PROLEĆNA setva kukuruza, soje, suncokreta i drugih zastupljenijih ratarskih kultura u domaćem agraru trebalo bi da masovnije krene za desetak dana odnosno čim se za to steknu neophodni vremenski uslovi, pre svega odgovarajuća vlažnost i temperatura setvenog sloja zemljišta.
Foto Tanjug
Dobar deo priprema za jedan od najvažnijih poslova u našoj poljoprivredi mnogi ratari su već obavili time što su još jesenas obezbedili seme, mineralno đubrivo i drugi repromaterijal i u proteklom periodu pripremili mehanizaciju, tako da im preostaje samo finalna predsetvena priprema oranica čim se one prosuše od zlata vrednih padavina koje su ovih dana zahvatile većinu krajeva.
– Očekujemo da setva kukuruza počne u optimalnom roku, u periodu između 10. I 15. aprila, kad se zemlja prosuši i temperatura u zoni zrna bude od deset do 12 stepeni – izjavio je za „Novosti“ dr Goran Bekavac, naučni savetnik u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo (IRP).
Napominjući da ne treba sejati preduboko nego da sejalice budu podešene na pet centimetara za „teža“ zemljišta a na sedam za ona „lakša“ kako bi se omogućilo najbolje nicanje, on je ocenio da su vremenski preduslovi za setvu povoljni jer je i januarski sneg obezbedio značajne zalihe vlage.
Kukuruza ćemo ipak, kako očekuje Bekavac, imati zasejano ove godine nešto manje od 900.000 hektara, što je takođe umanjenje u odnosu na lanjske površine jer se zbog nepovoljnih klimatskih prilika tokom jula i avgusta kao i nestabilnih tržošnih uslova proizvođači sve više opredeljuju sa setvu ozime pšenice.
ULAGANjA
PREMA kalkulacijama koje se ovih dana mogu čuti od proizvođača u Vojvodini, za setvu hektara kukuruza biće potrebno izdvojiti od 900 do 1.000 evra odnosno više od 100.000 dinara. – Ako je sad cena kukuruza 20 dinara za kilogram, to znači da nam treba prinos od najmanje šest tona po hektaru da bismo pokrili troškove proizvodnje – navodi Miletić.
Za predstojeću setvu se najavljuje i povećanje površina pod suncokretom u odnosu na lanjske i prethodnih godina, pošto je proizvodnja soje na našim poljima znatno podbacila, takođe zbog suše.
– Setva suncokreta u Srbiji je negde već počela a očekuje se da će površine biti veće nego prošle godine i da će dostići 280.000 do 290.000 hektara. Razlog za takvo interesovanje jeste stabilnost prinosa u odnosu na druge prolećne biljne vrste jer suncokret, zahvaljujući dubokom i razgranatom korenu, može da usvaja vodu i hraniva iz dubljih slojeva zemljišta. Takođe, bolje podnosi sušu i visoke temperature, koje su kod nas sve prisutnije – objašnjava za „Novosti“ dr Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za suncokret pri IRP.
On savetuje ratarima da pri izboru hibrida imaju u vidu vrste korova koji su prisutni u zemljištu, da biraju one koji su otpporni na „ekonomski važne bolesti“, kao i da se drže plodoreda i ne seju tu uljaricu na istoj njivi četiri do pet godina. – Setvu treba početi kad se temperatura u setvenom sloju ustali na osam do devet stepeni a to je kod nas obično početkom aprila a u poslednje vreme i u drugoj polovini mart – dodaje Miklič.
SAVET
U USLOVIMA izmenjenih klimatskih sulova uticaj pravilno prmenjenih agrotehničkih mer je posebno izražen i značajan za postizanje visokih i stabilnih prinosa. – Suncokret će svakako biti sve značajnija biljna vrsta na našim prostorima ali za postizanje dobrih rezultata treba poštovati preporučene mere gajenja – ističe Miklič.
Za svoju prvu setvu suncokreta odlučio se Goran Miletić koji će u ataru Čeneja kod Novog Sada za tu kulturu odvojiti 30 jutara zeljišta a isto tolike površine posejaće kukuruzom. – Iako se suncokret ovde kod nas tradicionalno ne seje, znamo da bolje podnosi sušu i zato se opredeljujemo za njega umesto soje, na kojoj smo lane ostvarili čist gubitak – kaže Miletić napominjući da seme i mineralno đubrivo za setvu obezbedio jesenas kao i da su dobijene subvencije od 18.000 dinara po hektaru u tom pogledu dobra podrška ratarima.
I poljoprivrednik iz Budisave Stanko Guberina napominje da će umesto soje posejati oko 20 jutara suncokreta, jer time očekuje bolji ekonomski efekat. – U ovoj setvi najviše će, kao i uvek, biti zastupljen kukuruz a soju ću ipak ostaviti na oko pet jutara pošto neka kultura jedne godine podbaci a druge bude dobra pa, gledamo da nekako kombinujemo – dodaje on za „Novosti“.
Cene semena prolećnih ratarskih kultura uglavnom nisu menjane u odnosu na lanjske a mineralno đubrivo je malo poskupelo u prvom redu zbog globalnih nepovoljnih političkih i ekonomskih dešavanja koja su se odrazila i na tu proizvodnju, tako da će veći trošak u setvi imati oni proizvođači koji repromaterijal nisu obezbedili krajem prošle godine.
