Svi mi bismo voleli da svet izgleda kao hipi vizija iz čuvene pesme „Imagine“ još čuvenijeg Džona Lenona i da nema ratova, te da se ljudi vole i slažu.
Međutim, u prošloj božićnoj kolumni smo napisali da ovaj svet ne pokreće samo božja volja, već i naše nesavršene ljudske volje, koje su sklone sporovima i svađama i uopšte najčešće misle da im pripada veći deo kolača nego što zaslužuju. Mudraci među nama su posve retki, te je dobar deo ljudi sklon da se spori oko cenkanja na pijaci, a kamoli oko većih stvari kao što je njihova plata i tek onih najvećih kao što su globalni tokovi novca i granice raznih država.
Tako da ovaj svet nikada neće biti potpuno u miru, te je samo pitanje da li će na njemu biti veći ili manji nered. Taj nered se baš nakupio u prethodne dve decenije, otkad su po svetu počele finansijske i ekonomske krize, koje potpuno logično onda prate ratovi i razni drugi udari. Godina za nama je bila „šampionska“ po količini svetskog nereda još od Drugog svetskog rata i svetu je u njoj pretilo nekoliko pucanja po šavovima – od Ukrajine, preko Bliskog Istoka, sve do onih najzeznutijih projektila koji na sreću još uvek čame po magacinima, ali s kojih je pre nekoliko meseci skinuta prašina za zlu ne trebalo.
Iako su mudraci u našem svetu posve retki, nije da ih nema, a čovek je ipak biće koje ne može baš dugo da živi u neredu. Tako da je malo delovanjem nekih mudrih ljudi, a malo prostim sticajem okolnosti, malčice promenjen sastav „svetskog rukovodstva“, gde je Donald Tramp tek vrh ledenog brega ispod kojeg su naslage kapitala i raznoraznih uticajnih ekonomskih i političkih mreža. Njegovim stupanjem na svetski presto za manje od nedelju dana trebalo bi da počne nova faza u vazda neuređenim svetskim poslovima, koji će se pokušati bar malo pospremiti, makar kada je reč o onim najopasnijim, poput Ukrajine ili Bliskog Istoka. Međutim, nije Tramp čarobnjak pa da mahne štapićem i da se ti poslovi sami poslože, već će se o tome morati dogovarati s liderima drugih velikih sila, pre svega s kineskim i ruskim liderom, a za ostale šta preostane.
Pletu se mnoge teorije o eventualnom sastanku Trampa i Putina, do kojeg će pre ili kasnije doći, ali ne onako kako zamišljaju teoretičari zavera, koji sanjaju da će Tramp i Putin uz viski deliti svet i da će Tramp poput našeg Slobe davati više nego što treba. Ne biva to ipak tako u ozbiljnim državama, već će se dvojica kraljeva sastati sa svojim svitama i timovima, koji će taj susret pažljivo pripremiti kako ne bi tu neko nekoga „izradio“, jer Tramp i Putin ipak nisu prijatelji, već lideri najmoćnijih država sveta. Da ne pričamo o potencijalnom Trampovom sastanku s kineskim liderom, gde je ukupni kvantum moći još veći. No, sirova činjenica je da će tri najmoćnija svetska lidera (uz one sitnije koji se kvalifikuju) pristupiti podeli sfera interesa širom planete, po receptima koje su im pripremili bivši ili sadašnji mudraci, poput npr. Kisindžera ili nekoliko sadašnjih ultrapametnih „savetnika“. Svet će u toj raboti biti tepsija pite koju valja podeliti tako da nikoga ne zaboli mnogo stomak u varenju kolača. No, možda je i to bolje nego da bilo koja od strana misli da joj pripada cela tepsija.
Hoćemo da kažemo da je poštenije i bolje da se dogovaraju oko pite u tepsiji, pa makar i mi bili ta pita, nego da je navlače (da nas navlače) i da se tepsija prevrne i svi zajedno završimo na patosu i u prašini.
Neven Cvetićanin
Dr Neven Cvetićanin je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na grupi za filozofiju kao student generacije sa prosekom 9,69. Magistrirao je takođe na grupi za filozofiju sa najvišim odlikama summa cum laude. Doktorirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na grupi za političku sociologiju, a postdoktorske studije je završio na Univerzitetu u Stirlingu u Velikoj Britaniji, te se usavršavao i na univerzitetu Čangša u Kini. Autor je stručnih knjiga; Evropska desnica između mača i zakona, Epoha sa one strane levice i desnice, Politička mehanika i veština državništva, Državništvo modernog doba, Slepe ulice istorije, zbirke eseja Requiem revoluciji, kao i devedeset ostalih naučnih radova objavljenih u prestižnim stranim i domaćim naučnim časopisima. Zaposlen je na Institutu društvenih nauka u Beogradu kao naučni savetnik. Predsednik je nezavisnog trusta mozgova Forum za strateške studije (FORST). Od 2012. do 2014. je bio poslanik u skupštini Srbije i član odbora za spoljne poslove, ustav i zakonodavstvo i nauku i prosvetu. Redovni je ili povremeni kolumnista i saradnik više domaćih i stranih štampanih i elektronskih medija za koje analizira različite društvene i političke teme.