IDEJOM da preuzme obrazovni sistem u južnoj srpskoj pokrajini – osnovne i srednje škole, kao i Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici – režim Aljbina Kurtija kreće u finalni obračun sa srpskim nacionalnim identitetom na Kosovu i Metohiji.
foto privatna arhiva
Glavna meta je prosveta, a cilj je monstruozan: naterati srpsku decu i studente da uče falsifikovanu istoriju u kojoj su naši vladari i svetinje predstavljeni kao albansko kulturno i versko nasleđe. Okupacija škola i Univerziteta značila bi momentalno ukidanje nastavnog plana i programa Ministarstva prosvete Srbije i uvođenje prištinskih udžbenika zasnovanih na lažima i brutalnom istorijskom revizionizmu.
Stefan Nemanja kao „albanski plemić”
Najveći udar planiran je kroz nastavne programe za izučavanje istorije. Proverene informacije iz Prištine ukazuju na to da tamošnji „istoričari” već godinama pripremaju teren za apsurdnu tezu da je loza Nemanjića zapravo albanska dinastija „Nimani”. Ukoliko Kurti ostvari svoj pakleni naum, srpski đaci bi bili primorani da uče kako su Stefan Nemanja, Sveti Sava i car Dušan zapravo „albanski plemići i nacionalni heroji”. Ovakav beskrupulozan pokušaj falsifikovanja prošlosti ima za cilj direktno sečenje korena srpskog nacionalnog i duhovnog bića na Kosovu i Metohiji.
Manastiri postaju „kosovsko nasleđe”
Uz prosvetu, ključna meta Kurtijevog režima je i Srpska pravoslavna crkva. Priština kroz novi obrazovni sistem namerava da promoviše koncept po kojem manastiri na Kosovu i Metohiji, poput Visokih Dečana i Gračanice, više nisu srpske zadužbine, već „albanski pravoslavni vizantijski spomenici”. Pravoslavlje na Kosmetu se beskrupulozno pokušava predstaviti kao vera albanskih plemena pre dolaska Slovena, uz insistiranje na isključivoj vezi sa Vizantijom. Nažalost, ovakvim falsifikatima u mnogome doprinosi i kanonska Albanska pravoslavna crkva, koja u svojim publikacijama i šematizmu već godinama svojata naše svetinje, nazivajući ih svojim i zalažući se za naseljavanje albanskog monaštva u njih. Kada se u obzir uzme politička ideologija Aljbina Kurtija i njegovog pokreta „Samoopredeljenje”, čiji je konačni cilj etnički čista „velika Albanija”, situacija poprima alarmantan karakter.
Foto: M. Stevanović
Obrazovni sistem kao poslednja linija odbrane
Stručnjaci za bezbednost i politički analitičari upozoravaju da je ovo direktan pritisak na preostale Srbe da zauvek napuste pokrajinu. Jasno je da nijedan srpski roditelj neće dozvoliti da mu dete bude izloženo brutalnoj albanskoj propagandi i istorijskim lažima u školskim klupama. Ako Kurti nasilno preuzme škole i Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, to će biti jasan signal za poslednji veliki talas iseljavanja našeg naroda. Bez srpske škole i srpske crkve, budućnosti za našu decu na Kosovu i Metohiji jednostavno nema.
Međunarodna zajednica nemo posmatra
Iako Briselski sporazum predviđa jasnu autonomiju za srpsko obrazovanje kroz Zajednicu srpskih opština – koja već gotovo 13 godina nije formirana zbog konstantne opstrukcije Prištine – režim Aljbina Kurtija te dogovore brutalno gazi. Umesto dijaloga, primenjuje se gola sila, dok međunarodni predstavnici nemo posmatraju ovaj kulturni varvarizam koji se priprema u srcu Evrope u 21. veku.
Unesko brana albanskom prekrajanju istorije
Manastir Gračanica se, uz Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju i crkvu Bogorodicu Ljevišku, nalazi na listi Svetske kulturne baštine Uneska. Svi ovi biseri naše duhovnosti popisani su kao srpsko kulturno-istorijsko blago neprocenjive vrednosti koje pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od 2006. godine, Unesko srpske svetinje na Kosovu i Metohiji vodi na spisku ugroženih mesta Svetske baštine.
Nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti i priznanja od strane dela međunarodne zajednice, privremene vlasti u Prištini podnele su zahtev za prijem u Unesko. Ovaj potez krije najveću opasnost: ukoliko bi tzv. Kosovo postalo član ove organizacije, naše svetinje bi mogle biti preimenovane i upisane kao „kosovska“, a ne srpska kulturna baština.
Iako je Izvršni odbor Uneska jednom prihvatio njihov zahtev, Generalna konferencija u Parizu je 9. novembra 2015. godine odbacila prijem Prištine u punopravno članstvo, jer predlog nije dobio neophodnu dvotrećinsku većinu. Jedan od presudnih razloga za ovakav debakl kosovskih Albanaca bio je stravični Martovski pogrom 2004. godine, kada je pred očima celog sveta uništeno i oskrnavljeno na desetine srpskih manastira i hramova, uključujući i čuvenu Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu.
Država Srbija, koja od 2012. godine vodi potpuno novu i odgovornu nacionalnu politiku kada je u pitanju Kosovo i Metohija, jasno je poručila: opstanak srpskog školstva na Kosovu i Metohiji je pitanje od najvišeg nacionalnog interesa. Otimanje prosvete, srpskih svetinja i falsifikovanje istorije Beograd neće nemo posmatrati.
BONUS VIDEO:
