AKO biste pročitali vest da je predsednik zemlje koja nije ni svetska sila, ni nuklearna supersila, niti članica G7, bio nekoliko dana u Pekingu na poziv kineskog predsednika Si Đinpinga, a zatim krajem iste nedelje čuli da ga je javno citirao predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp, verovatno biste zaključili da je reč o političaru sa ozbiljnom međunarodnom reputacijom.
Foto: Instagram/avucic
Svetski mediji bi verovatno analizirali njegov diplomatski položaj, političku težinu i sposobnost da održava komunikaciju sa najvažnijim centrima moći na planeti. Verovatno bi ga nazvali državnikom. I govorili bi o njegovom međunarodnom uticaju. Logično je da bi ga predstavili kao lidera koji uspeva da vodi svoju zemlju kroz složene geopolitičke okolnosti.
Taj izuzetak se zove Aleksandar Vučić. A ta zemlja se zove Srbija. Jer kada je u pitanju Vučić, pravila koja važe za sve ostale političare kao da prestaju da postoje.
Tada činjenice postaju manje važne od političkih želja njegovih protivnika, a stvarnost se često pokušava zameniti propagandnim konstrukcijama koje nemaju mnogo veze sa stvarnim stanjem stvari. I upravo zato danas svedočimo jednoj od najvećih političkih i medijskih kontradikcija u regionu.
ČINjENICE GOVORE JEDNO, NARATIV DRUGO
Nije stvar u političkim simpatijama ili antipatijama. Nije stvar u tome da li neko podržava ili ne podržava Aleksandra Vučića. Stvar je mnogo jednostavnija. Postoje činjenice.
A činjenice pokazuju da je predsednik Srbije danas jedan od retkih evropskih lidera koji istovremeno održava komunikaciju sa Vašingtonom, Moskvom i Pekingom. To nije mala stvar. Naprotiv.
U vreme kada je svet podeljeniji nego ikada od kraja Hladnog rata, mogućnost razgovora sa tri najveća globalna centra moći predstavlja ozbiljan politički kapital.
Dok su mnogi evropski lideri zatvoreni u jedinstveni geopolitički okvir, Srbija pokušava da vodi politiku koja joj omogućava komunikaciju sa svima. Takva pozicija nije laka. Ona podrazumeva stalne pritiske, zahteve i očekivanja sa različitih strana.
Ali upravo zato ima posebnu težinu.
Jer je mnogo lakše biti deo jednog bloka nego istovremeno održavati odnose sa više suprotstavljenih centara moći.
SRBIJA NIJE VELIKA SILA, ALI NIJE NI NEVAŽNA DRŽAVA.
Jedan od razloga zašto se često pokušavaju minimizirati uspesi srpske diplomatije jeste činjenica da određeni politički i medijski krugovi ne mogu da prihvate promenjenu poziciju Srbije u međunarodnim odnosima.
Srbija nije Nemačka. Nije Francuska. Nije Kina. Nije Rusija. Nije Amerika.
Ali upravo zato je njegov međunarodni položaj još zanimljiviji.
Jer kada jednu srednje veliku zemlju prime najuticajniji lideri sveta, to pokazuje da ona ima određenu političku težinu.
Nijedna velika sila ne ulaže vreme i politički kapital u nevažne adrese.
To je osnovno pravilo međunarodnih odnosa.
Si Đinping ne bira svoje sagovornike nasumično.
Donald Tramp ne citira političke protivnike slučajno.
Nije slučajno što Vladimir Putin održava kontakte sa evropskim liderima.
U svetu geopolitike nema slučajnosti. Postoje interesi.
I činjenica da Srbija danas uspeva da ostane relevantan sagovornik na svim važnim adresama govori više nego hiljade političkih komentara.
ZAŠTO JE VUČIĆ PROBLEM?
Tu dolazimo do poente. Problem za određene medijske i političke strukture nije u tome što Vučić nema međunarodni ugled.
Naprotiv.
Problem je upravo u tome što postoji. Jer je mnogo teže održati narativ o navodnoj izolaciji Srbije kada predsednika te zemlje primaju najmoćniji ljudi na svetu.
Mnogo je teže govoriti o beznačajnosti kada se vrata Pekinga, Moskve i Vašingtona istovremeno otvaraju za jednog političara.
Mnogo je teže ubediti javnost da je neko marginalna figura kada se njihovi sastanci i izjave prate u najvećim svetskim centrima.
Zbog toga se često pribegava drugoj strategiji.
Ako se činjenice ne mogu osporiti, onda se pokušava osporiti osoba.
Ako se međunarodni položaj Srbije ne može osporiti, onda se pokušava kriminalizovati njen predsednik.
Ako se diplomatski rezultati ne mogu osporiti, onda se stvara narativ koji ima malo veze sa stvarnošću.
POLITIKA BALANSIRANjA
Jedna od stvari koja se najviše zamera Vučiću jeste upravo ono što mu je donelo najveći međunarodni značaj.
1. Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
2. Istovremeno, održava odnose sa Evropskom unijom.
3. Sarađuje sa Kinom.
4. Razvija odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Za neke, to je nedostatak jasne posvećenosti.
Za druge, to je vođenje nezavisne državne politike.
Međutim, bez obzira na političke stavove, rezultat je vidljiv.
Srbija je uspela da održi komunikaciju sa svim relevantnim međunarodnim akterima.
A to je danas retkost čak i među mnogo većim zemljama.
KAKO IZGLEDA VOĐA AKO VUČIĆ NIJE VOĐA?
I ovde dolazimo do pitanja koje se samo nameće.
Ako predsednik zemlje koga primaju Si Đinping, Vladimir Putin i Donald Tramp nije lider, ko je onda?
Ako političar čije se izjave analiziraju u najvažnijim svetskim centrima nije relevantan, ko jeste?
Ako nije važna zemlja koja uspeva da razgovara sa svim globalnim silama, koja jeste?
Naravno, niko nije iznad kritike. Naravno, svaka vlada ima svoje greške. Naravno, postoje legitimna politička neslaganja.
Ali postoji granica između kritike i poricanja stvarnosti.
A realnost je da je Aleksandar Vučić danas jedan od najprepoznatljivijih političkih lidera u jugoistočnoj Evropi i verovatno političar sa najvećim međunarodnim kontaktima u regionu.
PROBLEM NIJE U VUČIĆU, VEĆ U OGLEDALU
Možda je zato cela priča na kraju manje govori o Vučiću, a mnogo više o njegovim kritičarima.
Jer nije teško napasti čoveka koji je svakodnevno izložen političkim napadima.
Mnogo je teže objasniti zašto ga dobijaju najmoćniji ljudi na svetu.
Nije teško napisati naslov o navodnoj izolaciji Srbije.
Mnogo je teže objasniti njegovo prisustvo na najvažnijim međunarodnim adresama.
Nije teško izazvati vođu.
Mnogo je teže objasniti zašto ga poštuju oni koji odlučuju o sudbini savremenog sveta.
Dakle, na kraju se cela priča svodi na jednostavno pitanje:
Ako predsednik Srbije, zemlje sa nešto više od šest miliona stanovnika, razgovara sa Pekingom, Moskvom i Vašingtonom u istom političkom trenutku, a neki mediji ga i dalje predstavljaju kao nevažnog i nepoželjnog političara, onda problem možda nije Aleksandar Vučić.
Možda je problem u tome što činjenice tvrdoglavo odbijaju da se uklope u narativ.
(Borba.Me)
BONUS VIDEO:
ROBOTI STIŽU U SRBIJU: Vučić o značaju ove kineske fabrike koja će biti i u našoj zemlji
