Šta rade opozicione stranke u Srbiji?

OSTALO je još nekoliko dana do raspisivanja petnaestih parlamentarnih izbora u Srbiji od ponovnog uvođenja višestranačkog sistema. Mesecima unazad, a pogotovo zadnjih nedelja, svi mediji se bave takozvanom studentskom listom za izbore, odnosno listom kojom anarhisti zamajavaju građane. Kako ih drugačije zvati nego anarhistima, kad su izjavili da će na dan izbora i posle na ulicama Srbije braniti svoju pobedu, jer rezultate neće priznati.

Nekako u senci, barem za sada, ostaju opozicione stranke, kako parlamentarne, tako i van parlamentarne. Doduše nisu u senci ako se računaju šetnje njihovih lidera po blokaderskim skupovima i izlivi mržnje prema vlasti na tajkunskim televizijama.

Da pogledamo malo, za neke daleku prošlost, više od četvrt veka  da bi se bolje spoznala sadašnjost.

Da bi se srušila vlast Slobodana Miloševića, kao i on sam, bilo je neophodno učiniti nemoguće, ujediniti opozicione partije i stvoriti organizaciju “Otpor”. I tada se pokazalo da je svemogući gospodar dolar uspeo nemoguće, ujedinio u DOS (Demokratsku Opoziciju Srbije) i stvorio fantomsku organizaciju “Otpor”. Uspeli su stranci tada da ujedine 18 opozicionih stranaka, pomoću ogromnih svota novca i obećanjima, da kada dođu na vlast lideri tih stranaka mogu na razne načine da opljačkaju sve po Srbiji, što je ostalo posle sankcija i NATO bombardovanja!

Participirale su ove stranke u vlasti, sve do 2012.godine, doduše i uz ponekad izraženu pomoć SPS, iako su njenog lidera isporučili u Hag.

Pustoš koju je vlast ovih stranaka ostavila u Srbiji, svima je dobro poznata. 

Svi se sigurno dobro sećaju Demokratske stranke čiji je predsednik do tragične smrti bio Zoran Đinđić, kao i Demokratske stranke Srbije, čiji je predsednik bio Vojislav Koštunica.

A ko se još seća Nove Srbije i Velimira Ilića, Građanskog saveza Srbije Gorana Svilanovića, Demokratskog centra, Demohrišćanske stranke Srbije, Socijal demokratije, Nove demokratije, Reformista Vojvodine itd.

Istini za volju u sadašnjoj vlasti participira i Savez Vojvođanskih Mađara i to vrlo uspešno od prvoga dana, kao i večiti Rasim Ljajić sa svojom strankom.

A pogledajmo opzicionu scenu Srbije od 2012. godine do danas. U opoziciji od starih stranaka ostala je DSS sa prefiksom Nova i novim predsednikom Milošem Jovanovićem, čovekom sa dvostrukim državljanstvom, verovatno za svaki slučaj. I ono što je ostalo od Demokratske stranke, koju predvodi Srđan Milivojević. Što se tiče Demokratske stranke, ovakva , kakva je, sigurno se njeni osnivači , pa i istaknuti intelektualci, koji su obnovili njen rad prevrću u grobu, gledajući Srđana Milivojevića.

Ostalo su nove stranke, starih i novih lidera,  Stranka slobode i pravde ( SSP)  Dragana Đilasa, Narodni pokret Srbije (NPS) Miroslava Aleksića, Zeleno-Levi front (ZLF) Radomira Lazovića, Srbija centar (SRCE) Zdravka Ponoša, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, Pokret slobodnih građana (PSG) Pavla Grbovića, Novo lice Srbije (NLS), MI-Glas iz naroda sa frakcijom Mi-Snaga naroda koju je u početku vodio Branimir Nestorović, kao i manjinska opoziciona stranka  Sulejmana Ugljanina.

Šta su ove stranke u prethodnom periodu radile u Skupštini Srbije, osim što su primale ne male prinadležnosti prema broju osvojenih mandata, a poslanici primali plate bez obzira da li su dolazili na sednice ili ne.

Sve opozicione stranke u Skupštini ponašale su se krajnje destruktivno, a njihovi predstavnici nisu se ustezali da na skupštinskoj sednici bacaju dimne bombe,koriste biber sprej , prskaju poslanike protiv-požarnim aparatom i slično. Od početka blokaderskog delovanja njihovi lideri su se nalazili u prvim redovima u borbi protiv vlasti na ulici.

Kad su se donosili važni zakoni za građane Srbije i razvoj zemlje, bojkotovali su rad Skupštine. Bojkotovali su rad Skupštine čak i kada su donošeni zakoni po preporuci ili sugestiji nekih od institucija EU. Verovatno su zato, s posebnom radošću i gostoljubivošću dočekali ozloglašenog Srbomrzitelja, Tonina Piculu. Odlazili su predstavnici ovih stranaka u Brisel i u druge Zapadno evropske zemlje i na sve moguće načine blatili i tužakali aktuelnu vlast, a pogotovo njenog Predsednika, Aleksandra Vučića i vladajuću stranku SNS.

Posle svog ovakvog ponašanja postaje zanimljivo videti šta će opozicione stranke učiniti u predizbornoj kampanji. Da li će doći do bilo kakvog ujedinjenja i da li se može pobediti, ne mala sujeta njihovih lidera, da li će i sa kakvim programom izaći pred građane Srbije, ako se ima u vidu da je većina lidera ovih stranaka bila u vlasti koja je pustošila Srbiju do 2012.godine.

Trenutno nema na Zapadu te sile koja može da ih ujedini, jer Zapad ima svojih ne malih briga…Normalno, novca za kampanju im neće zafaliti, jer se na evrima iz inostranstva neće žaliti, kada je u pitanju rušenje i nazadovanje Srbije.

Vrlo brzo će stići odgovori na sva ova pitanja, pa će sve biti mnogo jasnije…