Jedna Beograđanka objavila je na Reditu priču iz svog života koja je oduševila sve korisnike.
Naime, ona je ispričala priču o pauku i kako je uspeo od malog ćoška da se proširi i da je uplaši, veličinom svoje mreže.
“Danas sam imala situaciju pa sam napisala kratku i zabavnu priču, pa reko da podelim da se i vi malo razveselite, budući da su ovde generalno neke zalopojke i sr**e vesti. Uživajte!
Pogibija pauka Pere Velikog, Prvog svog imena, Proždljivca buba, Zlatnog pletača
Naš maleni stan je prepun biljaka koje sa mnogo ljubavi i pažnje gajim i negujem. Većina njih nalazi se na niskoj TV polici u našem dnevnom boravku, i svaka ima svoje mesto i ime. Ta polica je od useljenja u stan, pa do ovog trenutka, polako ali sigurno iz police/kredenca za TV prerasla u pravu malu džunglu koja mi donosi radost svakog dana. Do te mere je preplavljena zelenilom da se TV na njoj gotovo više i ne vidi, što i nije neka velika šteta budući da je poslednji put upaljen pre jedno godinu dana, kada smo Mečka i ja oboje zaključili da je to bila kardinalna greška.
Dok smo se letos borili sa naletom smrdibuba koje su svoje domove i gnezda pravile na donjim stranama listova mojih ljubimica, sa zahlađenjem vremena, i istrebljenjem smrdibuba, u naš dom su se (pored dve tri biljke koje sam kupila i ušunjala u stan kako me Mečka ne bi izbacila sa svih četrdesetak preostalih) uvalili novi cimeri. Jedan od njih bio je maleni pauk Pera, koji je svoj dom ispleo iza napuštenog i tužnog televizora.
Pored svog sopstvenog straha od bilo koje vrste bube sam uspela sebe da ubedim da je maleni Pera koristan, ne smeta i ne škodi, pa sam mu dozvolila da sa nama kohabituje. Tu, u toj maloj džungli, negde između agleoneme Zorke i fikusa Jove on je hvatao bubice, lepo rastao i sebi stvorio mali dom. Vremenom bih ga proveravala, čisto da vidim kako napreduje, da li mu je fino tu, a i iz straha da mi se nije uvukao u biljke, jer bih doživela fras, umrla na mestu i sve moje ljubimice bi pocrkale od Mečkine nebrige i generalne nezainteresovanosti. Međutim, u poslednjih par nedelja sam na Peru, koji je sada uveliko već narastao, i dobio par titula usput, potpuno zaboravila, a on je to podmuklo i bezobrazno iskoristio, pa je svoju teritoriju raširio podosta. Dovoljno da je zašao u moju.
Ta džunglopolica pored delova koji se zatvaraju kao fioke, ima i otvorene delove kojima je on pristupio. Na jednoj od njih, gde je moj poluotvoreni, iskrivljeni i željan korišćenja pasoš, poslednji put pečatiran u septembru mesecu, Pera Veliki (smrad) je ispleo tananu mrežu, a od mog pasoša je sebi napravio nekakvu kolibu/brlog u koji se uvukao sa svojih ružnih osam nogu i čekao trenutak kada ću ja primetiti, i efektivno morati da reagujem i izbacim bahatog stanara. Da li sam ja Peru primetila u pasošu? Naravno da nisam. Ali sam u pripremi za novogodišnje praznike odlučila da se bacim na dubinsku generalku u odsustvu Mečke, te sam i primetila Perinu lepu mrežu, prešla metlom preko nje i u tom trenutku je Pera popizdeo. Perin popizditis je bio očigledan, pa je istog trenutka krenuo ka meni.
Svojim tananim nožicama je počeo vrlo agresivno da se spušta ka parketu, u mom pravcu, i ja sam se prestravila. Sigurna sam da je apsolutno čitav Dorćol čuo moj panični vrisak, i moja papuča je brzinom svetlosti sama poletela, naravno u samoodbrani. Pera, stanar, koji moram napomenuti nije učestvovao ni u plaćanju kirije, ni u plaćanju računa, je dobio po glavi, i ostatku tela. Papuči je bilo izuzetno krivo što ga je napala, ali je sam kriv jer je prvi počeo i uselio se tamo gde ne treba. I eto, tako je nastradao Pera Veliki, Prvi svog imena, Proždrljivac buba, Zlatni pletač. Rest in peace Pero, čuvamo ti braću Peru Malog i Peru Manjeg” napisala je Beograđanka.
(Kurir.rs)
