Šta nam ostavlja Hil?: Sagovornici Danasa o bilansu odlazećeg ambasadora SAD

Američkom ambasadoru Kristoferu Kristoferu Hilu bliži se kraj mandata u Beogradu, a prema oceni naših sagovornika njegov uticaj tokom vršenja ove funkcije ne može se zanemariti, uprkos nekim propustima poput diskutabilnog odnosa sa domaćom opozicijom.

Hil je kao izbor Bajdenove administracije mandat ambasadora u Srbiji preuzeo 31. marta 2022. godine od Entonija Godfrija koji je na tu funkciju vršio od 2019. godine. On je kao „Bajdenov čovek od poverenja“ preuzeo ovu funkciju uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji.

Odlazeći američki ambasador je veteran američke diplomatije i vrlo dobro upoznat sa regionom i njegovom političkom dinamikom, kao i sa samim geoipolitičkim pitanjem Zapadnog Balkana. Hil je ovdašnjoj javnosti poznat još iz perioda devedesetih godina prošlog veka, kao zamenik Ričarda Holbruka glavnog američkog pregovarača u okviru Dejtonske mirovne konferencije. On je, takođe, pre dolaska u Beograd dva puta ranije bio ambasador u zemljama regiona, u Sverenoj Makedoniji od 1996. godine kada su uspostavljeni formalni diplomatski odnosi ove zemlje i SAD, i u Albaniji 1991. godine.

Ambasador Hil je tokom svog mandata upućivao blage kritike režimu na vlasti, pogotovo kada se u javnosti žustro raspravljalo o izbornoj krađi. Njegov glavni cilj, uzimajući u obzir momenat u ko je preuzeo fukciju, svakako je bila reparacija međudržavnih odnosa i umanjivanje privrženosti Rusiji od koje srpska diplomatija i dalje odbija da se odvoji. O tome šta je obeležilo mandat odlazećeg američkog ambasadora i koliko je u svojoj misiji bio uspešan, razgovarali smo sa našim sagovornicima.

„Hil nikada nije dolivao ulje na vatru“

Bivši ambasador Srećko Đukić ocenjuje da je ambasador Hil završava svoj višegodišnji ambasadorski mandat u Srbiji i regionu sa drva različita poluvremena.

– Jedan je ono devedesete godina prošlog veka koje je manje više ocenjeno, i drugo, ovo kada je izvanredni i opunomoćeni ambasador svoje zemlje u Republici Srbiji. Upravo ovaj njegov drugi mandat zasluzuje pažnju i nesumnjivo pozitivne ocene u svojoj zemlji, ali i u zemlji prijema – kaže naš sagovornik.

On kaže da su svi očekivali da će Hil, po dolasku u Beograd, na diplomatsku scenu vratiti onu raniju, već poznatu, „tvrdu politiku štapa“ ail da uprkos tim očekivanjima američki ambasador bio promoter i sprovodik „soft (meke) politike“ prema Srbiji i njenim ne malim i ne malobrojnim problemima preostalim još iz ranije pomenutog perioda.

– Ta politika ambasadora Hila, u našoj sredini, naviknutoj na hard politiku, nije nailazila na prihvatanje ni na razumevanje, može se reći kod znatne većine. Otuda je bio podvrgnut ne tako retkim kritikama – dodaje.

Međutim Đukić poručuje da je Hil samo kao veliki znalac i profesionalac u diplomatiji sprovodio onu politiku koju mu je odobrio Stejt department, Kongres, šef države, a koju je sam ponudio i formulisao, te time dokazao koliko je široko polje diplomatske metodologije.

– U tom pogledu mislim da i on i mi možemo biti zadovoljni pre svega stanjem, statusom, nivoom i obimom bilateralnih odnosa, njihovom možda i istorijskom rehabilitacijom, između Republike Srbije i SAD. Mislim da o tome najrečitije govori uspostavljanje strateškog dijaloga u ključnim privrednim i političkim odnosima sa čime ambasador završava svoju bogatu diplomatsku misiju – objašnjava naš sagovornik.

Prema oceni našeg sagovornika Hil „nikada nije dolivao ulje na vatru“ koja, kako kaže, kod nas i u okolini uvek tinja, te da ne može a da se ne istakne ambasadorov doprinos miru i stabilnosti regiona, Kosova, Bosne i Hercegovine, jer njegova uloga se respektovala i van Beograda.

– Ne bih mogao a da ne primetim da ambasador Hil nije uspeo da pronađe zajednički jezik sa opozicijom, ili ona sa njim, kao što je imao sa srpskim vlastima. U svakom slučaju, on sukcesoru ostavlja najbolje odnose Beograda i Vašingtona posle nestanka SFRJ – zaključuje Đukić.

