Nedavno smo u javnosti čuli najavu srpskog rukovodstva da će SAD uvesti sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog udela u kompaniji, koji iznosi 56,15%.
Ambasador Hil je naglasio da ove sankcije nisu usmerene protiv Srbije i srpska ekonomija ne bi trebalo da trpi posledice.
Moguće sankcije predstavljaju ključnu priliku za Srbiju da povrati kontrolu nad ključnim energetskim sektorom i smanji zavisnost od ruskih energenata, istovremeno se usklađujući sa savremenim trendovima. Time bi zaštitila svoje ekonomske i strateške interese. Mogućnost SAD da pomognu Srbiji u tome se, pored Hilove izjave, može pretpostaviti i zbog nedavno potpisanog sporazuma o strateškoj saradnji u energetici u septembru 2024. godine.
Sama prodaja kompanije Rusiji 2008, za 400 miliona evra, bila je štetna po srpske interese od samog početka. Srbija je omogućila većinsko vlasništvo ključnog strateškog dela svoje ekonomije jednom stranom akteru, uz povlašćenu cenu. Profit NIS-a iste godine je iznosio oko 100 miliona evra, čime se dodatno potvrđuje ova teza. Takođe, glavni razlog prodaje po povoljnim uslovima, obećanje prolaska gasovoda Južni tok kroz Srbiju, nije realizovano. Godine 2014, NIS se prvi put suočava sa sankcijama, koje su otežale saradnju sa stranim bankama i onemogućile pristup najnaprednijim zapadnim tehnologijama.
Početkom rata u Ukrajini 2022 , energetsko oslanjanje Srbije na Rusiju je ukazalo na njenu geopolitičku ranjivost. Ipak, Srbija je preduzela brojne korake u energetskoj diverzifikaciji pomoću projekata gasnog interkonektora između Bugarske i Srbije i zelenih izvora energije. Uprkos tome, vlasništvo nad NIS-om ostaje problem, čiji je rekordni profit 2022. od 787 miliona evra pretežno utrošen protiv srpskih interesa.
Ukoliko NIS-ov pristup Jadranskom naftovodu bude onemogućen, poslovanje kompanije bi bilo znatno ugroženo. U skladu s tim, Rusija više ne bi imala profit u kompaniji, stoga bi preuzimanje ruskog udela od strane Srbije bila jedina opcija. Smanjenje ruskog udela na manje od 50% i dalje ne bi bilo dovoljno, jer bi sankcije i dalje mogle da utiču na poslovanje NIS-a.
Nacionalizacija bi trebalo da bude sprovedena u fazama. Prvo, Srbija može da preuzme ruski udeo u NIS-u i uz međunarodnu podršku obezbedi uspešnu tranziciju. Zatim bi usledile strukturne reforme u poboljšanju efikasnosti i upravljanja. Finalno, objavila bi se javna ponuda, prvo domaćim, pa međunarodnim investitorima, zarad dugoročne stabilnosti. Time bi se izbegli problemi prilikom potpunog državnog vlasništva, poput neefikasnosti i lošeg upravljanja.
Suverenitet Srbije ovim ne bi bio narušen. U evropskoj praksi, postoji model „zlatnih deonica“ koje poseduju vlade država u kompanijama i, iako nemaju većinski udeo, imaju pravo veta u ključnim strateškim odlukama u poslovanju firme.
Preuzimanje ruskog udela ne bi trebalo da bude prepreka, zbog opadanja cena deonica NIS-a nakon najavljivanja sankcija. Vrednost ruskog udela se procenjuje na oko 630 miliona evra, i premda bi otkup zahtevao velike napore, i dalje predstavlja realističnu opciju.
Saradnja sa energetskim kompanijama srednje veličine iz Evrope i Azerbejdžana bi mogla da pomogne Srbiji na više načina. Najnaprednija tehnologija, investicije u zelene izvore, savremeno korporativno upravljanje i razmena znanja domaćih i stranih eksperata se ističu kao glavni. Zanimljiv primer bi bila kompanija „Socar“ iz Azerbejdžana, s obzirom na njenu veliku prisutnost u regionu Zapadnog Balkana. Takođe, Evropska banka za obnovu i razvoj mogla bi da odigra ključnu ulogu u finansiranju projekata nacionalizacije i energetske tranzicije.
Partnerstvo sa SAD u ovom polju bi, pored navedenih benefita, omogućilo Srbiji saradnju sa istaknutim i iskusnim investicionim firmama privatnog kapitala. Američka kompanija „ExxonMobil“ bi mogla da bude potencijalni partner jer već investirala u regione gde je Rusija bila glavni strateški konkurent, poput centralne Azije.
U skladu s geopolitičkom situacijom, Srbija bi se primenom ovih mera znatno uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Međutim, prioritet Srbije svakako predstavlja uspostavljanje kontrole nad svojom strateški važnom energetskom industrijom i preuzimanje ruskog udela. Time bi, pored usklađivanja sa Evropom, Srbija povratila i sopstveni suverenitet.
Vuk Velebit
Vuk Velebit je srpski politikolog. Predstavlja jednog od najistaknutijih politikologa nove generacije u Srbiji. Posebno je poznat po analizi spoljne i bezbednosne politike Srbije. Od oktobra 2023. godine, Vuk Velebit je izvršni direktor i ko-osnivač Pupin inicijative, ključne organizacije koja se bavi jačanjem odnosa Srbije i SAD i kreiranjem pozicije Srbije u Vašingtonu. Pupin inicijativa je prva srpska privatno finansirana organizacija koja deluje u Beogradu i Vašingtonu.
