Nemanja Pavlović, jedan od dvojice sinova pukovnika-pilota Milenka Pavlovića, stradalog u NATO bombardovanju podsetio je večeras, tokom obeležavanja godišnjice početka NATO agresija, na žrtvu svoga oca heroja.
– Poštovani, evo nas stojimo na ovom aerodromu pred onima koji su dali sve što se može dati, prizvani da posvedoćimo i Bogu i ljudima, da posvedoćimo svim zemaljskim narodima ko smo, šta smo i od kakvih smo. Kao sin jednog od dva komandanta lovačkog puka na celom svetu koji je stradao na borbenom zadatku, večeras ću govoriti o njemu, a kroz njega i o svima onima koji su pre 26 godina branili našu otadžbinu. Prošao je težak put do Vazduhoplovne gimnazije u Mostaru, preko Vazduhoplovne vojne akademije u Zadru i Podgorici, gde je stekao odgovarajuće veštine u letenju na određenim tipovima borbenih aparata. Nakon uspešno odbranjenog diplomskog rada i svečane promocije 31. klase Vazduhoplovne vojne akademije, 30. jula 1982. godine dobija čin potporučnika i letačko zvanje pilot-lovac-bombarder, gde sa grupom od 15 kolega dolazi na aerodrom Batajnica, gde od 1990. godine leti na tada i sada najboljem avionu naše aviacije Mig-29 – rekao je Nemanja.
Nemanja i Milenko Pavlović Foto: Kurir, Video plus, Video plus
– Nakon teških ratnih godina u bivšoj SFRJ, 24. mart 1999. godine dočekuje kao komandant 204. lovačko-avijatičarskog puka. Nakon herojskih podviga njegovih kolega, Arizanova, Radosavljevića, koji u prvim danima rata stradao kao najmlađi pilot, Perića, Emetija, Kulačina, Ilića, Nikolića, Milutinovića, Milenkovića, Zoraje, sa ovog aerodroma, sa ove piste, naš otac, 4. maja 1999. godine, ugledao prema svojim precima, poleteo ne na običan borbeni zadatak, nego u istoriju, u legendu, u priču. Krenuo je u boj sa onima koji ne znaju ni za istoriju, ni za korene, ni za slavu, ni za čast, ni za ponos, ni za ljudsko dostojanstvo. Poleteo je da štiti nejač, ne samo grada Valjeva, nego i Kolevku našu, i našega naroda, i mesto našega rođenja, Kosovo i Metohiju. Pokazujući nam da za nas Kosovo i Metohija nije geografija jednog prostora, već topografija životnog smisla i opredeljenja, koja nas podseća da sve što činimo i sve za što se borimo mora biti u ime zavetne zemlje. Ako nije za Kosovo i Metohiju, za šta je? Ako nisu gazimestanska, kakva su to polja? Kao i to da je najdublja i najnesebičnija ljubav u stanju da se odrekne sebe same radi nekog drugog. Zato kada govorimo o Milenku Pavloviću, i ako je naš otac, on je nešto više od toga, i tako ga više ne smemo gledati, jer bismo ga prisvajali samo za sebe. On pripada svima i verujemo da njegov život, njegova ljubav, njegovo polaganje života za bližnje svoje, motiviše sve mlade ljude kako ovde na radnom mestu, tako i u životu – dodao je.
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji u Batajnici Foto: Printscreen/RTS, Damir Dervišagić
– Stojeći pred njima, govore nam da je čovek, da je narod ništavan bez slobode i svoga dostojanstva. I zato smo dužni da se sećamo svojih heroja, bez kojih ne bi bilo ni nas. Ne zaboravimo, jer ko će nas i po čemu sećati, Srbija nema nikoga osim nas i mi nemamo ništa osim nje. Hvala – završio je Nemanja.
Sve o obeležavanju godišnjice početka NATO agresije, pratite u našem tekstu uživo OVDE.
Kurir.rs
