SVETSKO tržište nafte trenutno prolazi kroz jedan od najturbulentnijih perioda. Dok se geopolitičke tenzije zaoštravaju, energetska bezbednost postala je apsolutni prioritet svake države.
Foto: AP Photo/Sue Ogrocki
Glavni uzrok najnovijeg skoka cena su direktni vojni sukobi u Persijskom zalivu. Napadi na ključna postrojenja u Iranu i Kataru, kao i nesigurnost plovidbe kroz Ormuski prolaz, stvorili su “premiju na rizik” koja je cenu Brent nafte pogurala preko psihološke granice od 110 dolara.
Analitičari upozoravaju da bi svaki dalji prekid snabdevanja iz ovog regiona mogao dovesti do trocifrenih cena na duži period.
Uprkos ogromnom pritisku zapadnih ekonomija da povećaju proizvodnju kako bi se obuzdala inflacija, savez OPEC+ ostaje pri svojoj odluci o zamrzavanju kvota. Ova strategija, usmerena na održavanje visokih prihoda proizvođača, dodatno produbljuje jaz između smanjene ponude i rastuće globalne potražnje.
Zanimljiv fenomen na tržištu je trenutni raskol u cenama. Dok Brent (globalni standard) divlja zbog krize na istoku, američka WTI nafta pokazuje veću otpornost. Sjedinjene Države koriste svoje strateške rezerve i povećanu domaću proizvodnju iz škriljaca kako bi se zaštitile, ali totalna izolacija od globalnog tržišta nije moguća.
Visoke cene nafte direktno utiču na:
- Troškove transporta i logistike, što ponovo podstiče globalnu inflaciju.
- Pad na berzama, gde investitori povlače novac iz tehnološkog sektora i prebacuju ga u energetske gigante.
- Ubrzanje energetske tranzicije, jer visoke cene fosilnih goriva čine obnovljive izvore energije ekonomski isplativijim nego ikada pre.
Svet se nalazi u fazi “energetskog rekalibrisanja”. Dok se kratkoročno očekuje ekstremna volatilnost i moguća uvođenja restrikcija u potrošnji u pojedinim delovima sveta, dugoročno bi ova kriza mogla biti prelomna tačka koja će trajno promeniti način na koji svet konzumira energiju.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
VAŠINGTON POST TVRDI: Ruska služba spremala scenario sa atentatom na Orbana
RUSKA Spoljna obaveštajna služba (SVR) navodno je razmatrala planove za uticaj na izbore u Mađarskoj, uključujući i insceniranje atentata na premijera Viktora Orbana, u cilju jačanja podrške Orbanu, pokazuje interni dokument do kojeg su došle evropske službe bezbednosti, piše danas Vašington post (WP).
21. 03. 2026. u 13:35
