Korana Savić | 19:45 | 20.01.25 Biz info
Foto: Shutterstock
Svetski ekonomski forum održava sastanke svake godine od svog osnivanja 1971. godine. Ali, zašto je Davos, kako je obično poznat, tako značajan?
U bilo kojem drugom periodu godine, Davos je neupadljiv, osim što je popularno skijalište u švajcarskim Alpima.
Međutim, tokom jedne nedelje u januaru, on postaje centar pažnje sveta jer se globalne elite okupljaju u ovom malom alpskom gradu na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma (WEF). Koji je cilj? Da se diskutuje o budućem pravcu života na našoj planeti i o hitnim pitanjima današnjice.
Šta je zapravo WEF, šta se dešava u Davosu i zašto je to važno?
WEF je osnovan 1971. godine od strane Klausa Švaba, švajcarsko-nemačkog ekonomiste i profesora, sa ciljem da se podstakne globalna saradnja na političkim, društvenim i ekonomskim pitanjima.
Cilj međunarodne organizacije, koja sada ima sedište u blizini Ženeve, bio je da okupi javni i privatni sektor kako bi zajednički razmotrili rešenja za globalne probleme, što je i dalje jedno od osnovnih principa organizacije i govori o njenoj misiji: „Posvećeni poboljšanju stanja sveta“.
Prvi sastanak WEF-a pre pet decenija održan je u Davosu i od tada je to mesto na kojem se okupljaju svake godine, a ime skijališta postalo je uobičajeni naziv za događaj.
Ko dolazi u Davos? Šta imaju zajedničko Donald Tramp, Greta Tunberg i Elton Džon? Na prvi pogled, verovatno ništa, ali ono što ih sve povezuje je to što su svi bili prethodni učesnici u Davosu.
Jedna od najposebnijih stvari u vezi sa Davosom je to ko sve dolazi. Iako se često kritikuje kao mesto za razgovore privilegovanih 1 odsto sveta, to je takođe i mesto na kojem ljudi dolaze kako bi lobirali i uticali na ove moćne elite u cilju ostvarivanja promena na globalnom nivou.
Obično možete očekivati da će prisustvovati svetski lideri – obično aktuelni predsednik SAD-a, lideri EU i UN-a, itd. – ali i lideri biznisa i preduzetnici, istaknuti mislioci i akademici, šefovi nevladinih organizacija i sektora humanitarnih organizacija, inovatori, mediji, civilno društvo, aktivisti svih uverenja – čak i povremeni poznati ljudi.
I svi su oni izuzetno koncentrisani na jednom mestu, u isto vreme, što znači neviđeni pristup globalnim donosiocima odluka.
Zvanična lista gostiju često je veoma ekskluzivna i sastoji se od oko 2.000 do 3.000 učesnika i govornika, ali samo sastanak privlači još hiljade posetilaca na prateće događaje.
To je takođe i mesto gde kompanije – pa čak i zemlje i regioni – postavljaju svoje štandove kako bi prodavali koncepte i usluge, ili privukli investicije.
SLEDI NIZ VAŽNIH SUSRETA Vučić će učestvovati Svetskom ekonomskom forumu
Uz glavnu ulicu u Davosu, poznatu kao Promenada, nalaze se „kuće“ u kojima kompanije iznajmljuju prostor (često maloprodajne objekte koji se iznajmljuju na nedelju dana) kako bi postavile ambasade ili ispostave, dočekale posetioce, održale sastanke, itd.
Zašto lideri dolaze u Davos? Jedan od osnovnih principa WEF-a bio je da bude nepristrasan, nezavistan i bez specijalnih interesa. Međutim, uprkos tim osećanjima, kritike nikada nisu daleko u Davosu.
S obzirom na sukobljene agende i preklapanje političke i korporativne sfere, WEF je često na meti kritičara koji ga smatraju malignom silom u svetu.
Novinar Njujork Tajmsa, Piter Gudman, u svojoj knjizi „Davos čovek“ ističe kontradikciju u tome što se traži od milijardera i elita koje kritičari optužuju da su uzrok najvećih svetskih problema da pronađu načine za njihovo rešavanje.
Jedna od glavnih kritika organizatora događaja svake godine je, na primer, licemerje što je klimatska kriza na dnevnom redu sastanka, dok je jedan od deset učesnika 2022. godine putovao privatnim avionom kako bi došao.
Iako je možda forum za bogate i moćne, Davos je jedinstven forum za diskusiju i debatu na globalnom nivou i ima značajna postignuća u svojoj 50-godišnjoj istoriji.
Godine 1988, sporazum potpisan na sastanku, poznat kao Davos deklaracija, zaslužan je za pomoć Turskoj i Grčkoj da se povuku sa ivice oružanog sukoba.
Ponovo, 1992. godine, Nelson Mandela i tadašnji predsednik Južnoafričke Republike, FW de Klerk, prvi put su se pojavili zajedno na međunarodnoj sceni u Davosu, što je bio značajan korak ka okončanju aparthejda. Ovaj dvojac je godinu dana kasnije osvojio Nobelovu nagradu za mir.
Godine 2000, Globalni savez za vakcine i imunizaciju (Gavi) pokrenut je u Davosu i od tada je poboljšao pristup vakcinama za milione ljudi. Od svog osnivanja, Gavi je doprineo vakcinaciji 760 miliona dece širom sveta, piše Euronjuz Biznis.
BONUS KLIP: Pogledajte vesti o Expo 2027.
@bizportal.rs
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
