UKRAJINSKI predsednik Vladimir Zelenski napustio je Vašington sa razlogom za zadovoljstvo.
Foto AP
Nakon sastanka sa aktuelnim predsednikom SAD Donaldom Trampom, Senat SAD je ogromnom većinom podržao nastavak procesa usvajanja novih sankcija protiv zemalja koje finansiraju rat u Ukrajini kupovinom ruske nafte.
Zelenski je glasanje posmatrao sa galerije Senata. Bio je to veliki preokret u poređenju sa njegovom napetom posetom Ovalnom kabinetu u februaru 2025. godine, kada se pred kamerama sukobio sa Trampom i njegovim saradnicima.
Ovog puta je Belu kuću napustio u dobrom raspoloženju, a podrška novim sankcijama pokazala je da se politički položaj Ukrajine u Vašingtonu poboljšava paralelno sa njenim uspesima na bojnom polju.
Politiko piše da je Zelenski prošle godine uspeo u onome što je izgledalo nemoguće – ubedio je Ameriku da Ukrajina može da pobedi Rusiju u ratu.
„Cilj je da se Putin dovede za pregovarački sto“
Predloženi zakon bi omogućio Trampu da uvede sankcije Rusiji i zemljama koje joj pomažu da zaobiđe postojeće mere. Predviđa tarife do 100 odsto na robu iz zemalja koje kupuju najveće količine ruske nafte i gasa, pre svega Kine i Indije.
– Čitav plan je da se Putin dovede za pregovarački sto – rekao je republikanski senator Majk Raunds nakon Zelenskog sastanka sa senatorima i nekim članovima Predstavničkog doma.
Prema njegovim rečima, Zelenski smatra da bi sankcije mogle povećati nezadovoljstvo ratom u Rusiji i navesti ruskog predsednika Vladimira Putina da zauzme ozbiljniji pristup pregovorima.
Ukrajinski predsednik je rekao zakonodavcima da bi ekonomski pritisak mogao da konsoliduje uspehe Ukrajine na bojnom polju i primora Moskvu na pregovore.
– Promenu zamaha obeležili su njihovi uspesi na bojnom polju – rekao je republikanski senator Džon Buzman.
Zelenski je ponovo tražio Patriote i Starlink
Na sastanku je Zelenski ponovo zatražio širi pristup ključnom američkom oružju.
Prema rečima senatora koji su učestvovali u razgovorima, tražio je dozvolu za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot, dodatnih raketa presretača PAC-3 i kontinuirani pristup satelitskoj mreži Starlink.
Ukrajinska vojska koristi Starlink za komunikacije, ali i za podršku udarima dugog dometa. Zelenski i finski predsednik Aleksandar Stub, koji je takođe posetio Kongres, rekli su američkim zakonodavcima da sankcije mogu imati jednak ili veći uticaj na okončanje rata nego događaji na bojnom polju.
„Obojica veruju da bi ovaj zakon mogao biti barem jednako efikasan, a možda i efikasniji, u okončanju rata – rekao je republikanski senator Džim Riš.
Neki od Trampovih najlojalnijih saveznika takođe su počeli da ga podržavaju.
Ugled Zelenskog u SAD se promenio i među delom Trampovog pokreta MAGA. Konzervativna aktivistkinja Lora Lumer, koja je ranije izražavala javne simpatije prema Rusiji, promenila je svoj stav nakon nedavne posete Kijevu.
Tramp je takođe na samitu NATO-a u Ankari ove jeseni najavio da će dozvoliti Ukrajini da proizvodi preko potrebne rakete Patriot.
Ukrajinski poslanik Jehor Černjov, iz stranke Zelenskog Sluga naroda, rekao je da je poslednji sastanak pokazao da su „prethodni nesporazumi i kontradikcije stvar prošlosti“ i da SAD i Ukrajina ponovo deluju kao saveznici.
Međutim, Tramp je imao istoriju naglih promena stavova, a zakon o sankcijama još uvek nije konačno usvojen. Zakon još uvek treba da prođu oba doma Kongresa.
Vođa republikanske većine u Senatu, Džon Tjun, želi da ubrza proces i usvoji zakon ove nedelje. Međutim, senatori još uvek treba da se dogovore oko nekoliko spornih pitanja.
Bela kuća je do sada bila oprezna u podržavanju zakona, a republikanski lideri su dugo oklevavali da ga stave na glasanje bez Trampovog izričitog odobrenja.
Nova verzija zakona je sastavljena u konsultaciji sa Trampovom administracijom.
Neočekivana smrt republikanskog senatora Lindzija Grejama, poseta Zelenskog i poboljšani položaj Ukrajine na bojnom polju dali su mu dodatni zamah.
Grejam je bio jedan od glavnih autora i zagovornika zakona. Zelenski je takođe prisustvovao njegovoj sahrani u Vašingtonu, zajedno sa Trampom, visokim američkim zvaničnicima i stranim državnicima.
Predsednik Odbora za oružane snage Senata Rodžer Viker rekao je da bi zakon mogao postati Grejamovo „najveće političko dostignuće“.
Predstavnički dom se vraća u septembru
Zakon ne može stupiti na snagu pre septembra jer je Predstavnički dom završio svoj rad za leto. Neki demokrati se protive davanju Trampu širokih ovlašćenja za uvođenje tarifa do 100 odsto.
Senator Ričard Blumental, jedan od autora zakona, tvrdi da je predlog pažljivo izrađen kako sankcije ne bi pogodile saveznike SAD.
– Pažljivo je izrađen kako ne bismo pogodili naše saveznike, već Kinu i Indiju – rekao je Blumental.
Demokratska senatorka Džin Šahin smatra da je ovaj predlog jedini paket sankcija koji ima realne šanse da postane zakon.
– Moramo da razgovaramo sa ljudima o njihovim zabrinutostima. Imamo vremena za to jer se Predstavnički dom neće vratiti još neko vreme – rekla je ona.
(Indeks.hr)
BONUS VIDEO:
RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja
