Европа се суочава са сушом, а већина великих река бележи историјски ниске водостаје. Најтежа ситуација је на Дунаву и Рајни. Последице осећају енергетика, речни саобраћај, привреда и пољопривреда.
Мађарска и Румунија чине све како би пролонгирале потпуно гашење нуклеарки.
У Румунији, после минирања обале Дунава, потапају и четири барже да би преусмерили доток и повећали ниво воде у нуклеарку Чернаводе за хлађење реактора.
Државни секретар у румунском Министарству саобраћаја Јонел Скриоштеану каже да ће барже бити постављене близу обале и да ће бити потребно дубље ископавање него што је првобитно планирано.
“Капетан ће их усидрити, биће везане на обалу. Мораћемо дубље ископавати него што смо првобитно проценили. То уопште није једноставна операција”, рекао je Скриоштеану.
Пловидба смањена, транспорт све скупљи
И на Дунаву и на Рајни пловидба је вишеструко смањена, док је на појединим деловима тих река и обустављена. У Немачкој и Холандији упозоравају да низак ниво Рајне угрожава рад компанија које зависе од речног транспорта.
Званичник немачке Савезне управе за пловне путеве и пловидбу за Рајну Флоријан Крекел наводи да су најпре престали да саобраћају бродови за речна крстарења, а потом и већи теретни бродови.
“Сада саобраћају само мањи бродови, а обим транспорта је све мањи”, нагласио је Крекел.
Деон Слагтер из Националног комитета за координацију дистрибуције воде указује да се Холандија суочава са изузетном ситуацијом и рекордно ниским водостајем Рајне.
“Данас се суочавамо са најнижим водостајем икада забележеним на реци Рајни. У Холандији је веома сушно”, истакао је Слагтер.
Низак водостај значајно је смањио и количину робе коју барже могу да превезу. Представник Привредне коморе Кобленца Фабијан Готлих каже да је њихов капацитет на Рајни пао на петину уобичајеног.
“При нормалном водостају, баржа на Рајни може да превезе око 500 контејнера. Тренутно је тај капацитет пао на петину. То значи да 400 контејнера негде стоји неискоришћено, док је транспорт оних 100 које могу да превезу знатно скупљи”, истакао је Фабијан Готлих.
Суша погађа и пољопривреду
Последице суше трпи и пољопривреда, а земље су приморане да предузимају мере за смањење потрошње воде. Наводњавање је у појединим подручјима забрањено или ограничено, а погођени су сточарство и прерађивачка индустрија.
Секретар Удружења за сточарство при Привредној комори Србије Ненад Будимовић указује на велике количине воде потребне за производњу млека и меса, као и за напајање стоке током сушних периода.
“На пример, за производњу једног литра млека потребно је око пет литара воде. Уопштено говорећи, за производњу једног килограма говедине потребно је 14.000 литара воде. Када наступе овакви периоди, суочавамо се са великим изазовом јер, у таквим условима, једна крава може да попије између 80 и 150 литара воде дневно”, рекао је Будимовић.
Стручњаци упозоравају да ће се размере економских последица суше тек сагледавати и да ће Европа морати да мења приступ управљању водним ресурсима.
