca je otkrila da li ona nekad zapeva za Božić sa svojom porodicom:
– Ja ću biti iskrena, meni retko ko može čuti da pevam za svoju dušu, to jedino na moru kada plivam, a najviše pevam za svoju dušu kada sam tužna. Moji ne vole narodnjake, osim Vidovdana. Što se tiče Božića, mi ne pevamo, mi se družimo i pričamo i smejemo, jer se ne okupljamo često, i onda nam bude lepo i veselo. U mojoj porodici smo svi muzičari, moji sin je reditelj i svira klavir, unuke baletske škole, jedino kada dođe ćerka mogu bivšeg muža i prvog braka, ona nekada svira gitaru i rada sa njom ponekad zapevamo.
Foto: Prinstskrin/Instagram
Gocina pesma “Vidovdan” često se pominje da je druga himna našeg naroda, a evo kako ona gleda na to:
– Vidovdan je prevazišao i autura i izvođača, pevaće se i izvan nas, i ona je više od pesme, govori više od prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. To je nešto što je duhovno, što nas imenuje kao Srbe, a toga najviše ima na Kosovu, i to je naše, i to nam niko ne može oduzeti.
