Arijane Mihajlović, supruga Siniše Mihajlovića, dve godine posle smrti naše fudbalske legedne, kaže da je posle njegove smrti bilo užasno, ali je uprkos bolu znala da mora dalje i odlučila je da živi, ne zanima je šta drugi misle i kažu.
Siniša Mihajlović, umro je pre dve godine, 16. decembra 2022. godine posle dugo borbe sa leukemijom. U porodici proslavljenog fudbalera 16. decembar zauvek će biti dan prepun tuge, sećanja koja razaraju dušu, a Arijana je na godišnjicu smrti na društvenim mrežama priznala koliko joj nedostaje.
Arijane Mihajlović, supruga Siniše Mihajlovića, dve godine posle smrti naše fudbalske legedne, vreme je provodila sama, ali da je onda uz podršku dece i prijatelja odlučila da živi.
– U početku je bilo užasno. Osećala sam ga u kući, svuda… Tada sam odlučila da živim, da ne klonem. Nikolas, najmlađi sin, video bi me samu i pitao kada ću da izađem. Onda sam se okružila prijateljima, trudila sam se da me ne vide tužnu. Moji osmesi bili su usiljeni. Sa Sinišom u srcu, on će uvek biti tu, sve dok me bude. Naći ću ga ponovo – rekla je Arijana u izjavi za magazin “Chi”.
Uprkos ogromnom bolu, Arijana je svesna da život mora dalje. Nažalost, uvek ima i dežurnih kritičara, pa je primorana da se suoči i sa negativnim reakcijama.
– Neki su me videli kako pijem aperitiv, bilo je i onih koji su me osuđivali zato što sam se na određeni način obukla. Ali, ne hodaju u mojim cipelama. Sudite mi, nije me briga. Imam brata koji je patio od depresije, razumete? I sama sam rizikovala da upadnem u takvo stanje. Ne mogu, nisam mogla, ne bi trebalo. Moramo da počnemo ispočetka, Siniša bi to želeo. Ali nedostaje, kao vazduh.
Foto: instagram/Arijana Mihajlović
Otkrila je kako se cela porodica nosila sa četvorogodišnjom borbom Siniše Mihajlovića, koji se borio do poslednjeg momenta. Sada se bori Arijana, jer bi on to želeo.
– Provela sam skoro četiri godine po bolnicama. Moj muž imao je dve transplantacije koštane srži i radovao se svakom testu koji je dobro prošao. Gledala sam kako se ljudi bore da produže svoj život. Jedno je pričati o bolu, drugo je doživljavati ga. Nedelju dana pre nego što je umro moj suprug je pretrčao deset kilometara, a ja treba da se slomim i padnem u depresiju. Ne! Siniša je bio rođeni borac, hrabro se držao do poslednjeg trenutka. Izgubio je samo poslednju rundu, baš onda kada smo se svi ponadali da je dobio meč i da će sve biti dobro. Porodica je bila uz njega, nisu se odvajali, doživeo je da postane deda. Tu snagu da se bori, da nastavi, da izdrži sve.
Siniša je i kada mu je bilo najteže imao planove u životu.
– Nastavljam da živim za svoju decu. Otkrić́u vam nešto. Siniša je organizovao život do kraja. Planirao je da poseti Antonija Kontea i Roberta de Zerbija u Londonu kako bi razmenili iskustva o fudbalu i trenerskim tehnikama, ali, nažalost, nije uspeo – otkrila je Arijana.
