RUSKA specijalna vojna operacija protiv Ukrajine izgleda da gubi snagu. Nakon što je preživela zimu kroz iscrpljujuću rusku ofanzivu koja je skoro osakatila njene kapacitete za proizvodnju električne energije, Ukrajina sada počinje da preuzima inicijativu.
Foto Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP
Ukrajinske snage su znatno usporile rusku ofanzivu. Uspešno su povratile značajnu količinu teritorije koju su ranije prepustile.
Ruski grupni udari na ukrajinsku infrastrukturu korišćenjem dronova, krstarećih i balističkih raketa postaju manji i manje efikasni. Izveštava se da su zalihe raketa protivvazdušne odbrane dostupne ukrajinskim snagama iscrpljene.
Međutim, gubici koje su pretrpeli ruski dronovi i rakete ukazuju na to da ukrajinske sposobnosti protivvazdušne odbrane ostaju moćne.
Poboljšane taktike i sistemi protiv dronova — elektronsko ratovanje, dronovi presretači i borbeni helikopteri — pokazuju se efikasnim uprkos kontinuiranom unapređenju ruskih kamikaze dronova kao što je serija Geran. Takođe, borbeni avioni ukrajinskog vazduhoplovstva bolje koriste rakete vazduh-vazduh kako bi oborili ruske krstareće rakete.
Uprkos brojnim izveštajima prošle godine da Rusija povećava proizvodnju dronova „Geranj“, Ukrajina povremeno lansira više dronova za jednosmerni napad (OWA) protiv Rusije nego obrnuto.
Чини се да су западне санкције такође умањиле могућности руских дронова, јер су заменске електронске компоненте из Кине и Тајвана наводно мање ефикасне.
Ilustracija telegram rybar
UKRAJINSKI TEHNOLOŠKI NAPREDAK
Ukrajinski tehnološki napredak olakšao je raspoređivanje smrtonosnijih kamikaze i presretača. Ukrajinski dronovi koriste naprednije optičke senzore i algoritme mašinskog vida zasnovane na veštačkoj inteligenciji, što im omogućava da postignu ciljeve misije uprkos prekidima u satelitskim napajanjima (SATNAV) signalima i komunikacionim vezama.
Dronovi kamikaze mogu da se oslobode ruskog elektronskog lažiranja (EP) SATNAV signala i degradacije komandnih veza. Ovi dronovi, sa niskim akustičnim potpisima, neumoljivo nastavljaju kurs i napadaju svoje ciljeve.
Slično tome, ukrajinski dronovi presretači su brži, imaju napredniji mašinski vid i koriste naprednije algoritme za navođenje zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Oni, zauzvrat, mogu da odbiju pokušaje ruskih dronova da ih izbegnu manevrisanjem.
Foto Tanjug/Russian Defense Ministry Press Service via AP
PRETERANI OPREZ
Ruski pristup svojoj tekućoj vojnoj operaciji u Ukrajini bio je previše defanzivan. Rusija je bila oprezna prema intervenciji NATO snaga u sukobu – do te mere da se četiri godine uzdržavala od korišćenja svog punog vojnog potencijala protiv ukrajinskih snaga, plašeći se da bi NATO mogao da iskoristi svako smanjenje ruskih borbenih sposobnosti – kroz gubitke u ljudstvu i opremi – da pošalje svoje snage.
Kao rezultat toga, Rusija se borila tempom i intenzitetom koji je ograničio degradaciju njenog borbenog potencijala i time sačuvao njenu sposobnost da odvrati NATO intervenciju.
Ukrajina je iskoristila previše defanzivni stav Rusije kroz smele i neumoljive eskalacije. Preuzimala je inicijativu tokom celog rata, eskalirajući sukob, često spektakularno, prelaskom ruskih crvenih linija. Više puta je udarala na strateška sredstva Rusije.
To uključuje napade dronova na strateške bombarderaške baze poput Engelsa, napade na Crnomorsku flotu u Sevastopolju i ponovljene udare na Kerčki most koji povezuje Krim sa kopnenim delom Rusije. Ukrajinske snage su takođe ciljale radarske instalacije dugog dometa i skladišta goriva duboko unutar ruske teritorije, demonstrirajući i domet i nameru da nametnu troškove van neposrednog bojišta.
Ukrajina sada udara duboko u Rusiju koristeći oružje koje je isporučio NATO, kao što su rakete ATACMS i Storm Shadow, kao i sopstvene dronove i rakete. To umanjuje ruski potencijal izvoza energije, čime ograničava svoje budžetske resurse i ograničava sposobnost Rusije da nastavi neprijateljstva.
PODIZANjE ULOGA
U potencijalno značajnoj nedavnoj eskalaciji, Ukrajina je možda počela da koristi vazdušni prostor baltičkih zemalja da bi udarala na ciljeve duž ruske periferije – ciljeve koje je Rusija smatrala van dometa ukrajinskog napada.
Ukrajinski dronovi su udarali na ciljeve kao što su vazduhoplovne baze u Engelsu i infrastruktura za gorivo u blizini Sankt Peterburga.
Ukrajinski dronovi ne bi imali gotovo nikakve šanse da bezbedno dosegnu ove ciljeve ako bi leteli kroz ruski vazdušni prostor.
Efektivno, Ukrajina produžava front za Rusiju, ali ne i za sebe.
Da bi se zaštitila od ukrajinskih napada iz vazdušnog prostora NATO-a, Rusija bi morala da rasporedi svoje snage duž granice sa NATO-om, efikasno smanjujući svoje raspoređivanje duž ukrajinske granice, gde su njene snage već rastegnute.
(eurasiantimes.com/Vijainder K. Thakur)
BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA “NOVOSTI”: Prva reakcija posle svetske medalje
