Strateški tokovi: Svet kao te­p­si­ja pite

Me­đu­tim, u pro­šloj bo­ži­ć­noj ko­lu­m­ni smo na­pi­sa­li da ovaj svet ne po­kre­će sa­mo bo­ž­ja vo­lja, već i na­še ne­sa­vr­še­ne lju­d­ske vo­lje, ko­je su sklo­ne spo­ro­vi­ma i sva­đa­ma i uo­p­šte na­j­če­šće mi­sle da im pri­pa­da ve­ći deo ko­la­ča ne­go što za­slu­žu­ju. Mu­dra­ci me­đu na­ma su po­sve re­t­ki, te je do­bar deo lju­di sklon da se spo­ri oko cen­ka­nja na pi­ja­ci, a ka­mo­li oko ve­ćih stva­ri kao što je nji­ho­va pla­ta i tek onih na­j­ve­ćih kao što su glo­bal­ni to­ko­vi no­v­ca i gra­ni­ce ra­znih dr­ža­va.

Ta­ko da ovaj svet ni­ka­da ne­će bi­ti pot­pu­no u mi­ru, te je sa­mo pi­ta­nje da li će na nje­mu bi­ti ve­ći ili ma­nji ne­red. Taj ne­red se baš na­ku­pio u pret­hod­ne dve de­ce­ni­je, ot­kad su po sve­tu po­če­le fi­nan­si­j­ske i eko­no­m­ske kri­ze, ko­je pot­pu­no lo­gi­č­no on­da pra­te ra­to­vi i ra­zni dru­gi uda­ri. Go­di­na za na­ma je bi­la „ša­m­pio­n­ska“ po ko­li­či­ni sve­t­skog ne­re­da još od Dru­gog sve­t­skog ra­ta i sve­tu je u njoj pre­ti­lo ne­ko­li­ko pu­ca­nja po ša­vo­vi­ma – od Ukra­ji­ne, pre­ko Blis­kog Isto­ka, sve do onih na­j­ze­znu­ti­jih pro­je­k­ti­la ko­ji na sre­ću još uvek ča­me po ma­ga­ci­ni­ma, ali s ko­jih je pre ne­ko­li­ko me­se­ci ski­nu­ta pra­ši­na za zlu ne tre­ba­lo.

Ia­ko su mu­dra­ci u na­šem sve­tu po­sve re­t­ki, ni­je da ih ne­ma, a čo­vek je ipak bi­će ko­je ne mo­že baš du­go da ži­vi u ne­re­du. Ta­ko da je ma­lo de­lo­va­njem ne­kih mu­drih lju­di, a ma­lo pros­tim sti­ca­jem oko­l­nos­ti, ma­l­či­ce pro­me­njen sa­stav „sve­t­skog ru­ko­vod­stva“, gde je Do­na­ld Tra­mp tek vrh le­de­nog bre­ga ispod ko­jeg su na­sla­ge ka­pi­ta­la i ra­zno­ra­znih uti­ca­j­nih eko­no­m­skih i po­li­ti­č­kih mre­ža. Nje­go­vim stu­pa­njem na sve­t­ski pre­sto za ma­nje od ne­de­lju da­na tre­ba­lo bi da po­č­ne no­va fa­za u va­zda neu­re­đe­nim sve­t­skim po­slo­vi­ma, ko­ji će se po­ku­ša­ti bar ma­lo po­spre­mi­ti, ma­kar ka­da je reč o onim na­jo­pa­sni­jim, po­put Ukra­ji­ne ili Blis­kog Isto­ka. Me­đu­tim, ni­je Tra­mp ča­rob­njak pa da ma­h­ne šta­pi­ćem i da se ti po­slo­vi sa­mi po­slo­že, već će se o to­me mo­ra­ti do­go­va­ra­ti s li­de­ri­ma dru­gih ve­li­kih si­la, pre sve­ga s ki­ne­skim i ru­skim li­de­rom, a za osta­le šta preos­ta­ne.

Ple­tu se mno­ge teo­ri­je o even­tual­nom sa­stan­ku Tra­m­pa i Pu­ti­na, do ko­jeg će pre ili ka­sni­je do­ći, ali ne ona­ko ka­ko za­mi­šlja­ju teo­re­ti­ča­ri za­ve­ra, ko­ji sa­nja­ju da će Tra­mp i Pu­tin uz vis­ki de­li­ti svet i da će Tra­mp po­put na­šeg Slo­be da­va­ti vi­še ne­go što tre­ba. Ne bi­va to ipak ta­ko u ozbi­lj­nim dr­ža­va­ma, već će se dvo­ji­ca kra­lje­va sa­sta­ti sa svo­jim svi­ta­ma i ti­mo­vi­ma, ko­ji će taj su­sret pa­žlji­vo pri­pre­mi­ti ka­ko ne bi tu ne­ko ne­ko­ga „izra­dio“, jer Tra­mp i Pu­tin ipak ni­su pri­ja­te­lji, već li­de­ri na­j­mo­ć­ni­jih dr­ža­va sve­ta. Da ne pri­ča­mo o po­te­n­ci­jal­nom Tra­m­po­vom sa­stan­ku s ki­ne­skim li­de­rom, gde je uku­p­ni kvan­tum mo­ći još ve­ći. No, si­ro­va či­nje­ni­ca je da će tri na­j­mo­ć­ni­ja sve­t­ska li­de­ra (uz one si­t­ni­je ko­ji se kva­li­fi­ku­ju) pri­stu­pi­ti po­de­li sfe­ra in­te­re­sa ši­rom pla­ne­te, po re­ce­p­ti­ma ko­je su im pri­pre­mi­li bi­v­ši ili sa­da­šnji mu­dra­ci, po­put npr. Ki­si­n­dže­ra ili ne­ko­li­ko sa­da­šnjih ul­tra­pa­me­t­nih „sa­ve­t­ni­ka“. Svet će u toj ra­bo­ti bi­ti te­p­si­ja pi­te ko­ju va­lja po­de­li­ti ta­ko da ni­ko­ga ne za­bo­li mno­go sto­mak u va­re­nju ko­la­ča. No, mo­žda je i to bo­lje ne­go da bi­lo ko­ja od stra­na mi­sli da joj pri­pa­da ce­la te­p­si­ja.

Ho­će­mo da ka­že­mo da je po­šte­ni­je i bo­lje da se do­go­va­ra­ju oko pi­te u te­p­si­ji, pa ma­kar i mi bi­li ta pi­ta, ne­go da je na­vla­če (da nas na­vla­če) i da se te­p­si­ja pre­vr­ne i svi za­jed­no za­vr­ši­mo na pa­to­su i u pra­ši­ni.