Nakon novogodišnjih praznika po pravilu stiže otrežnjenje u vidu poskupljenja. O tome da li će i koliko poskupeti roba i usluge odlućuje tržište, ali cene velikog broj usluga, posebno komunalnih, određuje država, a januar je vreme kada se po običaju one usklađuju.
Ipak, Uredba o ograničenju marži koja je stupila na snagu 1. septembra 2025. godine i koja je dobrim delom oborila inflaciju na ispod tri odsto, ima rok trajanja od šest meseci. Ostaje da se vidi šta će se dešavati sa cenama kada na kraju februara ona prestane da važi, osim ako Vlada ne odluči da je produži.
Za decembar 2025. godine očekuje se da će međugodišnja inflacija iznositi oko tri odsto, dok Narodna banka Srbije procenjuje da će inflacija krajem 2026. godine biti oko četiri odsto.
Što se tiče komunalija, odlukom Nadzornog odbora JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, na koju je saglasnost dao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, cena isporučene vode i odvođenja otpadnih voda biće povećana za 9,5 odsto, sa primenom od 1. januara 2026. godine.. Kao razlozi za poskupljenje navedeni su rast troškova električne energije, poskupljenje sirovina i materijala, kao i povećanje minimalne cene rada. Nakon korekcije, prosečan račun za tročlano domaćinstvo u Beogradu biće veći za oko 190 dinara mesečno.
Sličan trend beleži se i u drugim gradovima. U Zrenjaninu će, od 1. januara, kubik vode iz gradskog vodovoda umesto dosadašnjih 29,36 dinara iznositi 129 dinara bez PDV-a, što je odluka usvojena na sednici Skupštine grada sredinom decembra.
Kada je reč o troškovima energije, od 1. oktobra 2025. godine došlo je do poskupljenja električne energije od 6,6 odsto. Nešto slično očekuje se i naredne godine. Aranžman Srbije sa MMF-om predviđa novo prilagođavanje cena struje najkasnije od 1. oktobra 2026. godine. Osim poskupljenja kilovat časa, smanjena je i granica za ulazak u najskuplju, crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovatsati mesečno. Otuda je zvanilna statistika uhvatila prosečno poskupljenje struje od 9,6 odsto o novembra.
Beograđane u 2026. godini očekuje i veći porez na imovinu od oko pet do 5,45 odsto, prenosi paragraf. Skupština grada Beograda usvojila je odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti koje služe kao osnov za obračun poreza. Gradska sekretarka za finansije Katarina Čuburić navela je da povećanje proizilazi iz realnog stanja na tržištu nekretnina, gde su cene stanova, naročito u centralnim zonama, značajno porasle.
Tokom 2025. godine povećane su i putarine za oko 4,3 odsto po pređenom kilometru, a prema saopštenju Vlade Srbije, one će se ubuduće usklađivati na godišnjem nivou sa stopom inflacije, što znači da se i tokom 2026. godine može očekivati njihov dalji rast. Uz to, od 1. januara 2026. godine počinje naplata putarine za kamione i na magistralnim putevima, prenosi Nova ekonomija.
U komunalnom sektoru pojedina javna preduzeća posluju sa značajnim dugovanjima. Neki od dužnika u ovom sektoru, poput „Beogradskih elektrana“, posluju uz visoke operativne troškove i bez značajnijih sistemskih ulaganja, što bi moglo dovesti do povećanja cene grejanja u 2026. godini.
Takođe, tradicionalno se akcize na cigarete usklađuju sa inflacijom, pa se tako prema izmenama Zakona o akcizama, od januara očekuje poskupljenje cigareta i drugih proizvoda od duvana, kao i elektronskih cigareta, zbog rasta akciza.
Jedna od važnih ekonomskih tema u 2025. godini je CBAM, mehanizam Evropske unije za prekogranično usklađivanje ugljeničnog otiska. Ovaj sistem podrazumeva oporezivanje uvoza proizvoda sa visokom emisijom ugljen-dioksida, kao i naplatu poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte.
U tom kontekstu, u Srbiji su usvojena dva nova zakona koja od 1. januara 2026. godine uvode nacionalni porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte, kao i porez na uvoz proizvoda sa visokim ugljeničnim intenzitetom. Kako se navodi u obrazloženju, cilj je usklađivanje sa EU CBAM sertifikatom, kako bi domaće kompanije plaćale niži, nacionalni porez umesto znatno višeg iznosa kroz evropski mehanizam. Time bi se smanjio rizik od gubitka konkurentnosti domaćih izvoznika na tržištu Evropske unije, ali i da bi se zadržali prihodi u zemlji, uz podsticanje procesa dekarbonizacije.
S druge strane, od početka naredne godine minimalna zarada u Srbiji biće povećana za 10,1 odsto i iznosiće 371 dinar po radnom satu. Ovo znači da će prosečna minimalna zarada naredne godine iznositi 64.554 dinara ili oko 551 evro. Ovo će doneti veća primanja zaposlenima koji rade za minimalac, ali i dodatni pritisak na troškove poslovanja, naročito u javnom i komunalnom sektoru. U oktobru je već jednom vanredno povećanminimalac za 9,4 odsto.
Takođe, plate zaposlenih u javnom sektoru biće povećane za 5,1 odsto.
Sve navedeno ukazuje da će 2026. godina biti obeležena nastavkom rasta životnih troškova, posebno u segmentima energije, komunalija, poreza i usluga, dok će efekti inflacije i regulatornih promena ostati jedan od ključnih izazova za građane i privredu.
Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
