DUPLO SLAVLJE U DOMU BANETA TOMAŠEVIĆA, A NIJE DAN ŽENA Glumac progovorio o trojici sinova, supruzi i životu van grada: “Uzmem džak i skupljam đubre po selu, testosteron pada posle 40te” (VIDEO)

Publika je glumca Branislava Tomaševića navikla da gleda na sceni ili na malom ekranu, ali ovoga puta publiku očekuje i njegov muzički nastup.

Pred koncert „Sevdah u Beogradu“ koji je zakazan za 8. mart u Domu omladine, umetnik govori o pesmama koje voli, životu van reflektora, porodici i planovima koji ga tek čekaju.

– Drago mi je što ću biti deo projekta “Sevdah u Beogradu”, jer sam zaista veliki zaljubljenik u muziku i drago mi je što ću učestvovati u tom programu. Pevaću jednu divnu pesmu Dragana Stojnića, koju je napisao Aleksa Šantić “Što te nema”. To je zaista divna i emotivna pesma. Znam da će, pored mene, nastupiti i Danka Stojiljković, Đorđe Čavić i moj kolega iz Pozorišta na Terazijama Žarko Stepanov. Program će zaista biti izuzetan – najavljuje glumac za “Blic”.

Tomašević se osvrnuo i na domaću seriju „Ljubav u tišini“ Sretena Jovanovića, čije je snimanje završeno pre godinu i po dana, ali još nije emitovana.

– Iskreno se nadam da će ta serija, koja po prvi put na našim prostorima obrađuje temu romskog života uskoro biti prikazana. Zaista sam srećan što sam bio deo tog projekta i žao mi je što još nije emitovana. Ipak, ne sumnjam da će, kada se to desi, biti izuzetno gledana, jer je igrala fenomenalna glumačka ekipa, pravi “drim tim”. Ono što sam ja pogledao izgleda zaista odlično, pa sada samo čekamo emitovanje. U gledanost uopšte ne sumnjam.

Nisam se preselio na selo

Pre nekoliko godina u javnosti su se pojavile informacije da se Tomašević preselio na selo, okrenuo poljoprivredi i da je vreme počeo da provodi na dedovini kod Gornjeg Milanovca u selu Semedražu.

– Istina je da se nisam preselio na selo, ali kad god imam priliku i slobodno vreme, odem tamo. Sadim i gajim voće, održavam baštu i imamo i neke životinje. Time se najviše bave moji roditelji, a ja pomažem kad god mi vreme dozvoli.

Boravak u prirodi za njega ima posebnu vrednost.

– Jako volim da budem van grada, u prirodi, jer mislim da nam to pomalo nedostaje, posebno zato što živimo u zagađenim sredinama. Dragoceno je da se, kad god imamo priliku, sklonimo iz velikog grada, a posebno je važno da sklonimo decu. Veliki sam zaljubljenik u prirodu i ekologiju i mislim da mora mnogo da se radi na edukaciji ljudi kada je reč o ekološkoj svesti. Zaista mi je porazno kada vidim, recimo, Drinu prepunu đubreta ili kada se vozim Ibarskom magistralom pa vidim da je, gde god pogledate, smeće. Priroda ponekad sama pokuša da ga sakrije kada vegetacija buja, ali to bi trebalo da bude naša velika sramota i nešto čime moramo mnogo ozbiljnije da se bavimo, kako bismo sačuvali vodotokove i prirodu uopšte – smatra on.

Dodaje da je dovoljno malo se udaljiti od mesta gde ljudi često prolaze da bi se videlo koliko priroda može da bude čista.

– Čim se malo sklonite od prostora gde ljudi često prolaze, vidite neverovatnu čistoću i lepotu. A tamo gde ljudi stalno prolaze, užasno je prljavo. Meni je žao zbog toga. U mom selu, Semedražu, često uzmem džak pa šetam putem od voćnjaka do kuće i skupljam đubre. Posle dve nedelje opet mogu da napunim džak, iako tamo ne živi mnogo ljudi. U stvari, najbolje je da svi počnemo od svog dvorišta, pa će se to proširiti i na sve drugo. Bez toga, mislim, nema budućnosti.

Zaljubljenik u sport

Boravak u prirodi, kaže, za njega je i svojevrsni ventil posle napornog rada u javnom poslu.

– Mislim da je svim ljudima, a posebno nama koji svako veče izlazimo pred publiku, to veoma važno. U Narodnom pozorištu, na primer, svako veče izlazite pred publiku i potpuno se dajete. U vreme kada većina ljudi posle večere legne, uključi televizor i odmara, mi tada moramo da budemo u punom zamahu i da damo maksimum. Možda je u publici neko ko će prvi i jedini put tog dana biti u pozorištu i treba da ponese lepu impresiju. Zato su nam trenuci za sebe, za relaksaciju i punjenje energije veoma dragoceni.

Jedan takav trenutak nedavno je proveo radeći u voćnjaku.

– Pre dva dana sam proveo ceo dan orezujući voće. Kada sam krenuo nazad za Beograd, nisam mogao da držim volan koliko su me bolele tetive od stiskanja makaza za orezivanje. A onda sam došao na predstavu. Ipak, posle toga sam bio pun elana, jer sam ceo dan proveo napolju – ističe glumac.

Na pitanje da li je rad u prirodi bolja vežba od teretane, Branislav odgovara da je za kvalitetan život potrebno oboje.

– Iako volim teretanu, ja sam zapravo zaljubljenik u sport uopšte. Uostalom, za ljude preko četrdeset godina kažu da je veoma važno da rade vežbe snage, kako bi se testosteron, koji s godinama pomalo opada, održavao.

Dodaje i da se ovih dana polako vraća treninzima.

