SANjANjE preminulih može biti utešno, ali i zbunjujuće. Pročitajte kako se u Crkvi gleda na ove snove i važnost molitve za upokojene.
Foto: Profimedia
Neretko se dešava da ljudi sanjaju svoje preminule bližnje, što kod nekih izaziva uznemirenost, naročito kada se ti snovi ponavljaju.
U tim trenucima javlja se dilema da li su to samo odrazi sećanja, tuge i čežnje ili nam naši bližnji pokušavaju kroz snove nešto da poruče.
Upravo takvo pitanje postavio je jedan vernik na sajtu Svetosavlje, tražeći savet kako da razume učestale snove o dragim osobama koje više nisu među živima.
On navodi da često sanja pokojne – neke o kojima svakodnevno razmišlja poput svog oca, ali i one koji mu tek povremeno dođu u misli. Pita se da li je to znak da treba da im zapali sveću i uputi molitvu, kao i kada i gde je to najbolje učiniti -odmah sutradan, na zadušnice, u crkvi, kod kuće ili na groblju.
Takođe priznaje da, kada pali sveće, s pokojnicima “razgovara”, kao da su pored njega, pa ga zanima da li je takva praksa ispravna i postoje li pravila koja Crkva preporučuje.
U odgovoru sveštenika Dragana naglašava se da je sećanje na upokojene prirodan deo života.
– U Crkvi se kaže da naši mrtvi nisu mrtvi dok god ima nas da ih se sećamo. Sasvim je normalno da se čovek seti svojih dragih i milih koji nisu telesno više s nama, a i onda nije ni neobično da ih sanjamo.
On posebno ukazuje na značaj molitve i crkvenog pominjanja, naročito u dane, kao što su zadušnice:
– Treba se umrlih setiti, posebno na zadušne dane… Treba doći u hram, dati imena upokojenih da se pominju na proskomidiji i na pomenu koji se vrše toga dana.
Sveštenik dalje objašnjava da vernik može i mimo tih dana da se moli za svoje bližnje:
– Naravno, ti uvek možeš da se javiš tvome svešteniku i kad god imaš želju, možeš da skuvaš pšenicu i odneseš u crkvu da ti sveštenik očita parastos ili da on izađe na grob da to isto učini.
Posebno se ističe simbolika koljiva, odnosno kuvanog žita:
– Kuvana pšenica simboliše telo pokojnika… Ako zrno pšenice padnuvši na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, rod mnogi donosi. To znači da je koljivo simbol smrti i vaskrsenja, simbol nade u večni život i besmrtnost ljudskog bića.
Na kraju, sveštenik upućuje vernika na suštinu pravoslavnog odnosa prema upokojenima:
– Sve u svemu, nama ostaje da se za naše upokojene molimo kad god imamo potrebu i, naravno, na svim bogosluženjima.
(Religija)