„Nije bio dovoljno uspešan kako bi Srbiju na vreme izvukao iz ruskog energentskog zagrljaja“

Bivša ambasorka Branka Latinović kaže za Danas da je imenovanje Kristofera Hilla za ambasadora u Srbiji bio vise od jakog signala Bajdenove administracije, kako vide Beograd i u kom pravcu zele da se razvijaju srpsko-američki odnosi.

– Nakon decenija u Beograd je došao jedan od najboljih americkih diplomata, a uz to i osoba koja odlicno poznaje region i koja je vec bila na drugim diplomatskim zadacima u regionu. Ne treba imati dilemu, da je, pre svega, ruska agresija na Ukrajinu u mnogome promenila prvobitno utvrđene Hilove priorite. Ne planirano pred Hilom se pojavio novi zadatak, šta i kako učiniti da Srbija medju državama koja ce glasati za Rezolucije, Deklaracije i slične dokumente u kojima se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu. Takođe, kako obezbediti i druge vidove podrške i pomoći Ukrajini. Tu je Hil nesumnjovo bio uspešan, kao i u vezi podrške američkoj politici na Bliskom Istoku – objašnjava.

O tome koliko je Hil bio uspešan i da li može biti zadovoljan onim sto je postigao tokom svog mandata, Latinović smatra da bi se svojim uspesima mogao tek delimično zadovoljiti i da se to ogleda u samoj završnici njegovog mandata, nakon što se na listi američkih sankcija našla i Naftna industrija Srbije (NIS).

– To jadno ukazuje da on nije bio dovoljno uspešan kako bi Srbiju na vreme izvukao iz ruskog energentskog „zagrljaja“ time sto bi Srbija pravovremeno otpocela vlasničku transformaciju NIS. To se nije desilo i to ukazuje da Hil, i pored svog neospornog angažmana, nije uspeo da ubedi vlast u Srbiji da je trebalo znatno vise i pravovremeno da se angažuju da se nađemo u situaciji u kojoj smo sada – pojašnjava.

Ona dodaje da Hil, takođe, nije uspeo da značajnije umanji i dalje snažno prisutno antiameričko raspoloženje u srpskoj javnosti, koje je i dalje pod jakim sentimentom zbog bombardovanja 1999. godine, ali i da je sam Hil tome značajno doprineo, jer ga je javnost doživela kao velikog zaštitnika aktuelne vlasti, čije su izjave sadržale bledu kritičnu notu i u vezi izbornih neregularnosti koje nastavljaju da se dešavaju tokom izbora u Srbiji.

S druge strane, ocenjuje Latinović, odlazeći američki ambasador prema opoziciji je imao odnos kao da smo i dalje u epohi socijalizma, „pa nije dobro imati radne kontakte i sa politickim partijama koje nisu na vlasti“, ali da u tome nije bio sam.

Prema rečima naše sagovornice, Hil, kao vrhunski diplomata, vrlo spretno koristi svoje umece i znanje kako bi se Srbija vise okrenula prema Zapadu i sto manje odskakala od drugih iz regiona. Ona podseća da iako je to najavao, za vreme njegovog mandata ipak, nije došlo do finalizovanja pregovora o postizanju Sporazuma o strateskom dijalogu, ukazujući međutim da kako bi do toga došlo, u Srbiji mora mnogo toga da se promeni, pre svega u nestajanju prakse neprimerenih naslova u većem delu naših medija i ukupne atmosfere u društvu.

– Srbija je imala izvanrednu mogućnost da značajnije unapredi odnose sa SAD, i da više iskoristi istorijsko nasleđe u bilateralnim odnosima, uključujući i činjenicu da je Kraljevina Srbije još krajem 19. veka dobila status povlašćene nacije u trgovini ili onu pomoć koju je američki Predsednik Vudro Vilson učinio organizovanjem dolaska dobrovoljaca srpskog porekla iz SAD na Solunski front, pa podrška tokom pregovora na Versajskoj konferenciji. Ili ono sto je novijeg datuma kada je tadašnji ameticki ambasador u Jugoslaviji Iglberger inicirao prodaju automobila „jugo“u Americi – objašnjava.

Latinović poručuje da kako bi mandat jednog ambasadora bio uspešan mora da se potrudi i zemlja prijema u ovom slučaju Srbija, dodajući da toga nije nedostajalo, ali da nije bilo dovoljno „jakog, intezivnog, prepoznatljivog angažovanja i Srpskih zvaničnika“.

– Stoga, kada ocenjujemo rezultate mandata ambasadora Hila on jeste učinio značajan pomak, ali još uvek ne na nivou koji je nameravao, jer nije bilo dovoljno odlucnosti, iskrenosti, doslednosti druge strane. To je sigurno prepoznato i u samom Vašingtonu sto je rezultiralo odustvom poseta na visokom nivou bilo u Beogradu ili Vašingtonu – zaključuje.