Slučaj državljanke Srbije iz Novog Sada, koju je tokom letovanja u Grčkoj pretukao nevenčani partner, a potom je ostavio bez pasoša, telefona i osnovnih ličnih stvari, potresao je javnost i otvorio brojna pitanja – šta kada se ovakav horor dogodi u inostranstvu, kome se prvo obratiti i može li putno osiguranje da pomogne?
Pravna pomoć može da bude presudna
Govoreći o konkretnom slučaju, Petić Šobot istakla je da standardne polise ne mogu da pokriju posledice nasilnog ponašanja druge osobe, ali da određeni paketi ipak pružaju značajnu zaštitu.
– U ovakvom slučaju pomoć može da pruži samo kvalitetnija, odnosno VIP ili ekskluziv polisa. Da je ova devojka imala takvu vrstu osiguranja i da je pozvala svoju osiguravajuću kuću, oni bi odmah angažovali advokata koji bi dalje vodio postupak. Nekada je potrebno prevesti dokumentaciju, razgovarati sa policijom, zaštititi prava osiguranika i upravo zato je ta pravna pomoć od ogromnog značaja. Naravno, osiguranje ne može da preuzme odgovornost za to sa kim putujemo, da li je neko nasilan ili kakvo će biti njegovo ponašanje, jer je uzrok štetnog događaja nečije nasilje. Ali može da pomogne kada se posledice već dogode – rekla je Petić Šobot.
Ona je podsetila da mnogi građani nisu ni svesni šta sve putno osiguranje može da pokrije.
– Ljudi često ne znaju da čak i osnovne polise pokrivaju repatrijaciju, odnosno povrat tela u Srbiju. To je trošak koji iznosi oko 8.000 evra, a osiguranje ga snosi. U VIP paketima postoje i mnogo šira pokrića. Recimo, ako dete ode na more sa bakom i dekom, pa se dogodi srčani ili moždani udar, potrebna je organizacija povratka dece, angažovanje stručnih osoba koje će ih zbrinuti, psihološka pomoć, transport… Sve to košta i upravo zbog toga postoje šira pokrića koja obuhvataju mnogo više od običnog lečenja – objasnila je.
“Prvo osiguranje moramo da budemo mi”
Stručnjak za osiguranje smatra da građani često potcenjuju sopstvenu odgovornost kada planiraju putovanje.
– Ja uvek kažem da prvo osiguranje treba da budemo mi sami. Moramo da procenimo rizik – gde putujemo, sa kim putujemo, u kakvim okolnostima. Nije isto kada putujem sa suprugom u najboljim godinama i kada malo dete ide na put sa bakom ili dekom. Sve te okolnosti treba otvoreno reći agentu za osiguranje. Ja svoje klijente uvek pitam: “Čega se plašite?” Tek kada čujem njihove strahove mogu da procenim koja polisa zaista odgovara njihovim potrebama – rekla je Petić Šobot.
Šta ako ostanete bez pasoša i telefona?
Posebno se osvrnula na situaciju u kojoj se našla Srpkinja u Grčkoj, koja je ostala bez svih dokumenata i sredstava komunikacije.
– U ovakvim situacijama opet dolazimo do lične odgovornosti. Barem treba da znamo svoj jedinstveni matični broj i naziv osiguravajuće kuće. Ako nemate pasoš, telefon ili pristup elektronskoj polisi, dovoljno je da zamolite nekoga da pozove osiguranje i kaže: “Ja sam vaš klijent, moj jedinstveni matični broj je taj i taj”. Osiguravajuća kuća će u sistemu odmah pronaći vašu polisu, videti koliko traje, kakvo pokriće imate i odmah pokrenuti proceduru pomoći. To je izuzetno važno kada ostanete bez svih dokumenata – objasnila je.
Dodala je da nijedna osiguravajuća kuća ne može unapred da proceni rizik od nasilnog partnera.
– Osiguranje pokriva određene vrste odgovornosti, profesionalnu odgovornost, auto-odgovornost, građansku odgovornost, ali ne može da proceni da li će osoba sa kojom putujete postati nasilna. Posao osiguranja je da proceni rizik, izračuna njegovu verovatnoću i odredi cenu polise. Kada rizik ne može da se proceni, onda ne može ni da bude predmet osiguranja – istakla je.
Govoreći o tome kome se građani prvo obraćaju kada dožive nasilje u inostranstvu, Petić Šobot kaže da mnogi zaboravljaju koliko mogu da im pomognu asistentski centri osiguravajućih kuća.
– Naravno da ambasada može da pomogne i ona jeste jedno od prvih mesta kome ljudi mogu da se obrate. Ali moramo da razumemo i psihološko stanje žrtve. Takve osobe su uplašene, dezorijentisane i često nisu u stanju da same organizuju sve što treba. Zato je mnogo lakše da pozovu osiguranje, koje će angažovati pravnu pomoć. Tada stručni ljudi preuzimaju ceo postupak, razgovaraju sa policijom, organizuju prevodioce, prevoz i sve što je potrebno. Ti troškovi se fakturišu osiguranju i ono ih snosi – objasnila je.
“500 evra je samo početak”
Na kraju je upozorila da troškovi lečenja ili pravne pomoći u inostranstvu mogu vrlo brzo da dostignu visoke iznose.
– Imali smo slučajeve da jednostavne hirurške intervencije, poput vađenja nokta, koštaju oko 500 evra. Dakle, čim uđete u zdravstveni sistem neke zemlje, vrlo brzo dolazite do velikih troškova. Zato se i osiguravamo. Takve štete uglavnom kreću od 500 evra pa naviše. A kada pogledate cenu kvalitetnije putne polise, ona za deset dana iznosi oko 2.500 dinara, dok za četvoročlanu porodicu košta oko 4.000 dinara. Često kažemo da nemamo novca za osiguranje, a bez problema izdvojimo nekoliko hiljada evra za letovanje. Upravo zato je važno da na put ne krenemo bez odgovarajuće zaštite – zaključila je Dajana Petić Šobot.
Posle horora u Grčkoj, stručnjak za osiguranje otkrila šta putna polisa može da uradi kada dođe do nasilja: “Jedan poziv mogao je potpuno da promeni situaciju”
Izvor: Kurir televizija
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Lažni lekari opljačkali građane za pola miliona evra: Evo kako da se zaštitite
Izvor: Kurir televizija
