Народни посланици усвојили законе о правосуђу, трансплантацији органа, подршци младима

Усвајањем свих тачака које су биле на дневном реду, међу којима је сет правосудних закона, Скупштина Србије завршила је данас ванредну седницу, која је почела 17. јуна.

Поред измена сета правосудних закона, посланици су усвојили и законе из области здравства који се односе на трансплантацију, као и измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене некретнине, којима се укупан износ гаранције за кредите повећава са 600 на 900 милиона евра.

Усвојено је и више споразума и уговора о кредитима који се односе на инфраструктурне пројекте и на инвестиције “Србијагаса”.

Парламент је изабрао Александру Поповић за члана Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, на предлог Одбора за финансије.

Донете су и одлуке о престанку функције члана Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки и председника те комисије.

Скупштина је за чланове већа Агенције за спречавање корупције изабрала Предрага Кнежевића, Стеву Бајића, Тамару Мишић и Жељка Лазића.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одредила је, током гласања о тачкама дневног реда ванредног заседања, паузу због проблема са системом.

Гласање је прекинуто док су посланици гласали о члановима Већа Агенције за спречавање корупције.

На дневном реду су 32 тачке, а избор чланова Већа агенције за спречавање корупције је 29. тачка, тако да посланицима после паузе остаје да се изјасне о још три тачке дневног реда.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима ради реализације пројекта изградње инфраструктурног коридора ауто-пута “Е-761”, деоница Појате-Прељина, које је поднела Влада Србије.

Усвојен је и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист Банке Поштанска штедионица акционарско друштво Београд за измиривање обавеза Јавног предузећа “Србијагас” Нови Сад, по основу уговора о дугорочном кредиту ради гасификације Златиборског округа, као и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист Банка Интеса АД Београд, Уникредит банка Србија а.д. Београд и ОТП банка Србија а.д. Нови Сад за измиривање обавеза Јавног предузећа “Србијагас” Нови Сад, по основу уговора о дугорочном инвестиционом кредиту ради изградње разводног гасовода Лесковац-Врање и три примопредајне станице, које је поднела Влада Србије.

Изгласан је и Закон о давању гаранције Републике Србије у корист ОТП банка Србија а.д. Нови Сад за измиривање обавеза Јавног предузећа “Србијагас” Нови Сад, по основу уговора о дугорочном инвестиционом кредиту за извођење радова инжењерске заштите на деоници гасне интерконекције Србија-Бугарска, Закона о давању гаранције Републике Србије у корист Уникредит банка Србија а.д. Београд за измиривање обавеза Јавног предузећа “Србијагас” Нови Сад, по основу уговора о дугорочном инвестиционом кредиту ради изградње разводног гасовода Београд-Ваљево-Лозница.

Усвојено је и више споразума о потврђивању споразума и уговора о зајмовима.

Скупштина Србије усвојила је Измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене некретнине, којима се укупан износ гаранције за кредите повећава са 600 на 900 милиона евра.

За закон је гласало 160 посланика Народне скупштине.

Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о пресађивању људских органа, којим се унапређује правни оквир за процес трансплантације.

За измене и допуне Закона о пресађивању људских органа гласао је 141 посланик.

Скупштина Србије усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о људским ћелијама и ткивима, чији је циљ унапређење правног оквира у области даривања и пресађивања људских ткива, као и даље усклађивање законодавства са одлукама Уставног суда и савременим стандардима здравствене заштите.

Закон је усвојен са 139 гласова посланика.

Скупштина Србије усвојила је измене сета правосудних закона, које су поново предложене након што су закони усвојени у јануару, а потом усаглашени са Венецијанском комисијом.

Реч је о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву, Закона о судијама, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала.

Првобитне измене закона које су усвојене у јануару поднео је посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић, уз критике дела опозиције и јавности. Након усвајања, закони су послати Венецијанској комисији, а после мишљења Комисије, измењени су.

Скупштина није прихватила амандмане које су поднели посланици дела опозиције.

Посланици Скупсстине Србије усвојили су измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала (ВТК).

За измене овог закона гласала су 142 посланика.

Изменама закона је предвиђено да руководиоца Посебног одељења за високотехнолошки криминал из реда јавних тужилаца вишег јавног тужилаштва или апелационог тужилаштва поставља ВСТ.

Поред тога, руководилац и тужиоци у том одељењу морају да поседују посебна знања из области информатичких технологија.

Посланици Скупштине Србије усвојили су и измене Закона о седиштима и продручјима судова и јавних тужилаштава којима је предвиђено да се Трећи основни суд  и Треће основно јавно тужилаштво дели и добија се и Четврти основни суд и Четврто основно јавно тужилаштво, као и оснивање судске јединице у Косјерићу.

За измене овог закона је гласало 140 посланика.

Посланици Скупштине Србије усвојили су и измене Закона о Виском савету тужилаштва (ВСТ), које су, како се наводи, у складу са препорукама Венецијанске комисије.

За измене Закона о ВСТ гласало је 140 посланика.

Измене се односе на орган надлежан за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволицији.

О томе ће, како је предвиђено изменама, одлучивати комисија ВСТ уместо непосредно виши главни јавни тужилац.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене Закона о судијама којима је прецизирано да се председник суда бира на пет година без могућности поновног избора.

За измене Закона о судијама гласало је 140 посланика. Законом о измени Закона о судијама, који је усвојен 28. јануара 2026. године прописана је могућност да председник суда буде поново изабран на функцију председника истог суда, али се та могућност новим изменама укида.

Када је реч о Закону о судијама, Венецијанска комисија је препоручила да председници судова треба да имају само један мандат, без могућности поновног избора.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о јавном тужилаштву, којим су прецизирани услови, трајање и поступак упућивања тужилаца у друга јавна тужилаштва, о чему ће одлучивати Високи савет тужилаштва (ВСТ).

За измене и допуне Закона о јавном тужилаштву гласало је 139 посланика.

Народни посланици одлучују о 32 тачке о којима су посланици расправљали на ванредном заседању, међу којима је сет правосудних закона. Гласање је почело у 10 часова.

Присутно је укупно 163 од укупно 250 посланика.