LOGISTIKA upravljanja otpadom u Srbiji predstavlja složen i strogo regulisan sistem koji je zakonom definisan kao delatnost od opšteg interesa. Njegov osnovni cilj je zaštita zdravlja građana i očuvanje životne sredine, a ceo lanac, od izdavanja dozvola do transporta i konačnog tretmana, pod nadzorom je više državnih institucija.
foto JKP Komunalac
U praksi, sistem je osmišljen tako da se prati praktično svaki kilogram, pa čak i “svaki gram” otpada, kako bi se sprečilo njegovo nelegalno odlaganje ili nestanak.
Ko izdaje dozvole i pod kojim uslovima
Sistem izdavanja dozvola podeljen je hijerarhijski između republičkih, pokrajinskih i lokalnih organa.
Ministarstvo zaštite životne sredine izdaje dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje I tretman opasnog otpada, spaljivanje otpada, rad mobilnih postrojenja, kao i za regionalne deponije koje opslužuju više od 200.000 stanovnika.
Na teritoriji Vojvodine, na primer, pokrajinski organi nadležni su za izdavanje dozvola za neopasan i inertan otpad, ukoliko se delatnost obavlja isključivo na teritoriji Pokrajine. Gradovi i opštine izdaju dozvole za neopasan i inertan otpad na svojoj teritoriji. Operateri ne mogu započeti rad bez odgovarajuće dozvole. Dozvole za sakupljanje I transport izdaju se na period od pet godina, dok se dozvole za skladištenje i tretman otpada izdaju na deset godina.
Ko kontroliše kamione i transport otpada
Transport otpada predstavlja jednu od najosetljivijih tačaka sistema i pod nadzorom je više institucija.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kontroliše tehničku ispravnost vozila, sertifikate vozača za prevoz opasne robe i primenu međunarodnih sporazuma. Inspekcija za zaštitu životne sredine proverava da li prevoznik poseduje dozvolu za transport određene vrste otpada i da li pošiljku prati propisana dokumentacija.
Otpad mora biti transportovan u zatvorenim vozilima, kontejnerima, ambalaži ili cisternama, kako bi se sprečilo rasipanje, curenje ili ispadanje tokom prevoza.
Kako se prati tok otpada i sprečava nestanak
Da bi se sprečilo da otpad završi na divljim deponijama, uveden je strogi sistem dokumentacije i elektronskog praćenja.
Svako kretanje otpada prati dokument o kretanju otpada. Kada je reč o opasnom otpadu, procedura je još rigoroznija, jer podrazumeva prethodno obaveštenje Agenciji za zaštitu životne sredine najmanje 48 sati pre početka transporta.
Podaci se unose u Nacionalni registar izvora zagađivanja, elektronsku bazu koja omogućava praćenje toka materijala.
Primalac otpada dužan je da elektronski potvrdi prijem najkasnije u roku od sedam do petnaest dana. Ukoliko pošiljalac ne dobije potvrdu, u obavezi je da bez odlaganja prijavi nestanak otpada inspekciji.
Pojedini operateri koriste i pametne tehnologije, uključujući senzore na kontejnerima i vozilima, radi analize podataka i optimizacije ruta, čime se dodatno povećava transparentnost sistema.
Uvoz neopasnog otpada i kontrola po standardima EU
U javnosti se često vodi diskusija o uvozu neopasnog otpada (poput RDF goriva od plastike i papira) za potrebe energetski intenzivne industrije, kao što su cementare.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je da će kontrola tih tokova biti sprovođena po standardima Evropske unije.
“Kontrola tih tokova obavljaće se po standardima EU, što znači da će ona biti u svim državama kroz koje se transportuje gorivo iz neopasnog otpada za energiju… uvoz je apsolutno bezbedan i u Srbiju, kao potpisnici Bazelske konvencije ne može stići bez provera svih zemalja kroz koje se transportuje jer i mali propust bi doveo do enormnih kazni operatera i gubljenja licenci za rad”, rekla je ona ranije.
Regionalni centri ključ sistema
Paralelno sa kontrolnim mehanizmima, država ulaže u razvoj regionalne infrastrukture za upravljanje otpadom.
Nedavno je potpisan ugovor o izgradnji Regionalnog centra za upravljanje otpadom Ingrin u Inđiji između Ministarstva zaštite životne sredine, Evropske banke za obnovu i razvoj i tog javnog preduzeća.
Ministarka zaštite životne sredine izjavila je da će ovaj projekat rešiti višedecenijski problem odlaganja otpada za oko 140.000 stanovnika opština Sremskog okruga.
Izgradnja centra predviđena je kao preduslov za zatvaranje nesanitarne deponije u Inđiji, koja već 45 godina predstavlja opterećenje za životnu sredinu i građane. Novi centar omogućiće regulisano upravljanje otpadom u Inđiji, Irigu, Pećincima, Sremskim Karlovcima i Staroj Pazovi.
Sredstva su obezbeđena kroz kreditnu liniju Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj, a planirano je da se širom Srbije izgradi ukupno šest regionalnih centara koji će obuhvatiti 42 lokalne samouprave i rešiti pitanje otpada za oko 1,3 miliona građana.
Smederevac “čuvao” otpad
Ipak, sistem nije bio bez propusta. Kao negativan primer ostao je mnogima u sećanju slučaj iz Smedereva iz perioda 2015. i 2016. godine, kada je inspekcija utvrdila da operater sa dozvolom za mobilno postrojenje nije tretirao otpad, već ga je nezakonito skladištio u rezervoarima.
Analizom dokumentacije i kontrolom na terenu utvrđeno je da nedostaje oko 98,82 tone opasnog otpada, za koji se sumnja da je završio u životnoj sredini ili je nelegalno prodat kao energent.
Slučaj je rezultirao krivičnim prijavama i oduzimanjem dozvola, što je pokazalo da sistem kontrole, iako složen, predviđa i sankcije za one koji pokušaju da ga zloupotrebe.
Upravo takvi primeri potvrđuju da je logistika upravljanja otpadom jedan od najosetljivijih segmenata zaštite životne sredine.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
