Šta je neijuan i zašto je Kina zabrinuta zbog toga?

Usporavanje ekonomskog rasta, opadajući natalitet, oskudna mreža socijalne zaštite, sve veća izolacija na svetskoj sceni na kineskom internetu često se izražava preko reči.

Postoji tangping, ili „ležanje“, termin koji se koristi da opiše mladu generaciju Kineza koja radije bira da se opusti, a ne da se crnči radeći pod visokim pritiskom, piše Gardijan.

Postoji izraz runxue, ili „filozofija trčanja“, koja se odnosi na odlučnost velikog broja ljudi da emigriraju.

Nedavno su napadi „osvete društvu“ – nasumični incidenti nasilja koji su odneli desetine života – izazvali posebnu zabrinutost.

A tu je i neijuan, ili „involucija“, termin koji se koristi da opiše osećaj opadanja prinosa u kineskom društvenom ugovoru.

Šta je neijuan?

Neijuan je kineski izraz za „involuciju“, koncept iz sociologije koji se odnosi na društvo koje više ne može da evoluira, ma koliko se trudilo.

Primenjeno na pojedinca, to znači da koliko god neko da radi, napredak je nemoguć.

U Kini se termin koristi da opiše osećaj opadanja prinosa u kineskoj ekonomiji.

Znakovi „nei“ i „juan“ bukvalno znače kotrljanje prema unutra. Posle decenija brzog rasta, mnogi kineski milenijalci i ljudi iz generacije Z smatraju da mogućnosti koje su bile dostupne njihovim roditeljima više ne postoje i da naporan rad više ne nudi zagarantovane nagrade.

Da li je Kina zabrinuta zbog neijuana?

Da. Kineski lideri su jasno stavili do znanja da ne žele da se ideja o neijuanu primenjuje više nego što već jeste.

U decembru su se vrhunski kreatori ekonomske politike okupili na godišnjoj Centralnoj ekonomskoj radnoj konferenciji, koja postavlja nacionalnu ekonomsku agendu.

Prema rezultatima sastanka iza zatvorenih vrata, kadrovi su se obavezali da će „ispraviti ‘involucionu’ konkurenciju“.

A govoreći u Davosu u junu, kineski premijer Li Kećang upozorio je protiv „spirale ‘involucije’“ u svetskoj ekonomiji.

Ko je pogođen time?

To je prvenstveno koncept među milenijalcima i generacijom Z. Ova druga grupa je teško pogođena kineskim ekonomskim poteškoćama.

Nezaposlenost među mladima dostigla je rekordnih 21,3 odsto u junu 2023, nakon čega je vlada prestala da objavljuje podatke.

Od tada je nastavljeno objavljivanje statističkih podataka sa revidiranom metodologijom. Najnoviji podaci pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih uzrasta 16-24-godišnjaka u urbanim sredinama 17,1 odsto.

Neijuan se takođe sve više koristi za opisivanje određenih industrija. Kina masovno ulaže u ono što naziva „novim kvalitetnim proizvodnim snagama“, što znači da se više fokusira na istraživanje i proizvodnju u određenim visokotehnološkim sektorima, kao što su solarna, električna vozila i baterije.

Ali prekomerna proizvodnja, zajedno sa sankcijama iz SAD i drugih zapadnih tržišta, dovela je do rata cena u nekim sektorima, što je štetilo njihovoj profitabilnosti.

Koje je poreklo?

Iako je termin prisutan decenijama u akademskim krugovima, postao je viralan na kineskom internetu 2020. godine.

Student sa Univerziteta Tsinghua, jedne od najelitnijih kineskih škola, snimljen je kako vozi bicikl sa otvorenim laptopom, oslonjenim na upravljač.

Ubrzo je krunisan kao „Cinghuain involutivni kralj“ i pojavio se mem.

Mem involutivnog kralja počeo je da predstavlja možda besmisleno intenzivan pritisak kineske pacovske trke i nemogućnost da se napravi pauza.

Tokom pandemije kovid-19, mnogi ljudi su se osećali zarobljenim fizički kao i ekonomski.

Termin je bio posebno popularan u kineskoj hiper-konkurentnoj tehnološkoj industriji.

Uprkos radnoj snazi koja je obrazovanija od bilo koje prethodne generacije, mnogim diplomcima je bilo teško da nađu posao u profitabilnim sektorima.

Ovo je postalo još veći problem kada je kineska vlada objavila svoju politiku „dvostrukog smanjenja“ 2021.

Osmišljena da ublaži pritisak na učenike, politika je zabranila profitno onlajn i oflajn podučavanje, uništavajući sektor koji je ranije bio glavni poslodavac mladih diplomaca.

Jedna studija je pokazala da je 10 miliona ljudi izgubilo posao kao rezultat ove politike.