Спајање традиционалних финансија и дигиталне имовине више није само концепт, већ стратегија сигурнијег опстанка.
У свету у ком племенити метали руше рекорде, крипто улази у фазу високог ризика, а финансијске институције траже нови баланс, где је место малог инвеститора.
Бранислав Јоргић каже да су на светској политичкој и економској сцени велике турбуленције и у таквим условима је очекивано да цене одређених финансијских производа расту.
“Инвеститори беже из онога што сматрају недовољно сигурним. Од почетка године цена сребра порасла је за 113 одсто, више него дупло”, истиче Јоргић.
Шта када падне вредност долара
Како каже, тренутна цена сребра по финој унци износи 62 долара.
“Важан фактор за сребро и злато, али и генерално, је пад вредности долара. Долар је од почетка године пао за 12 одсто, с обзиром да се цена изражава у доларима, онда је нормално да цена оде горе да би они који продају сребро добили реалну вредност”, каже Јоргић.
Наводи да је тешко предвидети да ли је раст цена улаз у један супер талас раста вредности сребра или у потенцијални талас хлађења.
“Тешко је то сада предвидети, али практично с обзиром да је већ отишло на 113 одсто, у најмању руку не очекујемо да ће то сада расти и следеће године у истим процентима”, објашњава Јоргић.
Истиче да ће раст цене зависити, између осталог, и од геополитичких односа с једне стране и употребне вредности с друге стране.
Злато и даље сигурнија инвестиција
Wall Street упозорава да је злато и даље сигурније од сребра.
“Имајући у виду већу употребну вредност сребра, уз то да је сврстано у листу ретких метала, мислим да ће и даље бити на цени”, истиче Јоргић.
Како каже, сребро је доступно и малим улагачима који немају велике буџете.
“Код нас имате у понуди инвестиционо сребро, значи сребро које је стандардног квалитета и облика, плочице или полуге од 100 грама које вреде 45 хиљада, оне од 333 грама, вредне 107 хиљада и полуге које су тешке 5 килограма и које вреде милион и 530 хиљада динара тренутно”, објаснио је Јоргић.
Цена бакра такође иде горе и порасла је за 35 одсто.
“Србија поседује руду бакра, злата и сребра. Тако да и цене тих метала погодују нама. Имамо и Зиђин који врши експлоатацију руде у Бору, њихове акције се котирају на берзи у Хонгконгу. Цена акција Зиђина је порасла за 131 одсто”, рекао је Јоргић.
Процењује се да је прошле године промет злата био око 100 милиона евра.
Пад биткоина – мање интересовање “рудара”
Када је у питању пад вредности биткоина, Јоргић каже, да је вероватно утицао и на пад интересовања код оних који рударе биткоине.
“Имате одређене алгоритме преко којих налазите тај биткоин и он је онда нови на тржишту. Осим тог новог, ви имате и оно претходно рударење. С обзиром да је релативно мала количина биткоина која ће у наредном периоду бити изрударена, можемо очекивати и раст цене”, објашњава Јоргић.
Све чешће банке размишљају о повезивању са традиционалним начином финансирања биткоина. У Лугану је омогућено плаћање прегледа код лекара у криптовалутама.
“Ја немам велико поверење у криптовалуте генерално, све што сте ви навели, то су егзотични случајеви. Немате ту неку масовну употребу, али ја бих додао да Европска унија и комисија раде на пројекту – дигитални евро”, истиче Јоргић.
Додаје да дигитални евро није нова валута, већ други облик постојеће.
“Пројектовано је тако да ви имате евре на свом рачуну, одете у банку и пребаците у дигитални новчаник. Онда то добија исти статус као кеш, само што није у папирном, већ у електронском облику. Очекујем да ће развој дигиталних валута ићи више у том правцу, да реалне валуте добијају дигитални облик”, закључио је Јоргић.
