Vernici Srpske pravoslavne crkve 21. avgusta obeležavaju praznik posvećen Svetom Zosimu i Svetom Jakovu Tumanskom, čudotvorcima čije mošti počivaju u manastiru Tumane.
Hiljade vernika svake godine hodočasti u ovu svetinju kraj Golupca, ali se njihov dan obeležava i u domovima širom Srbije.
Manastir Tumane mnogi nazivaju “Ostrogom na Dunavu”. U ovu svetinju dolaze vernici ne samo iz regiona, već i iz celog sveta. Sveti Zosim i Sveti Jakov Tumanski, duhovni čuvari Tumana, poštovani među vernicima kao veliki iscelitelji, slave se 21. avgusta, kad reka vernika dolazi da se pokloni njihovim moštima, zatraži spas za nevolje koje ih muče ili zahvali na duhovnoj pomoći tumanskim čudotvorcima.
Sveti Zosim bio je isposnik iz grupe Sinaita u vreme kneza Lazara. Živeo je u pećini kod Tumana, gde je, prema narodnom predanju, stradao kada ga je nehotice pogodio strelom Miloš Obilić.
Njegove reči “tu mani i pusti me” vezuju se za ime manastira Tuman, odnosno Tumane. Mošti Svetog Zosima otkrivene su 1936. godine i od tada mu se narod moli kao iscelitelju.
Sveti Jakov, rođen kao Radoje Arsović, bio je doktor nauka i ambasador. Posle susreta sa vladikom Nikolajem Velimirovićem koji je kasnije kanonizovan zamonašio se i postao iguman Tumana.
Stradao je 1946. godine, a njegove mošti pronađene su 2014. godine, kada su počela brojna svedočanstva vernika o isceljenjima na ovom svetom mestu.
Običaji na dan Svetog Zosima i Svetog Jakova
Pored bogosluženja u Tumanu, ovaj praznik se obeležava i kućama vernika. Običaj je da se na dan čudotvoraca tumanskih pale sveće za zdravlje i mir u domu, moli za isceljenje i za potomstvo.
U mnogim krajevima Srbije na praznik Svetog Zosima i Svetog Jakova ne radi se težak fizički posao, naročito u polju, jer se veruje da se time iskazuje poštovanje prema svetiteljima.
Domaćice obavezno spremaju posnu trpezu, a ponegde se deli hleb ili kolač siromašnima “u slavu čudotvoraca”.
Najvažniji običaji za praznik Svetih Zosima i Jakova Tumanskih
Kada je reč o običajima na praznik Svetih Zosima i Jakova, osim što u toku dana treba posvetiti vreme molitvi svetiteljima, praktikuje se i sledeće:
Molitva za zdravlje, potomstvo, mir i pomoć u nevolji – upravo se za ove potrebe vernici posebno obraćaju Svetom Zosimu i Svetom Jakovu.
Verovanaj i običaji
Prema predanju, Sveti Zosim je bio isposnik i podvižnik koji je živeo povučeno, posvećen molitvi. Njegov život vezuje se za pećinu u blizini današnjeg manastira Tumane.
Za njegovo ime vezuje se i priča o knezu Milošu Obiliću. Predanje kaže da je knez, vraćajući se iz lova, nehotice ranio Zosima, nakon čega je svetitelj preminuo.
Obilić je, prema priči, zbog toga podigao crkvu na mestu njegovog groba. Upravo odatle potiče i ime manastira. Sveti Zosim ostao je upamćen kao čovek posvećen tišini, molitvi i veri.
PRAVILA ZA POSLEDNJU NEDELJU POSTA I VAŽNOST PRAZNIKA! Iguman Dimitrije poslao duhovne poruke u emisiji “Pusti brigu!”
Izvor: Kurir televizija
