Посланици Скупштине Србије на почетку седнице, на којој ће наставити расправу о сету изборних закона, постављали су питања влади и државним органима, а односила су се на извештај Народне банке Србије, изградњу дата центра на подручју Димитровграда, “пеналима” за ранији одлазак у пензију.
Посланик Савеза војвођанских Мађара Акош Ујхељи рекао је поводом најновијег извештаја НБС да је наша финансијска стабилност на чврстим темељима и питао да ли НБС планира смањење стопе обавезне резерве, додајући да би оваква мера ослободила значајна ликвидна средства, смањила притисак на банке у потрази за депозитима и отворила додатни простор за одрживо кредитирање привреде и грађана.
Посланик Еколошког устанка Драган Јонић питао је Министартсво за заштиту животне средине да ли имају сазнања да се на подручју Димитровграда, у околини Смиловских језера, планира изградња дата центра.
Како је рекао, реч је о пољопривредном земљишту где компанија Јадран планира улагање од две милијарде евра на 60 хектара државног земљишта, наводећи да један омањи дата центар користи 10.000 литара дневно воде, а велики дата центар попут овог милион литара воде.
“Пошто добро знам какав је тамо терен, питам се одакле планирају ту воду и одакле планирају снабдевање електричном енергијом када знамо да је Србија од нето извозника постала нето увозник електричне енергије”, рекао је он.
Посланик посланичке групе Радничка партија – Руска странка – Уједињена сељачка странка Милија Милетић рекао је да је предложио решење којим би се укинули пенали људима који оду у пензију пре 65 година са 40 година стажа, када напуне те године.
“Да ли ће надлежно министарство у наредном периоду имати могућност да предложи да се укину казнени поени за све оне људе који су почели да раде са 18, 19, 20 година, који су радили 40 година”, питао је Милетић.
(Танјуг)
Опширније Краће
Посланици Скупштине Србије наставили су седницу на којој се разматрају измене сета изборних закона којима се испуњавају препоруке ОДИХР-а са циљем побољшања изборних услова.
Седници присуствује 104 посланика.
На јучерашњој седници Скупштине највише полемике изазвала је једна од кључних измена изборног закона према којој један бирач може да подржи више листа.
Посланици владајуће коалиције најавили су да ће подржати предложене измене закона и истакли да се њима примењују препоруке ОДИХР-а, док су посланици опозиције поручили да ће бити примењене само неке препоруке и да измене изборних закона неће донети суштинске промене.
Посланик Српске напредне странке и предлагач законских измена Мирослав Петрашиновић рекао је да је власт имплементирала 12 од укупно 25 препорука ОДИХР-а и одбацио тврдње опозиције да се препоруке селективно примењују.
Посланици обједињено расправљају о четири тачке дневног реда које се односе на сет изборних закона. Пред посланицима су предлози за измену Закона о избору председника Републике, Закона о избору народних посланика, Закона о локалним изборима и Закона о Уставном суду.
Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу подржао је предложена законска решења, а Одбор за уставна питања и законодавство оценио је да су предлози за измену четири изборна закона у складу са Уставом и правним системом Србије.
О овим законским предлозима одржана су четири јавна слушања која је организовао Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Скупштине Србије у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу.
У првом дану расправе прихваћено је да се у дневни ред уврсте још две тачке – Предлог одлуке о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама, као и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.
Шта се мења изменама закона
Говорећи о изменама и допунама Закона о избору за народне посланике, Петрашиновић је истакао да се уводи већи капацитет органа за спровођење избора, како оних који су средњег нивоа, тако и оних који су нижег нивоа, при томе се мисли на градске и општинске изборне комисије, као и на бирачке одборе.
Петрашиновић је истакао да је једна од препорука ОДИХР-а била да се ради на томе да се уведе стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора.
“У складу са тим, решење које сада предвиђа измене и допуне Закона о избору народних посланика предвиђа стандардизовани тип обуке за све чланове бирачких одбора, како оне у сталном саставу, тако и оне у проширеном саставу”, рекао је Петрашиновић.
Како је навео, обуку ће организовати РИК који као орган за спровођење избора има обавезу да у року од три месеца од ступања закона на снагу, пропише начин како ће се изводити обука и како ће обука бити организована.
Додао је да ће РИК бити задужен да води регистар свих лица која су прошла обуку и која имају потврду да су прошла обуку, а потврда ће важити три године.
“Изменама и допунама овог законског решења предвиђени су случајеви у којима лица губе ову потврду. Један од тих случајева је уколико лице буде правоснажно осуђено за кривично дело против изборног права и уколико избори буду поништени на одговарајућем бирачком месту”, рекао је Петрашиновић.
Потпис подршке за више изборних листа
Изменама и допунама овог закона предвиђено је и да једна особа може дати потпис подршке за више изборних листа.
Како је навео, то је једна од препорука ОДХИР-а која се јављала и у ранијим њиховим извештајима након одржаних парламентарних избора.
Петрашиновић је рекао и да је предвиђено да Републичка изборна комисија, градска или општинска изборна комисија буду задужене да поднесу кривичну пријаву надлежном тужилаштву уколико дође до злоупотребе података личности приликом прикупљања потписа подршке за изборне листе.
Измене и за мањинске листе
Према његовим речима, предвиђене су и измене када су у питању мањинске листе.
Објаснио је да ново законско решење предвиђа да назив листе која жели да добије статус листе националне мањине мора садржати пун или скраћен назив листе националне мањине.
Када је у питању коалиција политичких странака, све странке морају бити странке националних мањина, уписане у регистар политичких странака као странке националних мањина, и у називу изборне листе мора бити садржан пун или скраћен назив странке националне мањине.
Додао је да, када је у питању група грађана која жели да стекне статус странке националне мањине, у називу листе мора да стоји назив националне мањине чије интересе заступа та група грађана.
Говорећи о Предлогу допуне Закона о избору председника Републике, Петрашиновић је навео да се предложеним законским решењем дефинише да чланови бирачког одбора, који ће бити задужени на дан гласања када се буде бирао председник, морају, такође, да прођу обуку.
О локалним изборима
Када је реч о изменама и допунама Закона о локалним изборима, такође се прописује да лица која су како у сталном, тако и у проширеном саставу бирачких одбора, морају имати и потврду да су прошла обуку за рад у бирачком одбору.
Одредбе које се тичу обуке коју спроводи и организује РИК односе се и на Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима.
Измене које се тичу Уставног суда
Када је реч о изменама и допунама Закона о Уставном суду, измене се, како је навео, односе на скраћивање рока у ком орган за спровођење избора доставља суду потребне доказе. Он је објаснио да је рок раније био осам дана, а предложено је да буде скраћен на три.
Додао је и да Уставни суд тренутно има рок од 30 дана да донесе одлуку о поништавању избора на одређеном бирачком месту, а предложено је да тај рок буде скраћен на 20 дана.
Према његовим речима, предложено је и да рок за понављање избора, који је тренутно 10 дана, треба да буде продужен до 30 дана.
