DUBRAVKA Stojanović, istoričarka i ideološkinja antisrpskog pokreta na Filozofskom fakultetu u Beogradu napala je srpske žrtve.
Printskrin
– Živimo svetski šampionat za najveću žrtvu, to je ta rečenica, i to je rečenica koju ja često primenjujem na srpski slučaj zato što mislim da su i ratovi u Jugoslaviji napravljeni zahvaljujući zloupotrebi srpskih žrtava u NDH, posebno Jasenovca, i to je bio taj temelj na kome vi proizvodite sve ono što vam je potrebno za novi rat – navela je ona.
– Dakle, vi proizvodite taj osećaj žrtve i vi proizvodite pre svega strah kod ljudi da će se to ponoviti. E onda su se ratovi završili, onda se to nadovezalo na tu priču, jer su te iste elite koje su ratove u Jugoslaviji napravile sada prevrnule situaciju da su Srbi i dalje najveće žrtve. Tako da se taj govor nastavio – rekla je ona zanemarujući da je strah srpskog naroda od novog stradanja realan i tačan, jer ko jednom doživi Jasenovac, Oluju i „Žutu kuću“, taj se i Kurtijevih kidnapovanja poštenih srpskih domaćina plaši.
Na kraju, suština izlaganja Dubravke Stojanović viđena je kada je pomenula predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Da im smeta samo pominjanje srpskih žrtava i pomeni srpskih stradanja i pogroma, a posebno slavljenje srpskih pobeda, jasno je oduvek. Sada, međutim, to dobija potpuno novo značenje, kada kroz blokaderski pokret pokušavaju da unište srž, suštinu postojanja srpskog naroda.
– Vučić je u tome majstor, on je fokusirao kompletne ratove isključivo na ’Oluju’ i na izvesnu bitku na ’Košarama’ na Kosovu, gde su Srbi izgubili. Dakle, nastavlja se ta priča, i jedini smisao takvog tumačenja je u stvari priprema za revanš, priprema za novi rat – navela je ona.
Činjenica je da je predsednik Vučić taj koji je insistirao na tome da se baš svake godine, bez izuzetka, molebanima i pomenima u hramovima SPC i mestima od posebnog pijeteta obeležava strašna „Oluja“ kojom je divljački proterano 250.000 Srba iz Srpske Krajine. Činjenica je i to da „Žuta kuga“ dok je u ropstvu držala Srbiju nije smela da pomene Košare, Paštrik i sve druge veličanstvene pobede slavne srpske vojske i policije nad šiptarskim teroristima – a sve to je na nivo nacionalnog zaveta ravnog Kosovskom boju podigao predsednik Srbije.
To je bilo potrebno nakon raslojavanja, razbijanja države, otcepljenja Crne Gore i nasilno otimanja Kosova i Metohije da bi se narod setio ko je i šta je, ko su mu preci, šta su mu pobede i šta porazi. Narod je, zahvaljujući tim zavetnim mitovima ponosno uskliknuo „Dogodine u Prizrenu!“, ne gubeći nadu da će jednog dana srpski graničari ponovo stajati na Košarama i Paštriku. Isto tako je narod četiri veka, svaki dan, svaki minut svog života ponavljao: „Dogodine na Kosovu“, sećajući se Miloša i Lazara. Na kraju se 1912. godine ponosno i pobednički vratio svom srcu i duši.
VIDEO POGLEDAJTE KLIKOM OVDE!
