VRHUNAC Nadeždinog angažovanja bio je veliki miting žena koje je Kolo srpskih sestara održalo 25. oktobra 1908. kod spomenika knezu Mihailu u Beogradu.
Foto: Vikipedija
Na mitingu je doneta rezolucija, žene su pozvane na bojkot austrougarske robe, a zatim je i upućen memorandum ruskim, američkim, engleskim, francuskim i italijanskim žena. Nadežda se svojim govorima (pročitala je i rezoluciju) posebno istakla na ovim demonstracijama.
Govor Nadežde Petrović predstavljao je snažan nacionalistički poziv na otpor aneksiji Bosne i Hercegovine, u kojoj je srpski narod prikazivan kao žrtva tuđinske eksploatacije. Kao osnovne vrednosti isticala je nacionalnu slobodu, solidarnost među Srbima, samopouzdanje, patriotizam, ekonomsku nezavisnost i istorijsku pravdu. Posebno je naglašavala ulogu žena u borbi, kako u ekonomskom smislu u bojkotu austrougarske robe, tako i u ideološkom, pa i vojničkom smislu kroz isticanje da će aktivno učestvovati u ratu.
Prikazivala je Austrougarsku kao zlokobnu imperijalnu silu, koja nastoji da kulturno, ekonomski i politički uništi Srbe, koji trpe stradanja još od Berlinskog kongresa 1878. Ukazivala je na zaključke Svetozara Miletića o položaju Srba i imperijalizmu velikih sila. Pozivala je na jedinstvo svih Slovena u otporu germanizaciji, ali i na saradnju među balkanskim narodima. Srbiju je videla kao simbol otpora, uz uverenje da je oružani sukob jedini način za očuvanje nacionalnih interesa.
Nadežda je upotrebljavala reči „sestre i braćo“, „naša otadžbina“, „naš narod“, što je kod prisutnih stvaralo osećaj pripadnosti zajednici, ali i kolektivne odgovornosti pred događajima koji treba da uslede. U svom govoru konstruisala je mnoštvo slika ropstva srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, ekonomske eksploatacije i kulturnog uništenja, što je kod prisutnih trebalo da stvori osećaj ugroženosti uz izazivanje gneva prema neprijatelju. Kako prema ekonomskoj eksploataciji i germanizaciji, tako i prema katoličkom klerikalizmu i prozelitizmu, kao prvom koraku ka denacionalizaciji, a zatim germanizaciji. Kao sledeći korak Austrougarske najavljivala je porobljavanje Srbije.
GOVOR Nadežde Petrović bio je prepun emotivnog naboja, koji je varirao od besa i očaja do ponosa i nade, uz podsticanje osvetničkog naboja prema neprijatelju.
ZAPALjIVI GOVORI
NADEŽDINA pojava i nesputano ponašanje bili su potpuna novost za savremenike: “Beograd tada nije mogao zamisliti ženu u ovakvom položaju, na podijumu, još više, na uličnoj manifestaciji, ženu koja kida sa svim ženskim obzirima i drži zapaljive govore uz oštre gestove”. Nadežda je svoj patriotizam demonstrirala i odevanjem. Tokom mitinga u Beogradu nosila je “sivi kostim” tkan u Leskovcu.
„Trideset godina; drage sestre, Bosna i Hercegovina bile su poprište eksploatacije Austro–Ugarske; narod je materijalno potpuno isceđen, ponižen do životinje, ostao je bespravno stvorenje; na koje se ne primenjuju moderni čovečni zakoni. Okupatorska vlada odricala mu je sposobnost za kulturnost života; ne vodeći brige o njegovom individualnom i intelektualnom razvitku, ni kao čoveka; ni kao jedinice. Ostavila ga je neobaveštena u duhovnom mraku; smatrajući da joj je najvažnija dužnost misionarska — verska; trudeći se, da mu verom katoličkom naturi jednog dana Nemštinu; da ga odrodi nacionalno od nas, da mu oduzme na taj način sem imanja i dušu. Trideset godina mi Srpkinje slušamo jauk sa one strane Drine; trideset godina se razdire naše srce od bola s patnje i nevolje, koja je natovarena našoj braći i sestrama nepravednom radnjom Berlinskog kongresa. Austrougarska pokušava ovoga puta da se izvrgne iz mučiteljke i tiranke u razbojnika najordinarnije vrste, ona hoće Da nas porobi, hoće da i nas udavi u ovim našim tesnim granicama.”
Nadeždina retorika bila je dominantno srpska, bez pominjanja političkog koncepta jugoslovenstva u bilo kom obliku i sa potpunim usmerenjem na isključivo srpske interese. Posebno je isticala značaj kneza Mihaila, ispred čijeg spomenika je održan ženski miting. Njegov lik je prikazala u formi zavetne figure koja svojim delom i žrtvom za oslobođenje, ukazuje na budući put Srbije:
„A ovde, sestre, pred spomenikom našeg slavnog neumrlog kneza mučenika, koji je zbog Bosne i Hercegovine i pao, koji nam svojom pruženom desnicom prvi ukazuje put preko Drine, zavetujmo se da nećemo zaboraviti zavetnu misao narodnu, da ćemo i mi svesno poslužiti interesima svoje otadžbine, da ćemo se i mi kad i poslednji brat padne staviti pred kuršume, da sačuvamo što ostane.”
ISTOG dana Nadežda Petrović je održala još jedan patriotski govor, upućen crnogorskom brigadiru Janku Vukotiću, zasnovan na elementima nacionalne borbe, žrtve i istorijske pravde. Nije se usmerila samo na aktuelnu aneksiju Bosne i Hercegovine, već je istakla i Kosovo pod osmanskom upravom, kao simbol nezavršene istorijske misije:
„Brigadiru, došle smo ovde k tebi da te umolimo da nosiš pozdrave našim sestrama u Crnu Goru, neka se i one spremaju; neka spremne čekaju čas kada nas dužnost pozove; neka ne zaborave da kažu svojoj braći, da ih opomenu, da Kosovo još nije okajano, da se ono mora jednom pokajati [osvetiti]. Brigadiru, reci im da će doći u skoro dan, kad ćemo pregaziti sve brane, pa ma kakve nam Evropa stavljala, te da se možemo slobodno sastati preko slobodne Bosne i Hercegovine i pružiti jedne drugima sestrinske ruke. Živela Crna Gora, Živela velika Srbija! Živele Crnogorke! Živeo viteški gospodar Crne Gore! Živeo njegov dom! Srećan ti put, Brigadiru! ”
Nadežda je svoje stavove iznosila jasno i nedvomisleno… Srbija i Crna Gora predstavljene su kao oslobodilačke države koje se bore za slobodu srpskog naroda, dok je Evropa prikazana kao prepreka nacionalnom ujedinjenju. Za Nadeždu je Kosovski mit i dalje bio ključni faktor. Kosovo, Bosna i Hercegovina prikazani su kao delovi srpskog istorijskog kontinuuma, a slobodne države Srbija i Crna Gora kao snage koje treba da sjedine sve Srbe, dok je kroz uzvik „Živela velika Srbija“ naglasila kako se prošlost i budućnost stapaju u jedan mentalni prostor. Nadežda je borbu Srba za slobodu doživljavala kao neprekidnu nacionalnu težnju, a žrtvovanje za oslobođenje kao neizbežnu budućnost.
SUTRA: DOBROVOLjNO SLUŽENjE VOJNOG ROKA ZA ŽENE
