Foto: Printscreen/ Youtube
Povećanje cena poslednjih godina doprinela je sve većem broju krađa u našoj zemlji. Ali ako se uzme u obzir profil lopova i ko su ljudi koji kradu, vidi se da ih ima koji to čine iz obesti, ali možda i bolesti. Prema rečima Milana Tomanovića, šefa obezbeđenja u jednoj kompaniji, najviše se kradu suhomesnati proizvodi, vakuum pakovanja, paštete…Stručnjaci su otkrili koji se proizvodi najviše kradu, ko krade kao i kakva je zakonska regulativa kada je reč o ovim slučajevima.
– Od 2020. godine beležimo znatno veći broj krađa. Ljudi koriste situaciju, posebno nepažnju trgovaca. Ne kradu stariji već radno sposobne osobe – kazao je Tomanović na televiziji K1u emisiji „Mi danas“.
Mlađan Šumić, predsednik Društva trgovaca iz Novog Sada kaže da se u manjim radnjama krade skupa roba.
Sitna krađa do 5.000 dinara
– Naši podaci pokazuju da se krade isto kao i prethodnih godina, samo su cene veće. U velikim sistemima imaju obezbeđenje, dok u malim radnjama to ne postoji i tu je problem veći. Uglavnom se krade skuplja roba poput čokolada od 300 grama, dezodoransi… To kradu lopovi, a ne ljudi koji nemaju novca. Još veći problem je što imamo oružane pljačke, jer se u tom slučaju odnosi novac iz kase – kazao je Šumić.
Prema rečima advokata Daneta Žigića, krađa životnih namirnica spada u sitne krađe.
– Krađa spada u krivična dela i u zavisnosti od vrednosti ukradene stvari određuje se i kazna. U sitnu krađu spada svaka stvar u vrednosti do 5.000 dinara. Ona se goni po privatnoj tužbi, a sve iznad tog iznosa smatra se krađom gde je propisana novčana ili zatvorska kazna do tri godine – kazao je advokat Žigić i dodao da osobe koje profesionalno kradu znaju do koje granice mogu da idu.
– Postoje dve kategorije zakona, ali su sankcije iste za sve. Sud međutim ceni olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti. Nije isto ako je počinilac povratnik ili je to delo učinio prvi put i pokazao kajanje.
Žigić je kazao da kako sistem zaštite napreduje, tako se i sistem krađe usavršava i primenjuju se novi načini krađe.
Kupci se žale da trgovci kradu
– Sve što se radi u svetu, radiće se i kod nas. U slučaju otkrivanja krađe, postoji opcija da zamolite počinioca da vrati robu, a ukoliko to ne želi da učini, treba da se pozove policija kako bi se utvrdio stepen krađe, ali i da ne bi došlo do nekog sukoba – kaže advokat Žigić i napominje da okrivljeni ima prava na svog branioca, ukoliko želi da ga iskoristi.
Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva“ rekao je da se i potrošači žale da u velikim lancima na polici bude jedna cena, dok ih na kasi sačeka druga.
– Takvi slučajevi se mogu prijaviti, ali potrošači nemaju poverenja u tržišnu inspekciju. Mi nemamo ni javno objavljene podatke od strane tržišne inspekcije ili nadležnog organa koji bi nam rekao koji su sve trgovci kažnjeni zbog takvih slučajeva. Ali, imamo situaciju da vrećica od dva kilograma limuna ima kilogram, pa pojedine osobe koje kradu, smatraju taj svoj čin „vraćanjem“ trgovcima za njihove krađe. Da postoji prava sankcija za trgovca koji to radi, takve stvari se ne bi događale – rekao je Gavrilović.
Istakao je i i da se krađe više zimi nego u proleće, zbog toga što ljudi nose široke jakne.
– Mi smo inicirali formiranje socijalnih karata. Da se kod ljudi koji primaju socijalnu pomoć država odrekne poreza i trgovac marže. Mi to stalno iniciramo, ali već dugi niz godina nismo uspeli da to i sprovedemo – rekao je Gavrilović.
Snimci nadzornih kamera ne smeju se objavljivati na društvenim mrežama
Milan Marinović, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, rekao je da je objavljivanje snimaka nadzornih kamera na kojima je osoba uhvaćena u krađi nedozvoljeno i predstavlja narušavanje zaštite podataka o ličnosti.
– Jasan mi je motiv trgovaca, jer žele da spreče da njihovu robu neko krade. Ali, postoji način propisan zakonom kako oni mogu da koriste te snimke sa nadzornih video kamera. Ukoliko se utvrdi da je neka osoba izvršila krađu, onda su dužni da obaveste MUP i da ustupe snimak tom organu koje je nadležno da goni izvršioce krivičnih dela. Međutim, da se pravi hajka na društvenim mrežama, da se prave fotografije, lepe po izlozima… To je nedopustivo i to je kršenje zaštite podataka o ličnosti – rekao je Marinović.
Ako se to dogodi, osoba koja je na snimcima ili fotografijama može da tuži trgovinski lanac.
– Može i da se obrati Povereniku ukoliko smatra da se njegovi podaci o ličnosti nezakonito obrađuju, a može i da traži od onoga, ukoliko zna ko je postavio fotografiju da je obriše i da obustavi korišćenje njegovih podataka. Ima puno pravo da traži i osnov po kome je to učinjeno – zaključio je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.
Kurir.rs/Blic
