Neobična situacija.
Nekadašnja desna ruka Siniše Mihalovića, Emilio de Leo otkrio je kakav je odnos imao sa srpskim trenerom. Siniša je preminuo 16. decembra 2022. od leukemije, a italijanski stručnjak je istakao da nikada neće zaboraviti slvnog Mihu.
– Sa Sinišom sam 2008. godine prvi put sarađivao. Slao sam video analize njegovom stručnom štabu, ali bez direktnog kontakta. Tek 2012. godine sam ga upoznao i tada sam jednom mesečno išao u Rim kako bi mi Siniša davao zadatke. Sećam se koliko sam bio stidljiv kad sam ga upoznao. Došao sam sa kompjuterom u ruci, ličio na knjigovođu. Miha je bio u papučama i šortsu. Sećam se da je ležao na kauču i rekao mi da se opustim. Kada je 2012. godine postao selektor Srbije prvi put me je poveo sa sobom i tada sam mu postao desna ruka – rekao je De Leo i dodao je:
– Doduše, 1998. godine smo se zapravo upoznali. Fotografisao sam se sa njim kada je bio fudbaler Lacija.
Foto: Mojih TOP 11 On je priznao i sa kim je imao najbolji odnos. – Ako pričamo o Srbima najviše sam vezan za Adema Ljajića. Mada bih o svakom mogao da napišem knjigu. Eto, i Aleksandar Kolarov me je zvao da mu budem pomoćnik u mladoj reprezentaciji Srbije, ali mi je trebao predah u tom trenutku. Odnos Siniše Mihajlovića i Adema Ljajića je bio promenjiv, posebno nakon toga što ga je Miha izbacio iz reprezentacije, jer nije hteo da peva himnu. A Emilio se prisetio još jednog zanimljivog trenutka. – Sećam se video-analize kada je Ljajić zadremao. Miha ga je gađao daljinskim. Uspeo je da izbegne, na svu sreću. Obično se samo sa “kumićima” raspravljao – otkrio je on. Otkrio je i zanimljivu anegdotu sa Samjuelom Etoom. – Eto je svaki dan dolazio drugim automobilom i preskakao treninge. Sećam se da je u nekoliko dana Sinišu upoznao sa dve različite devojke. Obe ih je predstavio kao svoje supruge – ispričao je on. Posebno će mu ostati u sećanju, ne lepom, kada mu je Siniša priznao da je bolestan. Massimo Paolone / LaPresse / Profimedia, Tanjug/AP Czarek Sokolowski -Siniša neko vreme nije dolazio na treninge, pričao je da ima temperaturu i slično. Onda nam je jednog popodneva sve rekao putem video-poziva. Srce mi se slomilo kada sam čuo. On je bio jači od svih. Sećam se kada se nagnuo kroz prozor bolnice da izgrdi ekipu nakon pobede protiv Breše. Preokrenuli smo, ali smo igrali loše poluvreme. To im je rekao i on. Ali eto, i u tim momentima se borio – istakao je on i nastavio je: – Poslednju sliku o njemu imam nakon utakmice sa Specijom kada smo odigrali 2:2, tik pre otkaza. Domaći navijači su mu odali počast. Sećam se da nam je jednom rekao da je došao do te tačke da više nema snage da plače. Verovao je da će pobediti bolest. Učio nas je da ranjivost nije slabost, već vrednost. Video sam ga da plače, čak i kada je bolest bila daleko – u Sampdoriji, Milanu i Torinu. Ispovest Mihine ćerke možete pročitati OVDE. Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na: BONUS VIDEO
