субота, 10.10.2026, 14:10 -> 15:27
Извор: РТС
Аутор: Ана Стојадиновић
Штампани медији бележе константан пад продаје и оглашавања због преласка публике на интернет. Готово сви зато имају своја дигитална издања. Да ли штампане медије чека судбина класичног телефона?
У време дигиталне експанзије, штампа се суочава са све већим изазовима. Промена читалачких навика, раст трошкова и конкуренција дигиталних медија мењају тржиште на којем су новине деценијама имале доминантну улогу. Питање више није само ко чита штампу, већ и да ли је њена производња постала прескупа да би опстала у досадашњем облику.
Марко Лакић,уредник дигиталног издања “Политике”, рекао је да ће штампани медији отићи у историју, као што је отишао класични телефон.
“То је нешто неумитно, али не само због дигиталних медија, него и због цене упоређивања. Једноставно, то је скуп хоби. Принт је на неки начин постао луксуз, с друге стране имате сајт као неко савремено место информисања “, истакао је Лакић.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је током 2024. године објављено 1.614 серијских публикација, осам одсто мање него годину раније. За штампарије, мањи обим посла може да значи теже покривање трошкова рада.
Бивши директор Завода за уџбенике Драгољуб Којчић подсетио је на експанзију дигиталног тржишта.
“Када је Амазон кренуо у офанзиву са инаугурацијом тзв.“kindle” модела, где се у једном малецком уређају нешто мањем од таблета, нешто већем од мобилног телефона могу да пронађу милиони наслова и који има чак директну везу са конгресном библиотеком у Вашингтону, тада је већ било јасно да ће сигурно морати да буде поремећено тржиште свих ових издања које имају везе са папиром”, рекао је Којчић.
Информисање на један клик
На дигиталним платформама корисник брзо прелази са једне информације на другу, често се задржавајући само на наслову. Такав начин праћења вести отвара питање колико простора остаје за темељно информисање.
“Истраживања су показала да 70 одсто читалаца се информишу само путем наслова. Виде у ′Политици′ наслов, оду на још један сајт и виде наслов и кажу ′Да, то се десило”, наводи Лакић.
Подаци Еуростата показују да је током 2024. године 14,7 одсто становника Европске уније куповало штампане књиге, часописе или новине путем интернета, док је 6,8 одсто преузимало електронске књиге или аудио-књиге.
Када је Гутенберг у 15. веку изумео штампарску пресу, променио је начин на који свет долази до информација, данас исто то чини дигитално доба. Штампарије замењују платформе, а папир екран.
