Studenti i opozicija na istom zadatku – šta to znači za proteste?

Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu u ponedeljak su pozvali na blokadu Skupštine grada, na koju su se odazvali građani ali i opozicija. Kako je u pitanju predstavničko telo grada, ovom prilikom studenti i opozicija našli su se u zajedničkoj akciji. Kako tvrde naši sagovornici, studentsko povezivanje sa opozicionim političarima najverovantije nije nešto što će građane naterati da prestanu sa podrškom protestima, ali dodaju da ono umnogome zavisi od konteksta akcija.

Uprkos konstantnom ograđivanju od stranaka, deo studenata u blokadi, tačnije studenti Univerzteta u Novom Sadu sinoć i danas učestvovali su u blokadi novosadske Skupštine zajedno sa opozicionim odbornicima.

Kako su naveli u saopštenju na Instagramu, blokadu su započeli kako bi pokazali “najoštriji revolt zbog bespravnog i sramnog donošenja odluke o održavanju sednice Skupštine Grada novog Sada na dan žalosti“.

“Smatramo da je ovaj čin krajnje gnusan, neprimeren i nečovečan pogotovo što se na sednici odlučuje o budžetu i čak 59 tačaka”, naveli su oni.

Studenti smatraju da je taj potez povučen kako bi se ignorisao i pogazio dan žalosti proglašen zbog strašne tragedije u Severnoj makedoniji, u kojoj su izgubljeni ljudski životi.

Opozicioni odbornici su se danas uoči sednice okupili ispred Skupštine, pridružili građanima i upitali ih da li da uđu i prisustvuju sednici ili ostanu napolju sa građanima, na šta su im građani rekli da bi trebalo da uđu.

Ipak, sednica je brzo završena jer su se sve tačke dnevnog reda usvajale bez rasprave.

Jedan od najjačih aduta studenata koji uspešno organizuju proteste već nekoliko meseci jeste jasno ograđivanje od svih stranaka, bilo iz vlasti bilo iz opozicije, a s obzirom na to da je ovog puta blokirana Skupština, povezivanje sa opozicijom bilo je nužno.

Ipak, postavlja se pitanje da li ova praksa može više da pomogne ili odmogne borbi za ostvarenje studentskih zahteva.

Sa jedne strane, radeći sa opozicijom kojoj je posao da predstavlja građane u Skupštini, može doći do većeg i efektivnijeg pritiska na takve institucije, dok sa druge strane možda mogu izgubiti podršku određenog dela građana čije poverenje uživaju zbog ogarđivanja od stranaka.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković za Danas kaže da ocena zajedničke blokade Skupštine od strane studenata i opozicije zavisi od toga šta je na dnevnom redu sednice, kao i šta je razloga za eventualnu blokadu.

“Ukoliko se radi o uobičajenoj agendi na sednicama, ne znam šta bi tu studenti radili i nema veze sa onim što je deo njihovih zahteva, sa korupcijom i kriminalizacijom društva”, kaže stojiljković.

On ističe da bi načela odluka studenata da se svugde učestvuje ukinula marginu između onoga što je polje delovanja opozicije i onoga što su studentski i građanski protesti.

“Druga stvar, ja mislim da tu nema neke jedinstvene strategije i stava već zavisi od toga šta je na dnevnom redu i od toga kako se druga strana postavlja”, tvrdi naš sagovornik.

On smatra da bi opravdan razlog za blokadu bio ukoliko neko na nelegalno zakazanoj sednici pokušava nešto da progura, izolujući opozicione odbornike.

“S druge strane, ja mislim da tu nema neke načelne politike i da jako decentralizovani studenti u blokadi očito neke odluke donose decentralizovano i da je to nešto što je stvar na koju su se odlučili novosadski studenti u blokadi”, kaže Stojiljković i dodaje da je teško proceniti da li je u pitanju promena stava ili relativno decentralizovana praksa odnošenja prema lolanim parlamentima zavisno od njihovog ponašanja i toga šta se nalazi na dnevnom redu.

Naš sagovornik zaključuje da je strateška autonomija građanskih studentskih protesta u odnosu na opoziciju nešto što je neophodno u ovoj situaciji, ali dodaje da to ne znači da se nikada neće naći u situaciji da nake stvari zajedno podrže.

“To bi već bilo izvan granica normalnog”, smatra on.

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković sa druge strane za Danas ističe da je primetno da su studenti postali angažovaniji oko predstavničkih tela u Srbiji i dodaje da to dokazuje tezu da je 15. mart samo etapa njihove borbe.

“Mislim da studenti imaju toliko mnogo političkog kredita kod građana, da su ovi spremni da idu za njima u bilo kom slučaju”, zaključuje Milenković.