Istraživanje o mladima, čiji su rezultati toliko loši da su neočekivani, pokazalo je da je kod tinejdžera najčešći depresivni poremećaj – 8,7 odsto, a da je suicidalne ideje i pokušaje samoubistva imalo devet odsto mladih
Čak 20,4 odsto mladih u Srbiji, tj. svaka peta mlada osoba, prosečnog uzrasta 14,5 godina, ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj, alarmantni su podaci iz studije Instituta za mentalno zdravlje!
Na ove rezultate je ukazala neuropsiholog Aleksandra Parojčić sa ovog Instituta, ističući da su rezultati toliko loši da su prilično i neočekivani.
Ona za Kurir kaže da su ovo preliminarni rezultati studije prevalencije mentalnih poremećaja kod dece i adolescenata, a da su rezultati prvi put prezentovani 24. aprila, godinu dana od osnivanja Centra za mlade Cezam.
Uzroci i posledice
– Istraživanjem su obuhvaćena deca sedmog i osmog razreda osnovne škole, kao i srednje škole. Prosečan uzrast je 14,5 godina. Rezultati su pokazali da je kod mladih najčešći depresivni poremećaj – 8,7 odsto, potom ide anksiozni sa pet odsto, a onda poremećaji ishrane, ADHD… Istraživanje je pokazalo da je suicidalne ideje i pokušaje imalo devet odsto mladih, od čega je 4,2 odsto pokušalo suicid – upozorava naša sagovornica.
Ilustracija Foto: Profimedia
– Posebno je zabrinjavajuće i to što je 27,7 odsto anketiranih doživelo fizičko nasilje u porodici. Čak 75 odsto mladih je, na pitanje kome bi se obratilo u slučaju problema, odgovorilo da bi se obratilo psihologu škole, a 61 odsto je potvrdilo da bi se obratilo razrednom starešini. Ovi podaci pokazuju da mladi ipak imaju poverenje u školu i zaposlene – navodi ona, dodajući da to sugeriše i da moramo povećati dostupnost psihologa u školama i domovima zdravlje, kao i centara za mlade, kao što je Cezam.
Faktori rizika
Kada je reč o najvećim faktorima rizika za razvoj nekog psihijatrijskog poremećaja kod mladih, tu su, kako naša sagovornica napominje, siromaštvo, izloženost nasilju, nedostatak podrške u porodici i školi, stigmatizacija, ograničen pristup uslugama…
Dečji psiholog Jelena Krstić Anđelković kaže za Kurir da najčešći izazovi s kojima se mladi, u ovom uzrastu, suočavaju su odnos s vršnjacima i sukob s roditeljima.
– Do depresije može doći kada se neki problem ne rešava, kada dođe do dubljeg povlačenja i bežanja od rešavanje problema – kaže ona dodajući da mladi u eri moderne tehnologije, interneta i mreža, visoko valorizuju spoljašnji imidž, a ponekad imaju i strah ili anksioznost od toga kakvu sliku vršnjaci imaju o njima.
Rešenje postoji
Centar za mlade Cezam je, inače, osnovala radna grupa Vlade za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih nakon majskih tragedija, kada je uočeno da postoji potreba za povezivanjem savetodavnih usluga s preventivnim radom u zajednici. Počeo je s radom u martu 2024. Namenjen je mladima uzrasta od 10 do 30 godina i usluge su besplatne. Nalazi se u Resavskoj ulici u Beogradu i otvoren je svakim radnim danom od 12 do 20 sati.
U Srbiji postoji i nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva. Broj je 0800/309-309, opcija 1, a postoji o nacionalna linija za pomoć adolescentima. Broj telefona je isti 0800/309-309, ali je opcija 3.
– Za naše područje su karakteristične i agresivnost i impulsivnost, koje često dolaze kao posledica toga što potisnute emocije na kraju eskaliraju, bilo ka sebi ili ka drugome – zaključuje ona.
U sprovedenom istraživanju su, pored Instituta za mentalno zdravlje, učestvovali i Medicinski i Filozofski fakultet, u okviru projekta Krizne psihosocijalne podrške zajednici nakon tragičnih događaja u OŠ “Vladislav Ribnikar” i u Malom Orašju i Duboni.
