понедељак, 23.02.2026, 09:52 -> 11:33
Извор: РТС
Раст цена иде споријим темпом, а куповна моћ становништва ће да се опоравља, рекао је за РТС Бојан Станић из Привредне коморе Србије. Истакао је да је јануарска инфлација благо испод циља Народне банке од три одсто, а да је до мањег раста инфлације дошло због уредбе о ограничењу маржи која полако истиче. Истакао је и да би нови закон требало да спречи повратак маржи на ниво пре увођења уредбе.
У јануару је инфлација износила 2,4 одсто, а у последњем тромесечју прошле године била је благо испод циља. Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је за РТС да то значи да раст цена иде споријим темпом и да ће реални раст зарада моћи лакше да победи инфлацију.
“У просеку посматрано, куповна моћ становништва ће да се опоравља, а самим тим и стандард. Наравно, питање стандарда је далеко комплексније него што је питање зараде, али свакако да је зарада нешто што је кључно у оквиру целог тог животног стандарда становништва”, рекао је Станић.
Истакао је да је јануарска инфлација благо испод циља Народне банке од три одсто, а да је до мањег раста инфлације дошло због уредбе о ограничењу маржи која полако истиче.
“Дошло је до мањег раста инфлације него што би можда било да није било ове уредбе, али свакако да су они спољни фактори који утичу на инфлацију значајно ослабили и самим тим и без уредбе би дошло до успоравања инфлације, али не на таквом нивоу”, истакао је Станић.
На питање како ће се држава изборити са евентуалним повећањем цена после истека ограничења маржи, Станић је одговорио да ће се ићи на примену закона који треба да се усвоји на пролећном заседању Народне скупштине.
“Који ће и да ограничи могућност да се спроводе те нефер трговачке праксе, односно да не дође враћања маржи на онај ниво на којем су биле пре увођења одлуке о ограничењу. Међутим, то краткорочно решење наравно није било ни у интересу ни привреде и са друге стране, то је била замерка и међународних институција, конкретно говоримо о Европској унији. И у том погледу, системско решење кроз закон би требало ипак да омогући већу контролу на нашем тржишту, а самим тим и да те марже не буду на оном нивоу као што су биле”, навео је Станић.
Оценио је да се очекује да инфлација до краја године порасте на око 3,5 одсто, а да се у 2027. години просечно креће на нивоу од 3,8 одсто, што је, како је рекао, значајно испод горње границе циља од 4,5 одсто.
Говорећи о томе да Србија други месец заредом има боље приходе од планираних и очекиваних и како би то могло да утиче на стање у државној каси, Станић је рекао да то пре свега утиче на макроекономску стабилност у земљи и на кредитни рејтинг земље.
“Утиче и на поверење страних инвеститора да дођу овде да улажу имајући у виду да су јавне финансије као последица фискалне консолидације сада стабилне и у погледу Мастрихт критеријума који кажу да јавни дуг не би требало да пређе 60 одсто БДП-а, код нас се он тренутно креће око 42-43 одсто, да дефицит буџета не би требало да пређе 3,0 одсто БДП-а, код нас је он око 3,0 одсто, с тим што је у 2025. години резултат био повољнији, захваљујући и бољим приходима који су се реализовали. Наравно, то говори да фирме извозе, да генерално општа куповна моћ становништва није опала и самим тим је дошло до благог увећања пореских прилива”, рекао је Бојан Станић.
Навео је да управо захваљујући томе имамо и снажне јавне финансије које су основа кредитног рејтинга и макроекономске стабилности и да захваљујући њима очекујемо унапређење кредитног рејтинга, бар када говоримо о рејтинг агенцији Фич.
Одговарајући на питање шта све компликованија ситуација на Блиском истоку значи за светску економију и колико би нас све коштао још један рат, овога пута у Ирану, Станић је рекао да би рат са Ираном свет коштао много, пре свега у енергетском смислу.
“Посебно када се говори о нафти паралисао би светску трговину имајући у виду процене да би садашња цена нафте са око 70 долара по барелу могла да скочи на преко 150 долара по барелу, што би било на вишем нивоу него када је почео рат у Украјини пре четири године”, истакао је Станић.
Истакао је да то посебно забрињава све земље на свету, посебно оне које су зависне од увоза енергената, фосилних горива, што би се наравно одразило на инфлацију.
