STALjIN PRE SVIH ZNAO DA SE HITLER UBIO: FSB otvorio arhive – isplivao podatak zbog kojeg će istoričari menjati udžbenike

ČLANOVI rukovodstva Hitlerove Nemačke su tek 1945. godine, bez odlaganja, obavestili sovjetskog lidera Josifa Staljina o samoubistvu vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera u Berlinu

Sve informacije pronađene su u arhivima, koje je sad FSB kao naslednica NKVD-a, odnosno KGB-a dala na uvid, prenosi RIA Novosti. 

Hitler se ubio 30. aprila 1945. Berlin je pao u ruke Crvene armije 2. maja 1945. i tog dana se predao komandant odbrane nemačke prestonice general artiljerije Helmut Vajdling. On je 6. maja 1945. svedočio u obaveštajnom odeljenju štaba 1. beloruskog fronta, u kome je govorio o svojoj poslednjoj poseti Hitleru i agoniji opkoljenog Berlina, saopštio je FSB.

“Živi leš”

Pre toga, Vajdlinga je Hitler primio samo jednom, aprila 1944, kada mu je uručio najvišu vojnu nagradu Trećeg rajha – „hrastovo lišće“ Viteškom krstu. Vajdling je primetio kako se Hitler promenio od tog sastanka.

 – Bio je to živi leš. Pognut, sedeo je na stolici za stolom sa kartama. Ruke su mu se stalno tresle. Tišim, jedva čujnim glasom, objasnio mi je operativni plan bitaka za oslobađanje Berlina – napisao je Vajdling u svom rukom pisanom svedočenju. Sledećeg dana, 24. aprila 1945, Hitler je imenovao generala Vajdlinga za komandanta odbrane Berlina. Vajdling je, kako je rekao, shvatio da je odbrana Berlina sa vojne tačke gledišta osuđena na neuspeh.

– Odbrana Berlina je postajala sve beznadežnija. Prsten ruskog opkoljavanja, uprkos upornosti mnogih bezimenih vojnika, bivao je sve uži i gušći. Vojske koje su trebale spasu Berlin same su vodile teške odbrambene bitke ili su bile u okruženju, poput 9. armije. Naša vatra je postepeno slabila zbog nedostatka vazdušnog polja, pošto je vazdušno polje više nije bilo zaustavljeno. ruke – napisao je Vajdling. Prema njegovim rečima, najveću potrebu osećali su ranjenici i civili.

– Nije bilo ni svetla, ni vode, hiljade ranjenika se ništa nije moglo obezbediti… Tokom celog ovog rata, nikada na bilo kom frontu nisam video takve katastrofe – istakao je Vajdling.

Vajdlingovo svedočenje opisuje kada i pod kojim okolnostima je saznao za Hitlerovo samoubistvo 30. aprila 1945. Prema njegovim rečima, u 17.00 časova po berlinskom vremenu dobio je naređenje da se javi u Carsku kancelariju. Tamo je Vajdling pozvan u Firerovu sobu, gde su bili Hitlerovi drugovi – kancelar Rajha, rajhski ministar propagande Jozef Gebels, rajhslajter Martin Borman i načelnik Generalštaba nemačkih kopnenih snaga general Hans Krebs.

Krebs je bio taj koji je obavestio Vajdlinga da je „danas popodne (oko 15.00) Firer izvršio samoubistvo“ i da je njegov leš spaljen u bašti carske kancelarije u jednom od kratera od granata. Do daljih instrukcija, Vajdling je bio dužan da ćuti o Hitlerovoj smrti.

 – Jedina osoba koja je bila obaveštena o Firerovom samoubistvu i o vlasti ustanovljenoj u njegovom testamentu (predsednik Rajha – admiral Denic, kancelar Rajha – dr Gebels, itd.) bio je maršal Staljin – primetio je Vajdling.

Staljin saznao prvi

Detalji prenošenja te poruke Moskvi opisani su u istorijskoj literaturi. Staljin je saznao za Hitlerovo samoubistvo nakon što je general Krebs isporučen na komandno mesto sovjetske 8. gardijske armije u 3.50 1. maja 1945. godine.

Parlamentarac je izjavio da je ovlašćen da uspostavi kontakt sa visokom komandom Crvene armije radi pregovora o primirju i obavestio sovjetsku stranu da je Hitler oduzeo sebi život. U 4.00, komandant 8. armije, general-pukovnik Vasilij Čujkov, javio je telefonom komandantu 1. beloruskog fronta maršalu Georgiju Žukovu da je Krebs prijavio Hitlerovo samoubistvo. I Žukov je odmah pozvao Staljina u Moskvu.

Ostatak sveta je saznao da je Hitler mrtav iz nemačke radio poruke 1. maja 1945. uveče, ali je činjenica samoubistva prećutana. Vojni tribunal trupa Ministarstva unutrašnjih poslova Moskovskog vojnog okruga je krajem februara 1952. godine osudio Vajdlinga na 25 godina zatvora pod optužbom za ratne zločine.