– Tokom zimskog perioda sam malo uživao u raznim delicijama, pa sam zapostavio vežbanje. Sada, kako dolazi lepo vreme, trudim se da više vremena provodim napolju. Već sam počeo dva puta nedeljno da brzim hodom obilazim krug oko Ade Ciganlije, a uz to ću dodati još neke aktivnosti.

Kada je reč o muzici, Tomašević otkriva da publika može uskoro da očekuje i njegov prvi album.

– To je sada neki miks, jer je danas trend upravo takav, spoj popa i kafanske muzike. Ja sam odrastao u tom ambijentu i veliki sam zaljubljenik u kafanu, tako da će verovatno ipak pretegnuti ta kafanska opcija, jer ljudi to najviše vole. Naravno, biće tu i poseban segment. Častiću kupce mojih pesama sa pet-šest pop numera uz tu kafansku priču.

Paralelno priprema i poseban scenski projekat.

– Radim i na projektu “Kad se Bane dohvati kafane”. To će biti muzički spektakl u kojem ću izvoditi kafanske pesme koje volim. U kafani se često zapravo zapevaju i neke pop pesme, tako da će to biti jedan zanimljiv program. Pored toga, već neko vreme nastupam i sa pevačem Bojanom Marovićem i to na projektu “Nekulturni šou”. Već smo imali oko trideset izvođenja. To je interaktivni šou sa publikom, jer u njemu izgovorimo sve ono što inače ne može da se kaže na sceni. Ima puno glumačkih anegdota, šala i dosetki, ali i fenomenalne muzike. Izvodimo poznate pop i kafanske pesme koje svi znaju, pevamo i zaista se divno zabavljamo. Igrali smo i na pozorišnim scenama i u klupskim prostorima, a reakcije publike su fenomenalne. Na neki način, kroz taj program sam dodatno “istrenirao” scensko pevanje.

Kada je reč o privatnosti, Tomašević kaže da postoji jasna granica između onoga što deli sa javnošću i onoga što ostaje u krugu najbližih.

– Apsolutno postoje ljudi sa kojima mogu da razgovaram o svemu. To je, pre svega, moja porodica, ali i bliski prijatelji. Postoje teme koje ostaju u tom krugu, a postoje i one o kojima mogu da govorim javno. Svako od nas ima neke stvari koje ne deli sa svima.

Uvek govorim istinu

Ipak, poznat je po tome što često otvoreno iznosi svoje mišljenje.

– Tačno je da nemam “dlake na jeziku” i da uvek kažem ono što mislim.

Na pitanje da li mu se takva iskrenost nekada obila o glavu, odgovara:

– Možda i jeste, ali sada nemam neki konkretan primer. U suštini, uvek sam govorio istinu. A to sam naučio i iz glumačkog posla, da je najvažnije reći istinu. Doći do cilja i reći istinu, to je suština glumačkog zanata.

U javnosti se često ističe i skladan brak koji ima sa nekadašnjom manekenkom Jelenom Ivanović.

– Recept je vrlo jednostavan, imati pored sebe osobu koju volite, sa kojom se razumete i sa kojom razgovarate. Naravno da postoje momenti kada je potrebna obostrana tolerancija, jer svi imamo uspone i padove. Ali kada imate nekoga s kim se razumete, sve je mnogo jednostavnije. Suština je u dogovoru, razgovoru i kompromisu.

Konstatujemo i da mlađe generacije danas imaju manje strpljenja za takve odnose.

– Žao mi je zbog toga. Verovatno su to neke nove generacije, ali verujem da će i oni u nekom trenutku shvatiti da je možda trebalo drugačije odigrati neke stvari. Mislim da uvek treba tri puta meriti, a jednom seći.

Na pitanje da li je Jelena njegov vetar u leđa, Tomašević bez dileme odgovara:

– Apsolutno. Uopšte, mi smo obostrana podrška jedno drugom u svemu i to je jako važno.

Ponosan je i na svoja tri sina.

– Najstariji Dušan je već na fakultetu. Studira poljoprivredu i verujem da će jednog dana preuzeti brigu o našoj dedovini. Studira u inostranstvu, u Italiji. Dušan, pored studija trenira i košarku. Bogdan takođe igra košarku i treći je razred Treće gimnazije. Veomaje posvećen sportu, što mi je jako drago. Najmlađi Stefan ide u osnovnu školu “Svetozar Marković”, četvrti je razred i pohađa časove klavira i karate. On je nekako na tatu, voli i sport i muziku.

Kako se bliži 8. mart, razgovor se prirodno dotakao i praznika, ali i toga koliko takvi datumi zapravo znače u svakodnevnom životu.

– Mislim da bi svaki dan trebalo da bude praznik. Nekako živim tako da je svaki dan poseban. Najdragocenije vreme u životu mi je ono koje provedem sa porodicom, kada se svi okupimo. To mi je zaista najvažnije. Naravno, datumi koji su važni članovima porodice trudim se da obeležim na poseban način, da tada budem pažljiviji nego inače, da uradim nešto više od onog uobičajenog. Međutim, ne znam da li je 8. mart baš toliko važan datum u našoj porodici, ali nam je zato mnogo važniji 6. mart.

Tomašević otkriva i zanimljiv porodični detalj.

– Tog dana su rođena moja dva starija sina, sa dve godine razlike. Sasvim slučajno su se rodili istog dana. Ovog puta rođendan će, ipak, proslaviti na daljinu. Bogdan je jutros odleteo kod brata u Italiju, tako da će njih dvojica biti zajedno, a mi ćemo slaviti preko WhatsAppa.

Savremena tehnologija, kaže, danas pomaže da razdaljina bude manja.

– Da, na taj način nekako nemamo utisak daljine i odvojenosti – zaključuje Tomašević.