Foto: Antonio AhelATAImages, ST/Dragan Kadić
Supruga Saše Popovića, Suzana Jovanović, u emotivnom razgovoru za “Blic” otvorila je dušu o gubitku partnera sa kojim je provela gotovo tri decenije, govoreći o trenucima kroz koje je prolazila nakon njegove smrti.
Ona je otkrila i kako se nosi njihova ćerka Aleksandra Popović, nakon odlaska oca.
– Ona je rođena kao mlađi član u našoj porodici. Danijel je stariji brat. Uvek je bila nekako zaštićena, mažena, pažena od svih nas i od brata i od tate i od mame i od ostatka familije i rođaka i rodbine. Tako da smo je uvek štitili od tih nekih loših i negativnih stvari, ali sada nažalost, koliko god da štitite svoju decu, desi se ovakva tragedija i prosto ne možete da je zaštitite. Niti smo mi mogli da se zaštitimo, ni ja ni deca ni iko od nas. Tako da je jako teško ovaj podnela to. Šta da vam kažem kad joj je još uvek teško da ode na tatin grob. Baš joj je teško. Svaki put se slomi, rastuži se i onda to danima traje, ali ja mislim da to ni Sale ne bi voleo da ona tuguje već da se okrene sebi i svom životu i nekim svojim radostima, ciljevima i planovima – rekla je Suzana, ističući da svakodnevno sa ćerkom priča o ocu:
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
– Pa kako da ne, to je potpuno normalno. Mislim ja čak pričam o njemu kao da je tu pored mene svaki dan. Tako se i ponašam. Kao da je otišao negde na put i da će uskoro da se vrati i da će život normalno da se nastavi tamo gde smo stali. Tako je lakše i meni i deci.
Suzana je otkrila i kako je smogla snagu da nastavi dalje i da li je naučila da živi sa tim da Sale fizički nije tu.
– Nikad nećete naučiti da živite bez njega i to svi ljudi znaju. Ko god je nekog izgubio, nekog dragog člana porodice. Nikada niste ni spremni na tako nešto. Niko to nije očekivao. Ja prva sam očekivala da će Sale živeti do nekih 80 i kusur godina. Ali eto, nažalost, život vas demantuje. To su stvari koje niti mogu da se predvide niti mogu da se planiraju niti je čovek spreman da to pre svega i doživi. Ja sam prvih 40 dana non-stop bila u kući. Nigde nisam htela da izlazim, tek na njegovu 40-odnevnicu, na pomen sam izašla na groblje sa porodicom i sa prijateljima. Do tada sam non-stop plakala i onda sam videla da to ničemu ne vodi i da je meni sve gore i gore zdravstveno i da se loše osećam i onda sam prestala to da radim, uzela život u svoje ruke i nastavila dalje.
Foto: Antonio Ahel/ATAImages
BONUS VIDEO:
