Čak 41 odsto dečaka i devojčica uzrasta od sedam do deset godina ne doručkuje! Voće svakodnevno jede tek svako drugo dete, povrće svako treće, a svako deseto nema nikakvu fizičku aktivnost tokom nedelje.
Ovo su rezultati ankete sprovedene od februara do juna među 800 učenika nižih razreda 15 osnovnih škola u Leskovcu, Čačku i Subotici, u okviru projekta “Učionica zdravlja”, u kom su učestvovali Savez za školski sport Srbije i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) uz stručno angažovanje Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Nutricionista Milka Raičević kaže za Kurir da je doručak najvažniji obrok u toku dana i da se nikako ne sme preskakati.
– Dete koje gladuje ne može biti psihički, fizički ni mentalno spremno da prati nastavu. Nažalost, deca često ne doručkuju kod kuće, već im roditelji daju džeparac, koji potom troše na grickalice pune nitrata, nitrita, veštačkih boja i sličnih štetnih sastojaka.
Dete koje gladuje ne može pratiti nastavu, kaže Milka Raičević Foto: Kurir Televizija
Zbog takvog načina ishrane, dodaje ona, deca sve češće pate od anemije, imaju manjak vitamina D i kalcijuma, češće su bolesna nego što bi trebalo, ali i imaju probleme s gojaznošću, hipertenzijom i autoimunim bolestima.
– Ako već jedu u pekari, neka biraju peciva od integralnog brašna i s manje masnoće, poput štrudle sa makom ili buhtle.
Kad je reč o povrću, Raičevićeva upozorava da ga deca najčešće jedu samo u ranom uzrastu ili kada je deo supe, iako je reč o najzdravijoj i najpristupčnijoj namirnici.
– Dete bi dnevno trebalo da pojede najmanje dve voćke, dok bi povrće trebalo da bude zastupljeno u svakom obroku, bilo kao salata ili kuvano.
Nezdrava ishrana, dodaje, ostavlja posledice i na pravilan telesni razvoj.
– Deca su sve viša, noge su im sve duže, stopala veća, ali kostur ne može da isprati takav rast, naročito ako je udružen s gojaznošću.
Saša Milićević Foto: Kurir Televizija
Pedijatar dr Saša Milićević za Kurir ističe da je doručak neophodan i zbog održavanja stabilnog nivoa šećera u krvi.
– Ako dete nije jelo od večere i čeka veliki odmor, to je predug period bez unosa hrane. Mozak ne dobija dovoljnu količinu hrane, što predstavlja ozbiljan rizik od hipoglikemije.Deca koja imaju nizak nivo šećera su pospana, dekoncentrisana na času…
Šta jesti za doručak
– Deca bi za doručak mogla jesti proju, gibanicu, sendvič u integralnoj ili kukuruznoj kifli s puterom, sirom, pa i nečim suhomesnatim – pršutom ili pilećim prsima bez soli. U sendvič se može staviti i paradajz, paprika, ajvar… – kaže nutricionista Milka Raičević i dodaje:
– Dobar izbor su i žitarice uz bobičasto voće ili bananu, jabuku, badem, orahe, lešnike… Jaje je takođe dobro za doručak – bilo kuvano bili pečeno sa sirom, pečurkama ili ajvarom. Uz doručak trebalo bi uzeti i kiselo mleko ili kefir.
Dr Milićević dodaje da se dešava i da deca ne jedu ni tokom odmora, već čekaju roditelje da dođu kući, kada se prejedu.
– Nezdrava hrana dovodi do pojave gojaznosti, dijabetesa, astme… Deca koja se zdravo hrane imaju jači imunitet, a za njihov rast, razvoj, san, učenje i apetit izuzetno je važna i redovna fizička aktivnost. Da su deca svakodnevno aktivna, bilo bi manje problema s gojaznošću, ravnim stopalima i deformitetima kičme – kaže on i zaključuje da paradoksalno često više pažnje posvećujemo tome kakvo gorivo sipamo u automobil nego tome šta unosimo u sopstveni organizam.
U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kažu za Kurir da doručak predstavlja veoma važan obrok u ishrani dece.
– Istraživanja su pokazala da deca koja redovno doručkuju imaju bolju koncentraciju, kreativnija su na nastavi i postižu bolje rezultate u radu. Ukoliko u školi ishrana dece nije organizovana na način da im se obezbedi doručak, deca bi obavezno trebalo da doručkuju u porodičnom okruženju pre polaska u školu.
