недеља, 08.02.2026, 09:50 -> 09:53
Извор: РТС
Мађарска је званично започела изградњу нових реактора нуклеарне електране “Пакш 2”, пројекта који се сматра једним од кључних за енергетску будућност региона. Србија разматра могућност куповине удела од 5 до 10 одсто, што би био први конкретан корак ка повратку у нуклеарну енергију после више од три деценије.
Изливањем првог бетона почетком фебруара “Пакш 2” је из фазе припреме прешао у статус објекта у изградњи. Мађарски званичници тај пројекат виде као симбол енергетског суверенитета и дугорочне стабилности, јер животни век нуклеарке износи најмање 60 година, са могућношћу продужења. Према оценама стручњака, стабилна производња струје у једној чланици Европске уније значи и већу сигурност за цео регион.
Ружица Врањковић, новинарка РТС-а која прати енергетику, подсећа да је Србија више пута јавно исказала интересовање за удео у том пројекту.
“Наши званичници су више пута потврдили да Србија разматра удео од 5 до 10 одсто. То би за нас значило много – не само у погледу енергетске сигурности, већ и у развоју кадрова и приступу савременим технологијама”, истиче Врањковићева.
Предворје нуклеарне породице
Директор Института за нуклеарне науке “Винча” Славко Димовић сматра да би улазак Србије у власничку структуру “Пакша 2” имао пре свега стратешки и психолошки значај.
“Куповина 5 или 10 одсто јесте добар, али апсолутно недовољан корак ка енергетској суверености. То је, међутим, улазак у такозвано предворје нуклеарне породице – убрзано формирање кадровске базе и озбиљнију комуникацију са јавношћу”, наглашава Димовић.
Он додаје да Србији дугорочно нису потребна само улагања у постојеће пројекте у региону, већ и изградња сопствених капацитета.
“Србији су потребна најмање два конвенционална нуклеарна реактора, као и мали модуларни реактори. Куповина удела у ‘Пакшу’ не сме да искључи градњу на сопственој територији – те две ствари морају да иду паралелно”, каже Димовић.
“Пакш 2” гради руски “Росатом”, по принципу “кључ у руке”, али ће у технолошком процесу учествовати и француски партнер. Реч је о реакторима најновије генерације са унапређеним системима безбедности.
“Данашњи реактори пројектовани су тако да се искуства из Чернобиља и Фукушиме никада не понове. Радиациона сигурност и нуклеарна безбедност су на највишем нивоу”, објашњава Димовић.
Он наглашава да је за Србију кључно да сарађује са свим земљама које имају развијено нуклеарно знање – од Француске, са којом је већ потписан меморандум, до других европских партнера.
Друштвена прихватљивост кључ успеха нуклеарног програма
Један од аргумената у прилог нуклеарној енергији јесте стабилна и континуирана производња, независна од временских услова. Према речима Ружице Врањковић, Мађарска се већ данас хвали једном од најнижих цена струје у Европи.
“Нуклеарке раде 24 сата дневно и обезбеђују базну енергију. Обновљиви извори су неопходни, али без нуклеарне енергије тешко је одговорити на растуће потребе, од индустрије до развоја вештачке интелигенције”, истиче Врањковићева.
Димовић додаје да је кључ успеха сваког нуклеарног програма друштвена прихватљивост.
“Кадрови, технологија и новац су неопходни, али без подршке јавности пројекат не може да заживи. Наш задатак је да тај процес учинимо транспарентним и разумљивим”, наглашава директор Института за нуклеарне науке “Винча”.
Уколико одлука о учешћу у “Пакшу 2” буде донета, Србија би после више од 35 година направила први конкретан корак ка повратку у нуклеарну енергију – као део шире стратегије обезбеђивања стабилног и повољног снабдевања електричном енергијом.
