Dve godine je prošlo od masovnih ubistava u Duboni i Malom Orašju i osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ a država nije preduzela konkretne sistemske mere kako bi predupredila maloletničku delinkvenciju, vršnjačko nasilje i devijantna ponašanja, što je jedini način pokazivanja odgovornosti i suočavanja sa realnošću.
Statistika je neumoljiva, i ukazuje da je u 2021. bilo 4.500 novoevidentirane dece u sukobu sa zakonom, dok ih je ukupno prijavljeno oko 8.000 u toj godini. Pokazatelji su slični i za narednu, 2022. godinu.
Setimo se da su 2014. godine našeg čuvenog književnika Raše Popova sa njegovih 80 godina napali dečaci od 10 i 11 godina. Dečaci su do tog momenta imali više od 300 prijava zbog razbojništva i krađe, a jedan starac je preminuo nakon što su ga pretukli. Pomenutih 300 prijava prolazi neopaženo, sve do momenta dok za žrtvu nisu izabrali slavnu ličnost, i time pitanje funkcionalnosti sistema doveli u fokus javnosti.
S tim u vezi, prethodne nedelje u Narodnoj skupštini održano je javno slušanje, koje sam inicirala kao član Odbora za prava deteta, na temu dnevnih dve usluge koje su namenjene rešavanju ovih problema, koje su definisane zakonom, a ne postoje u našem sistemu.
Tom prilikom prisutinima su se obratili predstavnici ministarstava, zaštitnik građana, eksperti iz oblasti socijalne zaštite, maloletničkog pravosuđa, specijalne pedagogije, školske psihologije – i svi su bili saglasni da usluge dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju i specijalna sociozdravstvena ustanova za počionice krivičnih dela koji zahtevaju zadržavanje uz psihijatrijski tretman. Ukazali su koji sistemi se suočavaju sa problemom i nedostakom mehanizama da se on reši.
Na problem nailazi policija, jer se jedno isto dete vraća u njihove ruke iznova i iznova, sud jer nema gde sa sprovede meru koju izriče, centar za socijalni rad zbog manjka kapaciteta, škola jer deca ugrožavaju sebe i/ili druge, psihijatrijska klinika koja treba da tretira decu koja mogu da ugroze bezbednost njihovih ostalih pacijenata.
Poznato je i kakvi su efekti predloženih dnevnih boravaka za decu sa problemima u ponašanju. Zapravo, u Beogradu je takav dnevni boravak radio u okviru organizacije IAN telecentar i beležio sjajne efekte, recidiv se smanjivao za oko 80%. Stoga je organizacija dobila preporuku Višeg suda u Beogradu.
Sud je preporučio Gradu Beogradu da podrži rad ove organizacije, jer je zapravo ona sprovodila izrečene sudske mere (što je bila nadležnost Grada). Međutim, značaj usluge dnevnog boravka, a i zakonska obaveza njegovog osnivanja ili plaćanja, prenebregnuti su, i on je ugašen 2018. godine. Da podvučem, pošto je usluga definisana zakonom, grad je bio dužan da plaća licencirane pružaoce usluge ili da osnuje dnevni boravak. Ipak, to se nije desilo.
Tako smo došli do 2022. godine, kada sam predstavila inicijativu za izmenu odluke o socijalnoj zaštiti u Skupštini grada, kao gradska odbornica. Inicijativu potpisuju koleginica Marija Maljković, advokatica Jelena Drenča, Tamara Džamonja Ignjatović, prof. psihologije i Nada Šarac specijalni pedagog, ekspertkinja u oblasti socijalne zaštite. Ova inicijativa doprinela je da grad izmeni odluku nakon nekoliko meseci, međutim, nije došlo do realizacije, dnevni boravci nisu osnovani niti je opredeljen budžet za finansiranje licenciranih pružalaca usluga.
Drugi deo istog problema čine deca počinioci krivičnih dela, s izraženom potrebom za psihijatrijskim lečenjem. Najprimerenije rešenje – upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje – predviđeno je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela još 2005. godine, ali do danas takva ustanova nije osnovana. U maju 2019. Savet za maloletnike je pokrenuo inicijativu da se hitno formira pomenuta posebna ustanova.
Isti apel ponovio je 2023, posle masovnog ubistva koje je trinaestogodišnjak počinio u OŠ „Vladislav Ribnikar“, ali su nadležna ministararstva ostala bez odgovora. To znači da postoji odgovornost ministarstava zbog nečinjenja – odnosno prepuštanja ove kategorije visokorizične dece same sebi i njihovoj sredini
Svi ovi podaci izneti su na javnom slušanju, a prisutni predstavnici Ministarstva za brigu o porodici i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izrazili su se afirmativno o predloženim rešenjima.
Naravno, potrebna nam je realizacija, a ne nova obećanja. Da bismo se bavili pravima deteta nije ni izdaleka dovoljno da damo novac iz budžeta za svako novorođeno dete. Još je važnije da se država pobrine na najprimereniji način da to dete bude živo, zdravo i – bezbedno.
Autorka je narodna poslanica Ekološkog ustanka
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
